Milk šejk sa jagodama

Nedavno sam razgovarala sa drugom čiji sestrić ima dijabetes i koji vredno i uporno trenira. Zimus mu je dijagnostikovana i celijakija pa se naš razgovor sveo na priču o bezglutenskoj ishrani. Kako kaže, taman su se navikli na određen način ishrane kod dijabetesa kada su došla nova pravila. Jako je teško deci u određenom uzrastu da prihvate da ne smeju, u ovom slučaju da jedu, sve što i njihovi drugari. Mnoga deca počnu krišom da jedu ono što ne smeju samo da bi bilia ista među jednakima. Kod mog sina je sedmodnevna glutenska ishrana dovela do minusa od 3kg. Nestvarno! Vratio je on, doduše nakon 15-20 dana, izgubljene kilograme, a meni je negde bilo drago da je shvatio da je bezglutenska ishrana jednostavno njegov način ishrane i da sebi neće puno pomoći ako je bude kršio. Doduše, bio je tada znatno mlađi i to u onim godinama kada se ni po čemu ne izdvaja od ostatka društva, tako da je zaista bilo potrebno mnogo energije da se sve to izgura. 

Teško je u početku deci sa alergijama na hranu osmisliti užine koje će im vratiti potrošenu energiju nakon treninga. Neke namirnice ne vole, neke ne smeju i onda od ono malo prihvatljivih, napraviti nutritivno jak obrok. Potreban je čarobni štapić. 

Mlečni šejk je jedan od onih napitaka u koji možete staviti svašta nešto, što dete možda i ne voli, pa ako se zamaskira, na primer sa omiljenim voćnim ukusom, ono ni ne primeti šta ste sve stavili od neomiljenih namirnica. Moje dete uglavnom ponese termos sa šejkom, tako da ima napitak koji nakon treninga oporavlja i vraća izgubljenu energiju, jer od gotovih proteinskih prahova ne sme ništa. Mleko je po izboru - kravlje, kozje, bademovo, pirinčano...

Milk šejk sa jagodama

Sastojci:
600ml mleka po izboru
2 kašike kuvane lebleblije (slanutka)
2 kašike heljdinih pahuljica
1 manja banana
200 grama jagoda

Priprema:
Sve sastojke staviti u blender i izmiksati. Ako je gusto dodati još mleka. Po želji se mogu dodati mleveni bademi, lešnik, čia semenke, med. Varijacija ima puno, napravite omiljeni miks i uživajte u rashlađenom i osvežavajućem napitku.

Kolač sa jagodama

16.maj je Svetski dan obolelih od celijakije. Ako na ambalaži proizvoda koji kupujete postoji znak precrtanog klasa pšenice možete biti sigurni da ste kupili bezbednu namirnicu. Za obolele od celijakije i najmanje prisustvo glutena može dovesti do zdravstvenih problema, pa stoga oni moraju paziti i da ne dođe do kontaminacije sa glutenskim namirnicama. Pored namirnica i posuđe u kojem se priprema hrana, daske za seckanje, kuhinjske krpe moraju se posebno koristiti i čuvati u određenim delovima kuhinje. U mnogobrojnim porodicama, gde 2-3 člana ili pak cela porodica imaju celijakiju kod njih je kuhinja sterilna, bez pristustva i najmanjeg traga glutena. 

Na žalost u našoj zemlji svest o problemima koje gluten može napraviti u organizmu celijakičara ili alergičara još uvek nije na nivou razumevanja šire zajednice. Helenina priča je još jedna u nizu da ni lekari ne umeju često da prepoznaju simptome celijakije. Obično se bezglutenska ishrana dovodi u kontekst modernog načina ishrane ili kao odlična dijeta koja će vam pred letovanje tih nekoliko kilograma istopiti. Moram priznati da sam i ja bila pomalo skeptična kada ju je doktor mlađem sinu prepisao kao terapiju. Upravo zbog raznih tekstova u dnevnoj štampi i časopisima koji promovišu novi trend koji će biti aktuelan ove i možda sledeće sezone, a onda pasti u zaborav. Terapija za obolele je samo pravilna ishrana. Doživotna. Na recept se odnedavno može podići 7kg brašna umesto nekadašnjih 5kg. Kada potrošite brašno koje ste dobili na recept nove zalihe morate kupiti od svojih sredstava. Brašno je kod nas užasno skupo. Kao i slatkiši, grickalice, testenine. Deci morate posebno spremati i pakovati hranu za školsku užinu, ekskurziju, sportske pripreme, na letovanje nosite kompletan pribor za jelo i kuvanje kao i namirnice. Zaposleni takođe nose kutijice sa hranom na posao i veliki problem im predstavljaju poslovni susreti koji se završavaju banketom ili ručkom u nekom restoranu. U mnogim restoranima često ostanete gladni jer osoblje nije dovoljno upućeno šta tačno znači "sigurno bez glutena". Verujte, nije preterivanje, već način života koji uopšte nije lak. 

