22. мај 2017.

Kolač sa jagodama






16.maj je Svetski dan obolelih od celijakije. Ako na ambalaži proizvoda koji kupujete postoji znak precrtanog klasa pšenice možete biti sigurni da ste kupili bezbednu namirnicu. Za obolele od celijakije i najmanje prisustvo glutena može dovesti do zdravstvenih problema, pa stoga oni moraju paziti i da ne dođe do kontaminacije sa glutenskim namirnicama. Pored namirnica i posuđe u kojem se priprema hrana, daske za seckanje, kuhinjske krpe moraju se posebno koristiti i čuvati u određenim delovima kuhinje. U mnogobrojnim porodicama, gde 2-3 člana ili pak cela porodica imaju celijakiju kod njih je kuhinja sterilna, bez pristustva i najmanjeg traga glutena. 

Na žalost u našoj zemlji svest o problemima koje gluten može napraviti u organizmu celijakičara ili alergičara još uvek nije na nivou razumevanja šire zajednice. Helenina priča je još jedna u nizu da ni lekari ne umeju često da prepoznaju simptome celijakije. Obično se bezglutenska ishrana dovodi u kontekst modernog načina ishrane ili kao odlična dijeta koja će vam pred letovanje tih nekoliko kilograma istopiti. Moram priznati da sam i ja bila pomalo skeptična kada ju je doktor mlađem sinu prepisao kao terapiju. Upravo zbog raznih tekstova u dnevnoj štampi i časopisima koji promovišu novi trend koji će biti aktuelan ove i možda sledeće sezone, a onda pasti u zaborav. Terapija za obolele je samo pravilna ishrana. Doživotna. Na recept se odnedavno može podići 7kg brašna umesto nekadašnjih 5kg. Kada potrošite brašno koje ste dobili na recept nove zalihe morate kupiti od svojih sredstava. Brašno je kod nas užasno skupo. Kao i slatkiši, grickalice, testenine. Deci morate posebno spremati i pakovati hranu za školsku užinu, ekskurziju, sportske pripreme, na letovanje nosite kompletan pribor za jelo i kuvanje kao i namirnice. Zaposleni takođe nose kutijice sa hranom na posao i veliki problem im predstavljaju poslovni susreti koji se završavaju banketom ili ručkom u nekom restoranu. U mnogim restoranima često ostanete gladni jer osoblje nije dovoljno upućeno šta tačno znači "sigurno bez glutena". Verujte, nije preterivanje, već način života koji uopšte nije lak. 



Kolač sa jagodama pronašla sam kod Marine na blogu pod nazivom "Kolač Žižine mame". Lako se pravi, potrebne namirnice imate uvek u kući i ubraja se u one starinske, večne recepte. Jagode se mogu zameniti i drugim sezonskim voćem.


Kolač sa jagodama

Sastojci:
4 jaja
20 kašika šećera
20 kašika mleka
20 kašika ulja
20 kašika bezglutenskog brašna*
narendana korica od limuna
1 prašak za pecivo
400 grama jagoda

*možete staviti 15 kašika bezglutenskog i 5 kašika pirinčanog brašna;

Priprema:
Obložiti papirom kalup prečnika 26-28cm. Umutiti belanca sa šećerom u čvrst šam. Posebno umutiti žumanca, mleko, ulje, koricu od limuna i brašno pomešano sa praškom za pecivo. U smesu sa žumancima dodavati kašiku po kašiku umućenih belanaca i lagano žicom ili najsporijom brzinom miksera sjediniti.

Zagrejati rernu na 170°C. Pola smese izliti u kalup i zapeći desetak minuta. Izvaditi iz rerne, poređati osušene i iseckane jagode, preliti ostatkom smese i vratiti u rernu da se ispeče. Ja sam pekla oko 30 minuta na 170°C, mada svako treba vreme pečenja da prilagodi jačini svoje rerne. Sačekati da se kolač sasvim ohladi pa ga izvaditi iz kalupa. Posuti sveže samlevenim šećerom u prahu.

