Bezglutenski posni keksići sa lešnikom

Nova godina je u našu kuću donela još jednog bezglutenca. Sasvim slučajno i neplanirano. Često se šalimo na tu temu jer stanje smo prihvatili takvo kakvo je, šta da se radi. Stariji brat sada pravi društvo mlađem u otkrivanju bezglutenskog sveta. Ja sam dobila dupli posao: spremanje bezglutenske hrane za dva momka ozbiljne visine i još ozbiljnijeg apetita. Počela sam da dupliram sastojke u nekim receptima. Uglavnom se to odnosi na keksiće, mafine, peciva... Tako se sve raspodeli i za užinu u školi i da se gricne posle treninga kao i nakon kasnih izlazaka. 

Pored keksića sa lešnikom zgodni su za spremanje i keksići sa šargarepom i suvim grožđem kao i ispucali keksići Možete ih spakovati za užinu, putovanje ili za grickanje sa društvom negde u prirodi.

Bezglutenski posni keksići sa lešnikom

Sastojci:
100 grama lešnika (krupno samlevenog ili iseckanog)
110 grama bezglutenskog brašna
80 grama šećera
2 kašičice kakaa
60 grama margarina 
50 ml vode
po želji: cimet, đumbir, kora od pomorandže

Priprema:
Omekšali margarin pomešati sa šećerom i kakaom.  Dodati lešnik, brašno i vodu i zamesiti testo. Po želji možete dodati cimet, đumbir, koru od pomorandže, karanfilić, vanilu... Ostaviti u frižideru 45 minuta da se smesa stegne. Praviti kuglice, malo ih pritisnuti kašikom ili dlanom i ređati na pleh obložen papirom za pečenje. U zagrejanoj rerni na 170°C peći oko 10-12 min. Izvaditi iz pleha kada se potpuno ohlade. 
Ako ne želite posnu varijantu možete koristiti maslac, a umesto lešnika može i badem. Količinu šećera prilagodite vašem ukusu. 

Bezglutenska kremasta čoko torta

Svim vernicima pravoslavne veroispovesti želim srećan Vaskrs!                                                                  Hristos voskrese!



Bezglutenska kremasta čoko torta

Sastojci:
5 jaja
3 kašike vruće vode
100 grama šećera
1 vanil šećer
110 grama bezglutenskog brašna
35 grama gustina
2 kašičice kakaa
1 puna kašičica praška za pecivo

Fil:
100 grama mlečne čokolade
60 grama crne čokolade (za kuvanje)
1/2 litra slatke pavlake
400-500 grama malina ili jagoda

Priprema:
Umutiti penasto belanca sa 3 kašike vruće vode. Dodati šećer i žumanca, još malo mutiti mikserom pa lagano umešati brašno, gustin, prašak za pecivo i kakao. U plehu obloženim papirom za pečenje peći oko 30 minuta na 180°C (dužinu pečenja prilagodite vašoj rerni). Ohlađenu koru preseći na dva dela i natopiti mlekom po izboru (ako ste alergični) ili voćnim sokom. Pekla sam u kalupu sa pomičnim ivicama prečnika 26cm. Kora se može ispeći i u plehu od rerne pa preseći po sredini na dva dela, ako više volite četvrtasti oblik torte.

Otopiti čokoladu na pari. Posebno umutiti slatku pavlaku i postepeno u tankom mlazu dodavati prohlađenu otopljenu čokoladu. Mutiti mikserom (srednjom brzinom) dok se sve lepo ne poveže. 

Filovati tortu tako što donju koru namažete tankim slojem fila, poređate jagode ili maline, preko njih dodate polovinu fila, pokolopite drugom korom koju takođe tanko premažete filom i poređate voće pa na kraju prefilujete ostatkom krema. Koru možete preseći i dva puta da dobijete 3 korice.

Ako želite više krema tada napravite fil od 750ml slatke pavlake i 200 grama čokolade.

