Pahuljice od heljde slučajno sam otkrila u prodavnici u kojoj uvek kupujem suvo voće, razne vrste brašna, mahunarke, kokosovo ulje i ostale sitnice.
Proizvod nije deklarisan.
Prodavačica mi je rekla da mogu da ih koristim kao i sve druge pahuljice tj. da ih prelijem mlekom ili jogurtom i dodam malo suvog voća. Nisam baš ljubiteljka heljde ali sam pomislila da bi ovo bila odlična varijanta za brzinski doručak. Auuuh, pahuljice su odlične!! Znate one situacije, kada vam se nešto baš svidi, pa svaki dan to jedete u nekoj drugačijoj varijanti. To je bio slučaj sa nama i heljdinim pahuljicama. Bila sam prilično iznenađena kada im je ostatak društva dao odličnu ocenu. Kaša od heljdinih pahuljica postala je obavezan i uvek raznolik doručak zbog velike mogućnosti kombinovanja namirnica.
*Tekst nije sponzorisan.
Kaša od heljdinih pahuljica, jabuke i brusnice
Sastojci:
6 supenih kašika heljdinih pahuljica
2,5 dl mleka
1 jabuka
1 kašika iseckanih brusnica
1 kašika iseckanih badema
nekoliko celih brusnica za ukrašavanje
Sipati mleko u odgovarajuću posudu, staviti na ringlu i kada počne da struji dodati heljdine pahuljice i kuvati na srednjoj temperaturi 2-3 minuta. Dodati izrendanu jabuku i iseckane brusnice i kuvati još 2-3 minuta uz obavezno mešanje. Dužina kuvanja zavisi od gustine koju želite da dobijete, a ako se kaša zgusnula više nego što želite, dodajti još mleka i vratiti na kratko na šporet. Skloniti sa ringle, zasladiti po ukusu i želji sa šećerom, medom, voćnim sirupom. Kašu sipati u činiju, dodati bademe, lagano promešati i ukrasiti brusnicama. Možete narendati i malo crne čokolade po vrhu.
U periodu kada moj sin nije koristio kravlje mleko, ovu kašu sam pravila sa sojinim mlekom, ovsenim pahuljicama (sada ih ne koristimo jer oboje imamo problem sa varenjem istih), kokosom i svežim voćem. Ponekad sam dodavala mak, cimet ili rogač, jer je takođe postojao period kada smo koštunjavo voće koristili sa velikim oprezom. Uz kandirano voće, suve kajsije, grožđe ili šljive, kao i razne vrste semenki, trudila sam se da kašice uvek budu drugačije.
Osim jabuka u kašu možete dodati i kruške, dunje (sitno izrendati, pa ih nije potrebno dugo kuvati), breskve, a možete dodati i izgnječenu bananu u već gotovu kašu. Kao što rekoh, kombinacija svežeg, koštunjavog i suvog voća kao i ostalih sastojaka zavisi samo od vašeg ukusa i mašte. Uživajte!
Školska užina je često ozbiljan problem za roditelje čija deca imaju neku alergiju na hranu. Obično sve ono što se prodaje u kioscima i pekarama oko škole je od pšeničnog brašna, pa je samim tim neprihvatljivo kao užina za sve one koji muku muče sa intolerancijom na gluten ili celijakijom. Svakodnevno osmišljavanje užine koju će dete hteti da ponese i pojede u školi je, pa slobodno mogu reći - poduhvat. Alergije na jaja, mleko, gluten, orašaste plodove, crveno voće, kakao... spisak je beskonačan, a često se desi da dete ima reakciju na nekoliko namirnica. Što su stariji, može da bude sve teže. Veliki broj dece u tinejdž periodu ne želi da se izdvaja iz društva, pa će neki ili gladovati ili kupiti nešto što smeju u prodavnici (na primer čips), a ignorisaće ili će baciti hranu koju ste im spremili za užinu. A na čipsu je teško izdržati 6-7 časova u školi.