Kolač sa jagodama pronašla sam kod Marine na blogu pod nazivom "Kolač Žižine mame". Lako se pravi, potrebne namirnice imate uvek u kući i ubraja se u one starinske, večne recepte. Jagode se mogu zameniti i drugim sezonskim voćem.


Kolač sa jagodama

Sastojci:
4 jaja
20 kašika šećera
20 kašika mleka
20 kašika ulja
20 kašika bezglutenskog brašna*
narendana korica od limuna
1 prašak za pecivo
400 grama jagoda

*možete staviti 15 kašika bezglutenskog i 5 kašika pirinčanog brašna;

Priprema:
Obložiti papirom kalup prečnika 26-28cm. Umutiti belanca sa šećerom u čvrst šam. Posebno umutiti žumanca, mleko, ulje, koricu od limuna i brašno pomešano sa praškom za pecivo. U smesu sa žumancima dodavati kašiku po kašiku umućenih belanaca i lagano žicom ili najsporijom brzinom miksera sjediniti.

Zagrejati rernu na 170°C. Pola smese izliti u kalup i zapeći desetak minuta. Izvaditi iz rerne, poređati osušene i iseckane jagode, preliti ostatkom smese i vratiti u rernu da se ispeče. Ja sam pekla oko 30 minuta na 170°C, mada svako treba vreme pečenja da prilagodi jačini svoje rerne. Sačekati da se kolač sasvim ohladi pa ga izvaditi iz kalupa. Posuti sveže samlevenim šećerom u prahu.

Kolač sam pravila nekoliko puta. Najbolja varijanta je sa kombinacijom bezglutenskog i pirinčanog ili nekog drugog brašna, jer jagode su sočne i puste dosta soka pa vam se može desiti da biskvit bude malo gnjecav. Kao što se meni desilo, možda se vidi na fotografijama. Pirinčano brašno podseća na oštro brašno i odlično se ponaša u testu kod voćnih kolača. Naravno, možete ceo kolač napraviti samo od bezglutenskog brašna, ništa nećete pokvariti.

Jagode sa šlagom - prvi blogorođendan

U filmu "Džuli i Džulija", mlada Džuli počinje sa blogersko-kulinarskim izazovom da za 365 dana isproba 524 recepta iz kuvara Džulije Čajld. Kreće da piše blog ograničena vremenom i brojem recepata jer kako kaže mora da ima rok, pošto joj je najveća mana da ne završava započeto. Meni je sve to bilo zanimljivo i nekoliko puta sam se zapitala da li bih mogla da pišem blog? Volim kulinarske blogove, veliki broj jela po blogerskim receptima je postao sastavni deo moje kuhinje ali da imam dodatne obaveze u moru obaveza - ipak ne. Nekoliko godina kasnije, zbog zdravstvenih tegoba mlađeg sina ušla sam u svet bezglutenske ishrane. Upravo su razni blogovi bili ti koji su mi pomogli da se u početku snađem i organizujem. Nakon razgovora u čekaonici sa jednom mamom iz jugoistočne Srbije (link za tekst) o problemima vezanim za bezglutensku kuhinju ipak sam se odlučila da uđem u blogosferu. Tada mi je sve odjednom postalo lakše i izazovnije nego pre nekoliko godina, a i film sam ponovo odgledala uz usvajanje mantre da jelo ne može biti loše ako se sprema na puteru.