Kolač sam pravila nekoliko puta. Najbolja varijanta je sa kombinacijom bezglutenskog i pirinčanog ili nekog drugog brašna, jer jagode su sočne i puste dosta soka pa vam se može desiti da biskvit bude malo gnjecav. Kao što se meni desilo, možda se vidi na fotografijama. Pirinčano brašno podseća na oštro brašno i odlično se ponaša u testu kod voćnih kolača. Naravno, možete ceo kolač napraviti samo od bezglutenskog brašna, ništa nećete pokvariti.



15. мај 2017.

Jagode sa šlagom - prvi blogorođendan




U filmu "Džuli i Džulija", mlada Džuli počinje sa blogersko-kulinarskim izazovom da za 365 dana isproba 524 recepta iz kuvara Džulije Čajld. Kreće da piše blog ograničena vremenom i brojem recepata jer kako kaže mora da ima rok, pošto joj je najveća mana da ne završava započeto. Meni je sve to bilo zanimljivo i nekoliko puta sam se zapitala da li bih mogla da pišem blog? Volim kulinarske blogove, veliki broj jela po blogerskim receptima je postao sastavni deo moje kuhinje ali da imam dodatne obaveze u moru obaveza - ipak ne. Nekoliko godina kasnije, zbog zdravstvenih tegoba mlađeg sina ušla sam u svet bezglutenske ishrane. Upravo su razni blogovi bili ti koji su mi pomogli da se u početku snađem i organizujem. Nakon razgovora u čekaonici sa jednom mamom iz jugoistočne Srbije (link za tekst) o problemima vezanim za bezglutensku kuhinju ipak sam se odlučila da uđem u blogosferu. Tada mi je sve odjednom postalo lakše i izazovnije nego pre nekoliko godina, a i film sam ponovo odgledala uz usvajanje mantre da jelo ne može biti loše ako se sprema na puteru.

Pre godinu dana napisala sam svoj prvi post. Oh, kako sam samo bila uzbuđena. Od pravljenja torte, aranžiranja, fotkanja, komentara, podrške... Kao i Džuli i ja sam se pitala da li će to iko čitati, da li ću uspeti da na pravi način rutinske recepte pretočim u tekst razumljiv svima, kako ću sve fotkati jer mi fotografija nije jača strana i još nebrojeno mnogo pitanja bez odgovora. Kolege blogeri su bili vrlo otvoreni, pa sam tako na primer od Tanje dobila dosta korisnih informacija i lepu blogo-dobrodošlicu. Inboks je počeo da se puni pitanjima i savetima, a sve moje strahove i neverice raspršio je broj pregleda za recept kuglof sa makom.



Blogovanje mi je donelo i poznanstvo sa damama sa Fejsbuk grupe Bezglutenci iz Srbije kao i sa Snežanom koja svoja iskustva o alergijama nesebično deli na sajtu Alergija i ja i blogu Mama i dete. Tu je i Bilja kod koje sam naučila da ukrašavam medenjake, iako sam bila ubeđena da takvu veštinu ipak ne mogu da savladam. Na radionici kod Verice Brkić Kesić dosta toga sam naučila o pripremi testa od bezglutenskih mešavina brašna, a intervju sa njom možete pročitati na http://www.alergijaija.com/2017/02/07/bezglutensko-brasno/Fejsbuk grupe, u ovom slučaju grupe koje se bave bezglutenskom ishranom, odlična su podrška za sve obolele od celijakije, intolerantne na gluten, alergične na hranu. Uvek mi je drago kada dobijem poruku od neke mame da sam joj dala ideju za školsku užinu, a da je sve sastojke pronašla u obližnjem dućanu što mi je i bio cilj - od sastojaka koji se mogu pronaći u bilo kom marketu, napraviti bezglutensku deliciju.

Nekada je moja prva pomisao na blogovanje bila bespotrebna obaveza, dok je danas blog za mene postao sjajno mesto za učenje novih i usavršavanje postojećih veština, razmena iskustava, upoznavanje "virtuelnih prijatelja" u stvarnom svetu, relaksacija, zabava....