Ovo je recept moje mame koja je smatrala da su za decu najbolji kremasti kolači sa što manje margarina ili ulja, pa je tako ova torta dugo bila jedna od obaveznih za dečje rođendane.

Bezglutenski čokoladni koh

Svim vernicima koji danas slave želim srećan Uskrs!


Bezglutenski čokoladni koh

Sastojci:
115 grama maslaca
2 jaja
100 grama šećera
100 grama bezglutenskog brašna
60 grama kakaa
2 kašike mleka
1 puna kašičica praška za pecivo
prstohvat soli

Preliv:
1/2 litra mleka
2 kesice vanil šećera
2 kašike šećera

Priprema:
Omekšali maslac pomešati sa jajima, mlekom, prstohvatom soli i šećerom i dobro izraditi žicom za mućenje. Dodati brašno pomešano sa prosejanim kakaom i praškom za pecivo i pomešati u kremastu masu. U posudu podmazanu maslacem sipati smesu, poravnati špatulom i peći u prethodno zagrejanoj rerni na 180°C oko 20 minuta. Pekla sam u vatrostalnoj posudi dimenzija 28x18cm. Ohladiti testo i izbockati viljuškom. Prokuvati mleko sa šećerom i vruće preliti preko ispečenog, hladnog kolača. Pre služenja ohladiti. Količinu šećera prilagodite svom ukusu.

Bezglutenski hleb sa ruzmarinom

Kako obično biva, nakon tople zime sneg zaveje kada mu vreme nije. Prvi dani proleća prošarani tek procvetalim krošnjama pretvorili su se u pravi početak zime. Škripavi, igličasti sneg bio je savršen za klince koji su se takmičili čiji će Sneško biti maštovitije ukrašen. Temperatura u minusu bila je idealna da se pronađena tegla ajvara, uz aromatični hleb i suhomesnate đakonije pretvori u pravu gozbu sa pogledom na zavejane ulice.

Bezglutenski hleb sa ruzmarinom

Sastojci:
250 grama bezglutenskog brašna
100 grama heljdinog brašna
100 grama kukuruznog brašna
1 kašika lanenog semena
1/2 kesice suvog kvasca
3 kašike sitno seckanog ruzmarina
2 kašike ulja
2 kašike pavlake
1 kašičica meda
2 kašičice soli
1 kašika krupne soli
1 ravna kašičica šećera
oko 4-5 dl tople vode
(umesto pavlake možete dodati još 2 kašike lanenog semena)

Priprema:
Pre početka mešenja, preliti heljdino brašno sa pola čaše vode i ostaviti oko pola sata da omekša. Isto to uraditi i sa kukuruznim brašnom. Tako će testo biti glatko i neće imati one karakteristične ljuspice. Kašiku lanenog semena preliti toplom vodom i ostaviti takođe pola sata, a pre upotrebe procediti. Sipati kvasac u šolju, dodati 4 kašike vode i 1 kašičicu šećera. Ostaviti da se aktivira 10-ak minuta.  Heljdino i kukuruzno brašno pomešati u dubljoj činiji, dodati laneno seme, pavlaku, ruzmarin, so i med i dobro rukom izmešati. Posebno pomešati bezglutensko brašno sa kvascem i uljem, dodati 1-2 dl vode pa lagano dodavati smešu od heljde i kukuruza. Postepeno dodavati vodu i mesiti dok se ne dobije glatko testo. Masa treba da bude takva da može da se oblikuje u kuglu. Ako vam je teško da mesite u početku sve vrste brašna možete sjediniti mikserom sa spiralnim nastavkom, a kasnije još malo oblikovati rukom.

Kuglu prekriti streč folijom i ostaviti da narasta najmanje sat vremena na toplom mestu. Kada nadođe, premesiti i prebaciti u pleh ili u posudu u kojoj planirate da pečete. Ja sam pekla u dubljoj vatrostalnoj činiji, obloženoj papirom za pečenje, prečnika 22cm. Prekriti folijom i ostaviti još 20-ak minuta na toplom mestu. Krstasto zaseći po površini na 6-8 delova posuti krupnom solju pa u prethodno zagrejanoj rerni peći 15 minuta na 220°C, a zatim smanjiti temperaturu na 180° i peći još 30-ak minuta ili duže u zavisnosti od jačine vaše rerne. Izvaditi iz rerne i premazati po želji rastopljenim maslacem po unutrašnjosti zasečenih delova. 

