Staro pravilo je da u životu ništa ne možete temeljno isplanirati. U stvari, možete planirati, ali da li će se planirano i realizovati..eee, to je pitanje?!
17.01.2018. održana je radionica "Bezglutenske delicije" sa Adrijanom Bručić, damom koja vodi blog "Bezglutenska radost" kao glavnom kuvaricom. Snežana, koja vodi portal "Alergija i ja" je uz pomoć svojih saradnica po drugi put uspešno organizovala radionicu. Prva je održana u decembru kada je priređena radionica ukrašavanja kolačića za decu sa celijakijom,a u kojoj je i moja malenkost učestvovala.
Baš sam se radovala ovoj radionici sa Adrijanom! Delom zbog razmene iskustava sa učesnicima, delom zbog neformalnog druženja i na kraju zbog uživanja u sjajnim delicijama. Međutim, grip je bio jači. Komplikacije me nisu zaobišle tako da se još uvek nisam oporavila, pa se nadam da sam za ovu godinu završila sa bolestima. Što je mnogo, mnogo je. Radionica je uspešno izvedena. Deo sam ispratila preko društvenih mreža, deo u razgovoru sa organizatorkama. Sve u svemu, godina je tek počela tako da se već kristališu neke nove ideje za neke nove radionice.
Recept za krešente dobila sam od Žane kada sam prvi put, pre dvadesetak godina, došla na Korčulu. Ne znam kako se ovaj kolačić kod nas zove, ali što se recepta tiče mislim da širom kulinarske blogosfere kruži jedan isti u osnovi, a da ga samo nijanse razlikuju. Odličan je uz čaj, pa ako ste gripozni sigurno će vam finoća ovog kolačića uz neku knjigu ili film popraviti raspoloženje.
Bezglutenski krešenti
Sastojci:
350 grama bezglutenskog brašna
150 grama šećera
1 vanil šećer
200 grama maslaca
izrendana korica od jednog limuna
1 celo jaje
2 žumanca
150 grama mlevenog lešnika
2 belanca
Fil:
100 grama čokolade za kuvanje
40 grama maslaca
Priprema:
U omekšali maslac sipati šećer i vanil šećer i viljuškom dobro promešati. Dodati jaje i žumanca, koricu od limuna i u kremasto testo dodati brašno, kašiku po kašiku. Zamesiti rukom ili mikserom sa spiralnim nastavcima mekano testo i ostaviti 1-2 sata u frižideru da se stegne.
Praviti kuglice veličine trešnje, umakati u belance zatim u mlevene lešnike pa ređati u pleh obložen papirom za pečenje. Peku se oko 15-20 minuta u rerni zagrejanoj na 180°C. Rastopiti čokoladu i maslac na pari i ohladiti, a zatim ohlađene kuglice spajati filom od čokolade.
Skoro identičan recept pronašla sam ovde. Žanin komentar da se ovaj kolač oduvek sprema kod njih u kući samo je potvrda da se recepti za vrhunske kolačiće tradicionalno prenose kroz generacije i da će kao takvi zauvek biti deo nečije nasleđene zbirke recepata.
Svi koji su se susreli sa simptomima celijakije ili intolerancije na gluten znaju kakve su tegobe i koliko mogu da budu teške, bolne i neprijatne. Moj mlađi sin Darko je imao ozbiljne zdravstvene probleme dok nije prešao na bezglutenski režim ishrane. Posle četvorogodišnjeg traženja prave terapije, došli smo do doktora koji je prvi posumnjao da se radi o intoleranciji na gluten. Celu priču možete pročitati u ovom postu.
Stariji sin Nemanja (21 godina) je oduvek bio, kako bi se reklo - zdravo dete. Osim operacije trećeg krajnika u bebećem uzrastu i povreda uzrokovanim ekstremnim i manje ekstremnim sportovima nikakvih ozbiljnijih tegoba nije imao. Ne računam prehlade, viroze i ostale infekcije disajnih puteva, mada je i takvih bilo znatno manje i brže su prolazile nego kod mlađeg brata. Krvna slika savršena. Uvek se šalio da neko u porodici mora da nasledi dedu (mog tatu) i babu (moju svekrvu) po pitanju jakog i zdravog organizma.
Ja sam u bezglutenskoj priči već četiri godine. Pratim preporuke raznih udruženja obolelih od celijakije, doktore, razmenu iskustva na fajzbuk grupama, portale o alergičarima, kulinarske blogove. Tako sam nedavno pročitala jedan članak - znakovi da vam smeta gluten. Između svega opisanog bila je i fotografija osipa po nadlakticama (nešto što podseća na tkz. guščiju kožu, mada više liči na potkožne bubuljice). U trenutku sam povezala simptome sa starijim sinom. On oduvek ima takav osip po nadlakticama. Bio je u predškolskom uzrastu kada sam ga prvi put odvela kod dermatologa. Međutim nakon 2-3 pregleda nije bilo potrebe ni za kakvim tretiranjem kože jer nije bilo ni svraba ni plikova ni perutanja. Bubuljice bi se u nekom momentu pojavile na površini kože i potom bi nakon nekoliko dana potpuno nestale. Sve je izgledalo kao reakcija kože na neku hemikaliju iz kupki ili ponekad na sunce. Niko nije obraćao pažnju na njih, čak nisu predstavljale ni estetski problem kada bi buknule. Veći problem je imao sa licem tokom puberteta.