Klincima zaista nije lako, pa sam se sa sinom dogovorila šta je to što bi on nosio od kuće za užinu. U startu su odbijene sve varijante hrane spakovane u plastičnu kutiju. Mogu kolači, keksi, sendviči, slane grickalice, pite, proje, mafini u svim varijantama, voće... Spakovano u foliju ili salvetu. Odahnula sam. Uz malo truda i mašte, užina može da bude raznovrsna. Uglavnom sam sve to pravila uveče (često i za večeru) pa ostavim i za sutrašnju užinu. Komplikovano je kada radite od 8-16h, a dete ide popodne u školu, a posle škole na primer pravo na trening. Koliko hrane će biti dovoljno? Kakve hrane? Kako raspodeliti i spakovati?
Nekako mi je ta popodnevna smena uvek problematična. Škola počinje u 14h (znači u 13h najkasnije mora da ruča ako nema predčas - ako ima, onda je ručak u 12:15). Časovi se uglavnom završavaju u 19:10 nekad i u 20h. Za takve dane (7 sati u školi) imam nekoliko varijanti, a jedna je da ujutru napravim lepinju u koju stavim parče piletine izgrilovane prethodne večeri, sa krem sirom, malo salate (zelena, krastavci, paprika, u zavisnosti od sezone) i kečapom. Uz neku voćku ili grickalicu, bude sasvim dovoljno.
Grisini su jedna od varijanti grickalica za užinu. Imam nekoliko varijacija, a recept sam pronašla u brošuri Santameda.
Bezglutenski grisini
Sastojci:
1,5dl vode ili mleka
200 grama maslaca
20 kašika brašna
1 kašičica praška za pecivo
1 kašičica soli
Za posipanje: krupna so
Priprema:
U omekšali maslac sipati brašno, prašak za pecivo i so. Postepeno dodavati mlako mleko i zamesiti testo. Ostaviti u frižideru 1-2 sata da se stegne. Vlažnom rukom izvaditi testo, staviti na radnu ploču posutu brašnom i premesiti. Ako se lepi za ruke dodati još jednu kašiku brašna. Testo podeliti na 3 jednaka dela, od svakog napraviti kobasicu, iseći je na jednake delove i praviti grisine debljine po želji. Poređati u pleh obložen papirom za pečenje, po grisinama posuti krupnu so i peći u rerni zagrejanoj na 180°C 10-15 minuta (dužina pečenja uglavnom varira, jer nisu sve rerne iste, pa prilagodite prema vašoj rerni). Kada sam prvi put pravila tanke grisine, morala sam sve da bacim jer sam ih prepekla. Ovi deblji su bolje prošli. Inače, tanke grisine pečem 5-7 minuta na temperaturi od 180° (nisu baš kao iz kesice, ali mogu da prođu :-))
Vruće grisine možete premazati vrućom vodom tj. umočite četkicu u vruću vodu i premažite ih. Prekrijte krpom da se ohlade.
Pre desetak godina, u službi gde sam tada radila, kolači sa makom su u jednom periodu bili veoma popularni. Razmenjivali su se recepti, kolači koje su koleginice donosile na degustaciju bili su remek dela, o štrudlama se pričalo danima, a bilo je i torti, baklava, sitnih kolača... Nije bilo recepta koji nije sadržao mak. Samo što ga u supu nismo stavljale. Ja sam volela štrudlu i rezance sa makom i tu se priča "sve od maka" ili "mak na hiljadu načina" završavala. Previše maka dovelo je do toga da sam ga jedno vreme zaobilazila u širokom luku. Kasnije sam ga vratila u štrudlu i rezance, sve dok nisam pronašla ovaj recept po kome već nekoliko godina pravim kuglof.