Pre godinu dana napisala sam svoj prvi post. Oh, kako sam samo bila uzbuđena. Od pravljenja torte, aranžiranja, fotkanja, komentara, podrške... Kao i Džuli i ja sam se pitala da li će to iko čitati, da li ću uspeti da na pravi način rutinske recepte pretočim u tekst razumljiv svima, kako ću sve fotkati jer mi fotografija nije jača strana i još nebrojeno mnogo pitanja bez odgovora. Kolege blogeri su bili vrlo otvoreni, pa sam tako na primer od Tanje dobila dosta korisnih informacija i lepu blogo-dobrodošlicu. Inboks je počeo da se puni pitanjima i savetima, a sve moje strahove i neverice raspršio je broj pregleda za recept kuglof sa makom.

Blogovanje mi je donelo i poznanstvo sa damama sa Fejsbuk grupe Bezglutenci iz Srbije kao i sa Snežanom koja svoja iskustva o alergijama nesebično deli na sajtu Alergija i ja i blogu Mama i dete. Tu je i Bilja kod koje sam naučila da ukrašavam medenjake, iako sam bila ubeđena da takvu veštinu ipak ne mogu da savladam. Na radionici kod Verice Brkić Kesić dosta toga sam naučila o pripremi testa od bezglutenskih mešavina brašna, a intervju sa njom možete pročitati na http://www.alergijaija.com/2017/02/07/bezglutensko-brasno/. Fejsbuk grupe, u ovom slučaju grupe koje se bave bezglutenskom ishranom, odlična su podrška za sve obolele od celijakije, intolerantne na gluten, alergične na hranu. Uvek mi je drago kada dobijem poruku od neke mame da sam joj dala ideju za školsku užinu, a da je sve sastojke pronašla u obližnjem dućanu što mi je i bio cilj - od sastojaka koji se mogu pronaći u bilo kom marketu, napraviti bezglutensku deliciju.

Nekada je moja prva pomisao na blogovanje bila bespotrebna obaveza, dok je danas blog za mene postao sjajno mesto za učenje novih i usavršavanje postojećih veština, razmena iskustava, upoznavanje "virtuelnih prijatelja" u stvarnom svetu, relaksacija, zabava....

Jagode i maline bih mogla da jedem svaki dan tokom cele godine. Ubedljivo su moje najomiljenije voće, a ukrašene šlagom ili slatkom pavlakom su poslastica zbog koje sam spremna da prekršim sva pravila ishrane, dijete ili nečeg sličnog. Ako imate sreće, kao ja danas, da dobijete domaće jagode, prepustite se njihovom slatkom i opojnom ukusu jer će sezona brzo proći pa je sasvim dozvoljeno da budu sastavni deo sva tri obroka. Sa šlagom ili bez njega. Po izboru.

Uživajte u jagodama i hvala na čitanju tokom ove prve blogogodine. 

Ispucali keksići (i u varijanti bez jaja)

Nedavno me je jedna poznanica upitala zašto više ne pišem blog? Onako zbunjena, rekla sam da pišem samo sam trenutno malo više zauzeta drugim stvarima. Kada sam došla kući, pogledala sam datume i shvatila da sam od početka godine napisala 2-3 posta. Nije stvar u broju napisanih tekstova i isprobanih recepata, već u činjenici da je kraj aprila i da su četiri meseca prošla, čini mi se u treptaju oka i da će u drugom treptaju proći godina, a da to ni ne osetim. Zdravstvena situacija mi nije baš išla u korist jer ukočenja, upala išijaldikusa i slične nedaće dugo traju ali ako ništa drugo, nateraju na promene bez obzira želeli mi te promene ili ne. Samo se prisetim koliko sam bila bespomoćna i više ne razmišljam da li su vežbe koje su predložene i na koje sam krenula baš ono što silno želim i volim, već ćutim i vežbam u nadi da mi se sve navedeno neće ponoviti. Početak godine doneo je i neka nova, lepa dešavanja u mojoj porodici oko kojih smo svi bili angažovani pa kako vreme odmiče i ti se poslovi uspešno privode kraju, na zadovoljstvo svih nas. 

Recept za ispucane keksiće pronašla sam kod kod Violete na blogu i nakon prvog ispečenog pleha usledila je zapovest: "Stalno da ih praviš!". Odlični su za školsku užinu, ekskurziju, grickanje uz utakmicu ili izmrvljeni i zaliveni mlekom. Napravila sam ih, kako bi moja baka rekla i u posnoj i u mrsnoj varijanti, tako da su pogodni i za sve koji su alergični na jaja. 