Jagode i maline bih mogla da jedem svaki dan tokom cele godine. Ubedljivo su moje najomiljenije voće, a ukrašene šlagom ili slatkom pavlakom su poslastica zbog koje sam spremna da prekršim sva pravila ishrane, dijete ili nečeg sličnog. Ako imate sreće, kao ja danas, da dobijete domaće jagode, prepustite se njihovom slatkom i opojnom ukusu jer će sezona brzo proći pa je sasvim dozvoljeno da budu sastavni deo sva tri obroka. Sa šlagom ili bez njega. Po izboru.

Uživajte u jagodama i hvala na čitanju tokom ove prve blogogodine. 







3. мај 2017.

Ispucali keksići (i u varijanti bez jaja)



Nedavno me je jedna poznanica upitala zašto više ne pišem blog? Onako zbunjena, rekla sam da pišem samo sam trenutno malo više zauzeta drugim stvarima. Kada sam došla kući, pogledala sam datume i shvatila da sam od početka godine napisala 2-3 posta. Nije stvar u broju napisanih tekstova i isprobanih recepata, već u činjenici da je kraj aprila i da su četiri meseca prošla, čini mi se u treptaju oka i da će u drugom treptaju proći godina, a da to ni ne osetim. Zdravstvena situacija mi nije baš išla u korist jer ukočenja, upala išijaldikusa i slične nedaće dugo traju ali ako ništa drugo, nateraju na promene bez obzira želeli mi te promene ili ne. Samo se prisetim koliko sam bila bespomoćna i više ne razmišljam da li su vežbe koje su predložene i na koje sam krenula baš ono što silno želim i volim, već ćutim i vežbam u nadi da mi se sve navedeno neće ponoviti. Početak godine doneo je i neka nova, lepa dešavanja u mojoj porodici oko kojih smo svi bili angažovani pa kako vreme odmiče i ti se poslovi uspešno privode kraju, na zadovoljstvo svih nas. 

Recept za ispucane keksiće pronašla sam kod kod Violete na blogu i nakon prvog ispečenog pleha usledila je zapovest: "Stalno da ih praviš!". Odlični su za školsku užinu, ekskurziju, grickanje uz utakmicu ili izmrvljeni i zaliveni mlekom. Napravila sam ih, kako bi moja baka rekla i u posnoj i u mrsnoj varijanti, tako da su pogodni i za sve koji su alergični na jaja. 




Ispucali keksići

Sastojci:
175 grama bezglutenskog brašna
50 grama maslaca
100 grama čokolade za kuvanje
1 jaje
50 grama šećera
1 kašika kakaa
vanil šećer
prašak za pecivo

2-3 kašike kristal i prah šećera

Priprema:
Umutiti jaje sa šećerom i vanil šećerom pa dodati otopljen maslac i čokoladu. Zatim dodati brašno, prašak za pecivo i kakao koji ste prethodno prosejali, da ne bi bilo grudvica. Zamesiti i ostaviti u frižideru najmanje sat vremena da se testo stegne. Praviti kuglice i oblikovati po želji pa svaku uvaljati prvo u kristal šećer, a zatim i u prah šećer. Poređati na pleh obložen papirom za pečenje i peći oko 10 minuta na 180°C. Ohlađene izvaditi iz pleha, nikako ranije jer će se raspasti. 
Količinu šećera prilagodite po ukusu (u originalnom receptu ide 80 grama, ja sam malo smanjila). Na svaki keks možete utisnuti komadić crne ili bele čokolade pre pečenja ili dodati nekoliko komadića u testo pre nego što napravite kuglicu, pa oblikovati po želji.

Posni ispucali keksići (bez jaja)

Sastojci:
200 grama bezglutenskog brašna
50 grama maslaca
100 grama čokolade za kuvanje
50 grama šećera
1 kašika kakaa
1 veća zrela banana
vanil šećer
prašak za pecivo

2-3 kašike kristal i prah šećera

Priprema:
Umesto jajeta u testo dodati ispasiranu bananu. Sve ostalo ostaje isto kao u prethodnom receptu. Keksići su malo mekaniji i malo više ispucani pa ih treba sasvim hladne pažljivo izvaditi iz pleha. 

Nekoliko puta sam ih pravila bez jaja i ako je banana dosta zrela potrebno je dodati još jednu kašiku brašna. Nema neke razlike u ukusu, samo kada se potope u mleko onda se malo oseti banana.


Ispucali keksići sa bananom, bez jaja