Mojoj porodici kuglof je jedna od omiljenih vrsta kolača. U Sremskim Karlovcima, svake godine poslednjeg vikenda u junu, održava se festival kuglofa. Tih dana zaboravlja se na bikini figuru, sve dijete padaju u vodu pred slasnim i mirisnim kriškama. Uvek smo se vraćali kući sa nekoliko novih recepata i sa mirišljavim, u šuškavi celofan upakovanih, kuglofa. Tada još nismo bili na bezglutenskom režimu ishrane. Sve o izradi kuglofa možete pročitati ovde , a možete se prošetati do Karlovaca i "virnuti" u prodavnicu.
Među prvim bezglutenskim kolačima koje sam napravila je kuglof sa makom. Ne sadrži brašno. Pravim ga uglavnom sa bademima, ali ako upotrebite i orahe, nećete pogrešiti.
Bezglutenski kuglof sa makom (bez brašna)
Sastojci:
180 grama maslaca
180 grama šećera
6 jaja
180 grama mlevenog maka
180 grama mlevenog badema
Glazura:
150 grama čokolade za kuvanje
125 grama maslaca
Penasto umutiti omekšali maslac sa 140 grama šećera. Dodati jedno po jedno žumance i mutiti dok smesa ne postane kremasta. Dodati mak i bademe i lagano umešati žicom za mućenje. Posebno umutiti belanca sa 40 grama šećera u čvrst šam i žicom umešati u testo. Podmazati maslacem kalup za kuglof i posuti pirinčanim brašnom, a može da posluži i pirinčani griz (ako nemate bezglutenske prezle). Ne treba koristiti brašno, jer se testo za brašno zalepi i sasvim drugačije izgleda kada se ispeče. Posle nekoliko pokušaja i ovo sam naučila.
Peče se oko sat vremena na temperaturi od 160° -170°C (u zavisnosti od jačine vaše rerne). Na pari otopiti maslac sa čokoladom i preliti preko ohlađenog kuglofa. Trebalo bi lako da se izvadi iz modle. Možete oštrim nožem lagano proći između ivica kalupa i testa i prevrnuti na tanjir ili rešetku za hlađenje. Ja sam kolač stavila na rešetku, ispod sam stavila papir za pečenje i prelila sam ga čokoladom.
Sa dolaskom jeseni čajni keksići i suvi kolači preuzimaju počasno mesto umesto kremasto-voćnih poslastica. Kuhinja miriše na cimet, vanilu, muskatni orah, dunje i suvo voće. Starinski keksići i kolači podjednako dobro se mogu napraviti i od bezglutenskog brašna. Kiflice od kokosa podsećaju me na detinjstvo i mirišljavi špajz kod babe Dese, od koje još uvek sestre i ja zapisujemo recepte kako bi ih sačuvale od zaborava. Kako kreće sezona slava, biće još ovakvih recepata za sve one koji ne smeju pšenično brašno, a uživaju u slatkim zalogajima.
Bezglutenske kiflice od kokosa
Sastojci:
250 grama bezglutenskog brašna
100 grama kokosa
100 grama kristal šećera
100 grama šećera u prahu
125 grama putera
1 jaje
1dl mleka
1 kašičica praška za pecivo
1 vanil šećer
Umutiti omekšali puter sa obe vrste šećera, dodati jaje (razmućeno), mleko i kokosovo brašno. Ja sam sve mutila viljuškom. Dodati brašno i prašak za pecivo i dobro zamesiti. Ostaviti u frižideru da se stegne, pa testo podeliti na 3 dela i napraviti kobasice. Iseći komade širine 1cm i od njih praviti valjke koje zatim oblikovati u kiflice. Poređati u pleh obložen papirom za pečenje. Rernu zagrejati na 180°C i peći kiflice 15 minuta. Pazite da se ne prepeku. Ispečene poređati na rešetku da se lepo ohlade. Pažljivo ih izvadite iz pleha jer su dosta mekane dok su tople. Kada se ohlade, uvaljati u sveže samleven prah šećer pomešan sa vanil šećerom. Količina šećera u receptu se može smanjiti. Ako vam je potrebno više kiflica, slobodno duplirajte sastojke, biće dovoljno za tri velika pleha od rerne.