Od tog trenutka, đavo mi nije dao mira. Iako on nikakvih tegoba nije imao, pogotovo ne tegoba koje bi ukazale na celijakiju, odlučili smo da on ipak uradi antitela. Njegova nekadašnja lekarka sa školskog je uvek insistirala na sistematskom pregledu, pa je navikao da jednom godišnje uradi malo detaljniju kontrolu krvne slike. Uz sve napisane parametre koje je trebao da odnese u laboratoriju, dopisala sam i antitela prema glijadinu i antitela na tkivnu transglutaminazu, verujući, da kao i mnoge majke na svetu, samo dramim. Ah, da je sve to bila drama...
Suprug i ja smo bili u šoku kada su stigli rezultati. Antitela su bila neverovatno visoka, a krvna slika savršena. Onda je usledila i Nemanjina neverica. On zna sve o intoleranciji na gluten zbog mlađeg brata i zbog moje rečenice (kada sam shvatila razliku između intolerancije i celijakije) "uh, dobro je da nije celijakija!" Nismo znali kako da mu objasnimo rezultate. Znala sam da je sledeći korak biopsija, ali nekako nisam mogla da shvatim da dete koje 21 godinu nema nikakav zdravstveni problem i da je zdravo kao dren, dobije nakon jednog pročitanog članka i analize krvi doživotnu dijagnozu. Odmah smo zakazali kod lekara. Ta dva dana su bila kao čitava večnost. Doktorka je naravno odmah uputila na gastroskopiju sa biopsijom dvanaestopalačnog creva jer je to jedini merodavan način da se dokaže celijakija. Nalaz je bio pozitivan - celijačna bolest March 3.
Nekoliko puta sam detaljno pregledala njegovu fasciklu sa lekarskim izveštajima. Rtg snimci, istegnuća, uganuća, izveštaj posle operacije krajnika, izveštaji Zavoda za sport u vezi registracije sportista za takmičenja... Tražila sam nešto što mi je sigurno promaklo, ali ništa nisam pronašla. Suprug je uradio antitela koja su i kod njega negativna (mlađi sin i ja smo uradili pre 4.godine). Doktorka je sa njim dugo pričala, objašnjavala mu je posledice nelečene celijakije i kako ju je teško otkriti, kako postepeno može uništiti organizam i kako se često slučajno otkrije kod osoba koje su na lečenju zbog nekih drugih bolesti. Ili kao kod njega, slučajnim povezivanjem činjenica.
"Šta sada da radim sa ovim?" - upitao je kada je iz apoteke doneo sedam kilograma brašna koje je dobio na recept. Ja sam se nasmejala i rekla "mesićemo kolače!" Odlučio je da kada se vrati sa skijanja pređe na bezglutenski režim ishrane. Mesec dana manje-više ne menja situaciju, a znači mnogo. Da se stanje kao takvo prihvati. Jer život nam stalno sprema neke nove izazove.
Čokoladni kolač sa višnjama je omiljeni kolač mog starijeg sina, a ja ga već godinama pravim po ovom receptu.
Bezglutenski čokoladni kolač sa višnjama
Sastojci:
5 jaja
200 grama putera
150 grama šećera
100 grama čokolade za kuvanje
5 ravnih kašika brašna
2 kašičice praška za pecivo
tegla kompota od višanja ili 300 grama zamrznutih
Preliv:
200 grama čokolade
400 grama slatke pavlake
Priprema:
Umutiti omekšali puter sa šećerom i žumancima pa u kremastu masu dodati istopljenu čokoladu. Dodati kašiku po kašiku brašna i prašak za pecivo. Posebno umutiti belanca sa prstohvatom soli i lagano umešati, pazeći da masa ostane vazdušasta.
Sipati u podmazan pleh dimenzija 30x20cm i poređati višnje po testu. Peći u rerni zagrejanoj na 180°C oko 20-30 minuta u zavisnosti od jačine vaše rerne. Ispečen kolač preliti sokom od višnje (iz kompota ili ako nemate kompot, možete upotrebiti običan sok ili mleko).
Na pari zagrejati slatku pavlaku dodati izlomljenu čokoladu i mešati dok se lepo ne istopi. Prohlađen kolač preliti čokoladom i ohladiti.
Svim vernicima pravoslavne veroispovesti želim srećan Božić!
Mir Božji, Hristis se rodi!
Posne bezglutenske kiflice sa orasima i bezglutenskim pivom
Sastojci:
200 ml bezglutenskog piva
200 ml ulja
1 prašak za pecivo
550-600 grama bezglutenskog brašna
Sirup:
400 grama šećera
200 ml vode
1 vanil šećer
200 grama mlevenih oraha
Priprema:
Zamesiti testo od brašna, praška za pecivo, ulja i piva. Ako vam se smesa mrvi tj. nije kompaktna, dodajte još malo piva i ulja (u šoljici pomešati jednake količine piva i ulja pa dodavati kašiku po kašiku). Testo treba da bude zgodno za oblikovanje. Možete napraviti tanku kobasicu od testa, iseći na jednake delove i praviti kiflice ili otkidati po malo testa pa praviti male valjke i oblikovati u kiflice). Rernu zagrejati na 180°C i peći oko 10-15 minuta u zavisnosti od jačine vaše rerne. Pazite da se ne prepeku.
U šerpici pomešati šećer i vodu i skuvati sirup. Kada voda provri i šećer se istopi, kuvati još 3-4 minuta, dodati vanil šećer i skinuti sa ringle.
Hladne kiflice umakati uz pomoć viljuške ili hvataljke u vruć sirup pa uvaljati u mlevene orahe.
Bezglutensko pivo možete pronaći u bolje snabdevenim supermarketima.