Ispucali keksići

Sastojci:
175 grama bezglutenskog brašna
50 grama maslaca
100 grama čokolade za kuvanje
1 jaje
50 grama šećera
1 kašika kakaa
vanil šećer
prašak za pecivo

2-3 kašike kristal i prah šećera

Priprema:
Umutiti jaje sa šećerom i vanil šećerom pa dodati otopljen maslac i čokoladu. Zatim dodati brašno, prašak za pecivo i kakao koji ste prethodno prosejali, da ne bi bilo grudvica. Zamesiti i ostaviti u frižideru najmanje sat vremena da se testo stegne. Praviti kuglice i oblikovati po želji pa svaku uvaljati prvo u kristal šećer, a zatim i u prah šećer. Poređati na pleh obložen papirom za pečenje i peći oko 10 minuta na 180°C. Ohlađene izvaditi iz pleha, nikako ranije jer će se raspasti. 
Količinu šećera prilagodite po ukusu (u originalnom receptu ide 80 grama, ja sam malo smanjila). Na svaki keks možete utisnuti komadić crne ili bele čokolade pre pečenja ili dodati nekoliko komadića u testo pre nego što napravite kuglicu, pa oblikovati po želji.

Posni ispucali keksići (bez jaja)

Sastojci:
200 grama bezglutenskog brašna
50 grama maslaca
100 grama čokolade za kuvanje
50 grama šećera
1 kašika kakaa
1 veća zrela banana
vanil šećer
prašak za pecivo

2-3 kašike kristal i prah šećera

Priprema:
Umesto jajeta u testo dodati ispasiranu bananu. Sve ostalo ostaje isto kao u prethodnom receptu. Keksići su malo mekaniji i malo više ispucani pa ih treba sasvim hladne pažljivo izvaditi iz pleha. 

Nekoliko puta sam ih pravila bez jaja i ako je banana dosta zrela potrebno je dodati još jednu kašiku brašna. Nema neke razlike u ukusu, samo kada se potope u mleko onda se malo oseti banana.

Ispucali keksići sa bananom, bez jaja

Sočni kolač od limuna

Nedavno sam otkrila pravo značenje reči "ne mogu ni da mrdnem". Za krevet me je prikovala upala išijaldikusa. Ni makac. Toliko željeno slobodno vreme dobila sam u najgoroj mogućoj varijanti. Koliko puta sam se samo zahvalila tvorcima Interneta, društvenih mreža, tableta i ostalih gedžeta. Neko ozbiljnije čitanje nije dolazilo u obzir, a izbor filmova se sveo na romantične komedije. Koncentracija nikakva. Zato je virtuelni svet zablistao u punom sjaju i otkrio mi neke nove sfere za koje nisam ni znala da postoje. 

Sočni kolač od limuna je jedan od omiljenih, limunastih kolača mog mlađeg sina. On je poželeo da da ga sam napravi, pa je uz moje instrukcije (jer nisam mogla da ustajem) kolač ispao odlično. Početnička greška bila je samo u tome što je u toku pečenja otvorio rernu da vidi da li je kolač gotov, pa je na kraju središnji deo "klonuo". Čak je i fotkanje bilo savršeno. Kako muž i stariji sin nisu nešto vešti po pitanju spremanja hrane, drago mi je da imam jednog "malog od kuhinje" da ih hrani kada ja nisam tu. Makar i kolačima.

Imamo sreću da domaći limun donosimo sa Korčule tako da tokom zimskih dana cela kuća opojno miriše.

Recept za ovaj kolač pronašla sam kod Tanje na blogu  samo je napravljen sa bezglutenskim brašnom i uz malo manje šećera.


Sočni kolač od limuna

Sastojci:
3 jaja
180 gr šećera
120 ml ulja
240 ml jogurta
190 gr brašna
2 kafene kašičice praška za pecivo
2 kafene kašičice izrendane kore od limuna

Sirup:
80 ml limunovog soka
70 gr šećera

Glazura:
125 gr prah šećera
2 kašike soka od limuna

Priprema:
Umutiti belanca sa šećerom, dodati žumanca, ulje i jogurt, pa kada se lepo sjedini dodati brašno, prašak za pecivo i izrendanu koru od limuna. Uski, duguljasti kalup (dimenzije 28x12cm) obložiti papirom za pečenje, sipati testo, lepo poravnati i peći oko 45-50 minuta na 180°C.