Salata od šargarepe

Nedavno mi je stigla veoma simpatična porukica u inbox uz molbu da predložim nešto što bi se moglo poneti na posao kao ručak. Supermarketi koji imaju gotova jela nikako nisu poželjni zbog ozbiljne kontaminacije, čak i kada je obična cvekla iz tegle u pitanju. Iako u Beogradu postoji gluten free pekara koja vrši dostavu, pica, pasta ili pecivo nisu svakodnevno rešenje na duge staze. Postoje preduzeća koja imaju i restoran za svoje zaposlene ali i tu je nemoguće dobiti bezglutenski obrok. Problem imaju i studenti koji veći deo dana provode na fakultetu. Jedno od rešenja je da nabavite kutije za nošenje hrane i mali termos i da sve to spakujete u simpatične torbice ili cegere i ponesete na posao. Pre nekoliko meseci kupila sam vrlo zgodnu termos posudu, koja je malo šira od klasičnog termosa i malo niža (otvor je oko 8cm u prečniku, a visina je sa poklopcem oko 14cm). Obično je koristim da ponesem čorbu ili neko varivo koje kasnije ne moram čak ni da podgrevam. Plastične posudice za jednokratnu upotrebu su takođe vrlo praktične jer u njih možete spakovati hranu, a posle ih baciti, naročito ako planirate izlazak nakon posla, a ne planirate da uz damsku tašnu nosite i posuđe od ručka.
Šargarepa je dostupna tokom cele godine, a salatica koju sam otkrila često je na meniju kada sam u žurbi i kada nemam vremena da kuvam. Ako ponesete od kuće pohovanu piletinu, komad pečenog mesa, tunjevinu ili sardinu, uz parče hleba ili krekere i neku voćku imaćete na poslu sasvim dobar obrok. Nekada mi je salata od sočiva sasvim dovoljna dok na primer salatu od tikvica i boranije (umesto boba često koristim grašak) rado kombinujem sa tunjevinom. Recept sam pronašla kod Milice na blogu i vrlo rado je spremam.

Salata od šargarepe i badema

Sastojci:
4-5 šargarepa srednje veličine
1 crvena paprika (može i iz turšije)
1/2 ljute papričice (po želji, ako volite ljuto)
1/2 veze peršuna
10-15 zrna badema

Dresing:
4 kašike ulja (može i više, po želji)
2 kašike jabukovog sirćeta 
so
začini po želji (origano, provansalska mešavina, iseckani štapići celera...)

Priprema:
Oljuštiti šargarepu i krupno je izrendati. Staviti u cediljku da se ocedi višak tečnosti (ako je mlada šargarepa u pitanju). Bademe istostirati i krupno iseckati. Papriku iseći na kolutove. Napraviti dresing po svom ukusu i pomešati sa salatom. Iseckati peršun i posuti po salati. Čuvati u frižideru do služenja. Ako volite pikantne salate, možete dodati beli luk, izrendan đumbir ili biber.

Bezglutenske kuglice od urmi

Dok sam se nedavno spremala za jedan daleki put pitala sam se šta bih mogla da ponesem od bezglutenskih grickalica. Da mi se nađe. Nešto za užinicu, ali šta? Moja mama je i za put do Čačka uvek pakovala flašu vode i pola hleba, malo keksa i neku voćku. O putovanju na more da i ne govorim. Tata je uvek insistirao da svratimo na doručak ili ručak u neku kafanicu uz put ali bez obzira na to, mama je uvek nosila torbu sa hranom. Nije pakovala po neki sendvič, slatkiš i vodu već je to bilo ozbiljno spremanje hrane koja može da izdrži visoke letnje temperature u autu bez klime. Iako smo uglavnom noću putovali, dešavalo se da se zaista zaglavimo u kolonama pri dolasku na primorje, ali sestri i meni je tada više trebao sladoled ili hladna limunada nego vanilice i sendvič sa teletinom. Međutim, ostalo je zauvek ono čuveno "ali, šta ako se nešto desi? Na primer gužva, zastoj, ako se pokvari auto, ako se trajekt čeka po nekoliko sati, ako ne rade prodavnice?" Kada sam dobila decu, samo sam prekopirala model iz detinjstva i samo je sadržaj torbe postao drugačiji, sve ostalo je isto. Klopa za put? Jer šta ako......? 

Tako sam se zaputila preko Atlantika sa dve kutije grickalica, jer šta ako.....? Avio kompanije vode računa o zdravlju svojih putnika pa uglavnom prilikom kupovine karata možete zahtevati i poseban obrok. Na aerodromu u Istanbulu nisam puno istraživala gluten free opcije zbog malo vremena koje sam imala na raspolaganju. Svi koji su na nekom režimu ishrane, naročito alergičari znaju da je potrebno da imaju hranu kod sebe, da budu sigurni kako na putu do destinacije tako i pri dolasku na istu. Ovoga puta moj izbor su bili krekeri i kuglice od urmi. Recept sam pronašla kod Gage na blogu i moram priznati da sam ih do sada više puta pravila i često nosila na planinarske ture i putovanja, jer su ekonomične, zdrave i brzo vraćaju energiju.

Bezglutenske kuglice od urmi

Sastojci:
500 grama urmi bez koštica
120 grama mlevenih oraha ili badema
50 grama kokosovog brašna
1 kašičica cimeta
2 kašičice izrendane korice od limuna ili narandže
3-4dl vrele vode

za valjanje po želji: kakao, rendana čokolada, kokos

Priprema:
Urme natopiti kratko u vreloj vodi (10-ak minuta) i ocediti. Izmiksati štapnim mikserom. Dodati mlevene bademe, kokosovo brašno, cimet i koricu od limuna ili narandže. Zamesiti i praviti kuglice. Po želji uvaljati u kakao, rendanu čokoladu, kokos, mlevene orahe. 
Ovo je bazičan recept koji se može prilagoditi po želji. Ja sam podelila smesu na nekoliko delova i dodala sam u jedan deo kašiku kakaa, u drugi kašiku čokolade u prahu, u treći iseckanu koricu od kandirane pomorandže, a četvrti deo je ostao nepromenjen. Sve varijante su bile odlične.

Bezglutenska pizza Margherita

"Benvenuti" pisalo je na velikom bilbordu dok smo se lagano spuštali ka napuljskoj luci. U daljini se video Vezuv, a još dalje poluostrvo Sorento sa jedne strane dok su se sa druge strane nazirali obrisi ostrva Iskia i Proćida. Imponzantna konstrukcija stadiona San Paolo još uvek podseća na zlatne dane fudbalskog kluba Napoli koji je u sezoni 1986/87 i 1989/90 bio prvak Italije, dok je 1988/89 bio pobednik Kupa UEFA. Dres sa brojem 10 povučen je iz upotrebe u čast velikog Maradone, koji je uvek isticao kako je osećao veliku ljubav i pažnju i navijača i stanovnika Napulja, a nedavno je postao i počasni građanin ovog grada.

                          Pogled na grad sa autoputa                              

                         Lungomare                          

Staro gradsko jezgro nekadašnjeg antičkog Neapolisa od 1995. je pod zaštitom UNESO-a. Španski kvart je nezaobilazan u ovoj priči, sa uskim ulicama, starim zgradama i sumnjivim licima i scenografijom tipičnom za primorje. Veš koji se suši iznad vaših glava dok zavirujete u fantastične radnjice gde prodaju lokalne proizvode, ribu i morske plodove, savršeno pecivo i još savršeniji sladoled. Najbolji koji sam do sada probala.