Limunov sok i šećer pomešati i staviti na vatru da provri dok se sok ne izbistri (2-3 minuta). Prohladiti. 

Kada je kolač gotov, ostaviti ga desetak minuta u plehu pa izvaditi na rešetku za hlađenje i preliti sirupom, a može se i staviti na tacnu za serviranje i lagano, kašiku po kašiku sipati sirup.

Umutiti prah šećer i limunov sok i napraviti glazuru pa njome ukrasiti kolač. Ovog puta bilo je dovoljno samo posuti kolač šećerom u prahu.

Bezglutenske posne čokoladne kocke sa pomorandžom i orasima

Moja razmišljanja o pisanju bloga čija će tema biti bezglutenska kuhinja prestala su da budu razmišljanja nakon jednog razgovora u čekaonici dečje bolnice. Upoznala sam se sa mamom čija je devojčica otpuštena sa dijagnozom celijakija. Žena je bila skrhana. Ono malo što je saznala od lekara, uz brošuricu i nalog za brašno koje će podizati u lokalnoj apoteci, nije bilo dovoljno da je ohrabri da će sve to ići nekim svojim putem i da će se ona u svemu tome snaći. Ispričala sam joj kako se sve to kod nas izdešavalo, da je malo komplikovano dok se ne uđe u štos... Prekinula me je rečima "Da, kada imate dostupno sve što vam je potrebno. Ja u selu imam jednu jedinu prodavnicu i u njoj ne mogu ponekad da pronađem neke uobičajene namirnice koje sam navikla da koristim, o bezglutenskim ne smem ni da razmišljam. Samo za brašno moram da idem u mesto koje je 20km udaljeno od mog sela." Uh, baš sam se osetila postiđenom. Jer Srbija nisu samo veliki gradovi u kojima ima svega, Srbija su i zabačena mesta gde takođe žive roditelji koji imaju decu sa alergijama, dijabetesom, celijakijom... Uglavnom svi sada imaju internet, kako je rekla, nije problem doći do informacija, nekada je problem upravo u snabdevanju.

Ovog puta se čekanje odužilo, a nas dve smo se lepo raspričale. Ipak, život na selu na jugoistoku Srbije može da se shvati i kao prednost za zdravo odrastanje deteta. Voće od kojeg će praviti džemove, sokove, kompote i slatka je organsko, neprskano, baš kao i povrće. Jaja su od koka koje kljucaju po dvorištu. Ima tu i druge pernate živine. Domaće mleko, sir, kajmak... Meso, ako ništa drugo, bar će za dete biti domaće. Neke namirnice će se i kupovati, naravno, ali baza je domaća, organska. Nešto o čemu mi u gradu možemo samo da maštamo. Na mesečne spiskove potrebnih namirnica kada krene u grad u nabavku dodaće i bezglutenske, a kako sam joj rekla, nešto se može naručiti i online, danas brza pošta stiže i u najudaljenije krajeve naše zemlje. Napomenula sam da variva može da zgusne sa ovim brašnom, niko od ukućana neće primetiti, a sebi će mnogo olakšati. Odmah je dodala da će probati da napravi i rezance za supu od ovog brašna, jer već ih pravi od običnog. Zaverenički smo se pogledale i konstatovale da te male izmene opet niko u njenom velikom domaćinstvu neće primetiti. Jer ukus je drugačiji, to su i moji govorili dok se nisu navikli. Ubrzo su one prozvane, kasnije i mi pa se više nismo ponovo srele. Verujem da se snašla, uopšte nije delovala kao nesnalažljiva osoba, već samo kao zbunjena nečim što se često propagira kao trend u ishrani, a ne kao doživotna terapija za obolele. Jer za celijakičare hrana je lek i sramota je što je kod nas toliko skupa. Ali o tome neki drugi put.

Tako sam i krenula u ovu avanturu blogovanja. Ideja mi je da većina recepata bude jednostavna, da sastojci mogu da se pronađu u svim prodavnicama, da vam nije potrebno bogatstvo da bi napravili kolač ili tortu i da uz male izmene možete napraviti skoro sve iz zbirke recepata koju imate. 

Recept sam pronašla  ovde i malo sam ga izmenila.