                                Španski kvart

                              Španski kvart

Burbonski Kralj Karlo III je građanima Napulja, umesto trošnog i starog teatra Bartolomio, podario raskošan Teatar di San Carlo 4.novembra 1737. Toplo preporučujem obilazak ovog blistavog zdanja, starijeg i od Milanske skale i od venecijanskog La Fenice.

                                   Teatro di San Carlo

Kada iz tišine teatra izađete na vrele ulice Napulja, samo pređite ulicu i napravite predah u velikoj robnoj kući (nekako mi tržni centar ne ide uz ovo zdanje) Galleria Umberto I. Izgrađena je u periodu od 1887-1891. sa visokom 56-metarskom staklenom kupolom, mermernim podovima sa mozaicima, kitnjastom dekoracijom i skupim prodavnicama.

Galerija Umberto I - detalj kupole i svoda

Galerija Umberto I - horoskopski znakovi - mozaik

                                                           Galerija Umberto I                       
Jedan od četiri kraka (ulaza) iz Galerije vodi u ulicu Toledo. Ako se odlučite za kupovinu i zaputite ka Danteovom trgu sigurno nećete pogrešiti jer mnoštvo raznih prodavnica gusto je raspoređeno duž ove 1,2km dugačke ulice. Pravi šoping raj. 

                                                                Via Toledo

Ako se odlučite da krenete ka morskoj obali, ni tada nećete pogrešiti. Kada prođete pored fontane sa artičokom (Fontana di Carciofo) stižete do najvećeg napuljskog trga - Piazza del Plebiscito. U blizini je i jedna od  najstarijih kafeterija u Napulju - Caffe Gambrinus iz 1860.godine. Pogled na obližnji zamak Sant´Elmo i pitanje kakav li je pogled sa vidikovca (Belvedere San Martino)? 

                                         Zamak Sant´Elmo
Bazilika Svetog Franje podseća na rimski Panteon. Preko puta je kraljevska palata (Palazzio Reale), jedna od najvećih u Evropi. 

                                                          Bazilika sv.Franje od Paola

                                                              Trg Plebiscita

                                                        Palazzo Reale

Jedan od ulaza u grad je onaj koji prolazi kroz Kastel Nuovo. Pet odbrambenih kula i mermerna trijumfalna kapija svedoče o prohujalim vremenima ovog uzavrelog grada. Unutar zamka nalazi se muzej i protokolarne odaje grada. Tu je priređena svečanost u čast Sofije Loren koja je postala počasna građanka Napulja. Ona je uvek ponosno isticala "Ja nisam Italijanka, ja sam Napolitanka. A to je nešto sasvim drugo!" U kvartu i ulici Spaccanapoli snimljeni su mnogi filmovi, Sofija je zaista proslavila ovaj grad, a Vitorio de Sika je filmom "Zlato Napulja" odao na neki način počast ovom čudesnom gradu.

                                         Castel Nuovo - pogled iz luke

                               Castel Nuovo - trijumfalna kapija

Napulj je grad u kome vlada mafija - Kamora. O tome najbolje svedoči knjiga "Gomora" Roberta Savijanija, koja je poslužila i kao scenario za istoimeni film (a kasnije i TV seriju). Koliko je Savijani realno prikazao stanje i uticaj ove organizacije govori i to da od izdavanja knjige živi pod stalnom policijskom zaštitom.

                                            Prodavnica voća i povrća

U Italiji, hrana je kult. Mamina ili bakina kuhinja su nezamenljive. Nije bitno koliko godina imate i kakvim se poslom bavite, hrana koju jedete mora biti savršena. 

Njeno veličanstvo - pizza od 2004. godine je na UNESCO-voj listi nematerijalne kulturne baštine. Kuvar Rafaele Esposito je 1889. napravio prvu picu u piceriji Brandi u čast kraljice Margarite Savojske. Danas je način pravljenja pice strogo regulisan od strane Udruženja majstora napolitanske pice, pa tako se izričito kaže da se peče samo u peći na drva ili ugalj (nekada je to bilo vulkansko kamenje), paradajz pelat je isključivo San Marzzano (sa obronka Vezuva), mocarela je od bivoljeg mleka (mozzarela di bufala), a debljina pice u središnjem delu ne sme biti deblja od 3-4mm dok prečnik ne sme biti veći od 35cm.

                                          Putokaz za piceriju Brandi

                                   Ploča na ulazu u piceriju Brandi


Pizzeria da Michele iz 1870. pored bogate istorije i ukusne hrane, poznata je i po filmu "Jedi, moli,voli" sa Džulijom Roberts u glavnoj ulozi. Ispred ulaza veliki broj turista čekao je da uđe i da se fotografiše na mestu gde im je omiljena filmska junakinja snimala i uživala u fantastičnom ukusu napolitanske pice. Odlučili smo se za uličnu varijantu i nismo pogrešili. Picu dobijete uvijenu u smeđi papir i preklopljenu kao knjigu, da fil ne iscuri i da se ne isflekate. 

                                         Čekajući red za pizzu



Napulj svakako nije najlepši grad u kome sam bila. Daleko je i od čistog i sređenog. O bezbednosti da ne govorim. Morate biti dosta oprezni. Možda nije obećan grad za život. Doduše, malo vremena sam provela da bih mogla da sudim. 

Dok smo pijuckali espreso u kafeteriji pored Neptunove fontane i slušali neprevaziđenog Karuza, dok su se slike proživljenog ređale, kroz smeh sam zaključila da će poslovica "Vidi Napulj i umri" morati da sačeka. Bar da još koji put prošetam bučnim ulicama, da se popenjem na Vezuv, da proverim reči Miloša Crnjanskog da "...kopno Neapolja je isto tako bajno kao i zaliv neapolitanski." Da naučim da napravim pravu Margaritu.

Bezglutenska pizza Margarita

Sastojci:
500 grama bezglutenskog brašna
15 grama kvasca
300 ml mlake vode
1 kašičica maslinovog ulja
so
1-2 pakovanja mocarele (2 kugle)
1 konzerva pelata od paradajza
nekoliko listića svežeg bosiljka
origano

Priprema:
Staviti kvasac u malo mlake vode, sačekati da se aktivira pa pomešati sa brašnom. Zamesiti mekano testo. Vodu dodavati postepeno. Testo treba da se odvaja od posude i da se vrlo malo lepi za prste. U zavisnosti od vrste brašna, možda će vam trebati malo više ili malo manje vode pa je zato bitno da je postepeno dodajete. Gotovo testo zarezati na površini u obliku krsta i ostaviti oko pola sata da nadođe.

Podelite testo na nekoliko komada (2-3 zavisi koliko veliku picu hoćete da napravite) i svaki komad nekoliko puta posebno premesiti, donjim delom dlana da testo postane koliko je moguće elastično. Staviti kugle od testa na tacnu, prekriti krpom i ostaviti sat vremena da narastu.

Naraslo testo staviti na radnu površinu posutu brašnom i lagano rastanjiti rukama dok ne dobijete debljinu od par centimetara. Zatim lagano prstima tanjiti testo u jednu pa u drugu stranu dok se ne dobije tanko testo. Prebaciti u pleh i još malo prstima oblikovati (ako su se negde pojavile rupice, popraviti). Naravno, sve ovo možete raditi u početku i na papiru za pečenje.

Pelat od paradajza sipajte u tanjir, izmešajte pa kašikom nanesite na testo. Mocarelu iskidajte na jednake komade i ravnomerno je raspredite svuda po testu. 3-4 listića bosiljka sitno iseckati i posuti testo. Ostatak ostaviti za kasnije. Dodati malo origana. Po potrebi, još malo posoliti i poprskati maslinovim uljem. Rernu zagrejati na 230°C i peći picu 15 minuta. Gotovu picu posuti svežim listićima bosiljka.

Recept za pizza testo preuzet je iz časopisa Sale i pepe.