Bezglutenske posne čokoladne kocke sa pomorandžom i orasima

Sastojci:
350ml soka od pomorandže
4 supene kašike džema po izboru
100 grama šećera
2 vanil šećera
180 grama oraha
100 grama bezglutenskog brašna
2 kašike kakaa
100ml ulja
1 prašak za pecivo

Glazura:
100 grama čokolade
150ml soka od pomorandže
2-3 kašike džema

Priprema:
Iscediti sok od pomorandži (meni je bilo potrebno 5 da bih dobila 350ml soka ili jednaka količina soka iz tetrapaka), dodati džem, šećer, vanil, orahe, brašno, kakao i ulje i sve promešati viljuškom ili varjačom (nije potreban mikser). U podmazan i pirinčanim brašnom posut pleh uliti smesu i peći na 180°C oko 30 minuta, u zavisnosti od jačine rerne. Pirinčano brašno ili griz koristim za posipanje pleha umesto bezglutenskog brašna jer se ne zalepi za ulje ili puter kojim je pleh podmazan. Dimenzije pleha u kome sam pekla su 35x23cm, ali možete praviti i u manjem četvrtastom ili okruglom, po izboru.

Prohlađen kolač premazati sa 2-3 kašike džema.

Na pari otopiti čokoladu u soku od pomorandže (bile su mi potrebne 2 velike) sa 3 kašike džema i vruć fil preliti preko prohlađene kore.

Ukrasiti iseckanim orasima.

Bezglutenska posna torta sa bananama

U Novoj godini želim vam puno lepih trenutaka koje ćete pamtiti i koje ćete kasnije, sa osmehom prepričavati! ❤❤❤




Bezglutenska posna torta sa bananama

Sastojci za kore:
7 šoljica šećera
1 kafena kašičica bikarbon sode
1/2l vode
2 šoljice ulja
3 nakisele jabuke
1 kafena kašičica džema po izboru
1 šolja mlevenih oraha
20 kašika brašna
5 kašika gustina

Sastojci za fil:
2 pudinga od vanile
2 kašike gustina ili brašna
1 litar soka od pomorandže
250 grama margarina
250 grama prah šećera
5-6 banana

Priprema:
3 šoljice šećera sipati u šerpu i zagrejati pa kada šećer porumeni i rastopi se, sipati 1/2 litra vode, skloniti sa vatre, dodati bikarbon sodu i 2 šoljice ulja. U ohlađeno dodati krupno izrendane jabuke, 4 šoljice šećera, kašičicu džema po izboru, orahe, brašno i gustin. Sve to varjačom lepo pomešati i od mase ispeći dve kore u rerni zagrejanoj na 180°C. Dužina pečenja zavisi od jačine rerne, ali prosek je oko 30 minuta. Pekla sam u kalupu prečnika 25cm sa pomičnim ivicama.

Fil:
U soku od pomorandže skuvati 2 pudinga od vanile pomešanog sa 2 kašike gustina ili brašna. Posebno umutiti margarin sa prah šećerom, pa kada se puding ohladi, dodavati kašiku po kašiku margarina u fil i dobro umutiti.

Filovanje:
Koru premazati tankim slojem fila, pa poređati banane isečene na kolutove, preko banana staviti jednu polovinu fila (možete i preko fila staviti još banana), pa preklopiti drugom korom i celu tortu premazati ostatkom fila. Ukrasiti po želji.

Torta je ukusnija ako se pripremi dan ranije i ostavi na hladnom da prenoći.

Za sve koji su alergični - orahe možete zameniti istom količinom kokosovog brašna. U tom slučaju možete dodati još jednu jabuku ili tortu natopite sokom, ako vam se učini da je kora malo suvlja.
Banane možete zameniti voćem po želji.

Uvek ispecite posebno dve kore. Jednom sam htela sebi da olakšam, pa sam ispekla jednu koru i presekla je na pola. Nije to baš bila najsrećnija varijanta, jer se gornji deo malo presušio pošto se dugo pekla, a u sredini je ostala malo žilava. Po originalnom receptu potrebno je 25 kašika brašna, ali sam to izmenila i dodala sam 5 kašika gustina i 20 kašika brašna jer je kora u ovakvoj kombinaciji nekako lepša. Možete umesto gustina staviti i pirinčano brašno.