Kakao kocke

Počela je školska godina, a sa njom i sve one muke koje se odnose na pripremu hrane za male i velike alergičare, obolele od celijakije ili dijabetesa. Nedavno sam pročitala priču jedne mame čija su deca na posebnom režimu ishrane i koja su zbog toga diskriminisana od strane druge dece u školi. Kako spremiti užinu koju će dete poneti u školu, a da mu se pri tom ne podsmevaju druga deca. Na žalost, ovo je veoma česta situacijama po školama u Srbiji. Nema razlike da li dete živi i ide u školu u selu ili gradu. Ako se dete na taj način izdvaja iz grupe, ako ne kupuje hranu u obližnjem kiosku ili pekari, ako ne ide posle škole sa drugarima na pljeskavicu ili picu onda mu se na izvestan način pokazuje da nije deo društva i dete se zatvara u neki svoj svet. Kako objasniti detetu od 13 ili 17 godina da je ono isto kao sva druga deca, samo se malo drugačije hrani ili mora u određeno vreme da popije lek ili da se bocne zato što je u njegovom organizmu došlo do poremećaja insulina. Da može da pretrči maraton, da se popenje na Triglav, da roni, da vozi rolere, da dočeka jutro na ludoj zabavi, da može sve što poželi. Nekada imam osećaj da nismo mrdnuli iz mračnog srednjeg veka. Ovo je veliki problem kojim se na nekom širem nivou niko ne bavi. Ozbiljni ožiljci ostaju na nežnoj dečjoj duši. Budite tu za njih, tešite ih, ohrabrujte, razgovarajte, pomozite im da porastu i očvrsnu, da se lakše izbore sa predrasudama i postanu jaki mladi ljudi.

Mnoga deca počinju da kupuju i konzumiraju hranu koja im nije dozvoljena i koja im može napraviti ozbiljne zdravstvene probleme samo da se ne bi razlikovala od drugih. Ako ne možete sami da se izborite sa ovim problemom, pokušajte da potražite stručno mišljenje kod dečjeg psihologa. Postoje i sjajne grupe na Fejzbuku koje se bave ovom tematikom pa se možete priključiti i razmeniti mišljenje sa drugim roditeljima. Lakše je kada se muka podeli i kada se sazna da ste u "istom sosu" kao i mnogi drugi, pa vam bude nekako lakše. Jedna moja poznanica je svojoj devojčici, koja zaista mora strogo da pazi šta jede (alergija na jaja, gluten, jagode, orahe, kikiriki...) spremala slatkiše i slaniše tako lepo ukrašene, da su mnoge devojčice htele da menjaju svoju užinu za njenu. Na školske rođendane donosila je u dogovoru sa roditeljima tortu za svoje dete, koju su pored rođendanske svi probali i koja je bila raskošno ukrašena. Vremenom su deca prihvatila da njihova drugarica neka jela ne sme da proba, ali i da je ipak njihova drugarica bez obzira na ishranu. Trebalo je mnogo strpljenja, priče, edukacije i roditelja i prijatelja i učiteljice da bi se stvari postavile na pravo mesto. Ako ne znate kako, dragocen je i savet jedne mame sa grupe Bezglutenci iz Srbije, koja kaže da pozovete drugare na roštilj, kolače, palačinke ili neke druge bezglutenske specijalitete, da oni vide i da probaju hranu koja je podjednako ukusna kao i ona koju jedu kod kuće.

Kakao kolač je kolač mog detinjstva. Mama ga je često pravila jer smo ga sestra i ja obožavale. Jednostavan je, a sastojke sigurno već imate u frižideru, pa eto još jedne ideje za školsku užinu ili izlet.

Kakao kolač

Sastojci:
3 jaja
180 grama šećera
200 grama maslaca
2 dl jogurta
200 grama bezglutenskog brašna
50 grama kakaa
kašičica praška za pecivo
po želji: 2 kašike iseckanih seckanih lešnika

Priprema:
Umutiti omekšali maslac sa šećerom, pa dodati jogurt i jaja (poželjno je da budu sobne temperature). Umutiti da bude kremasto pa dodati brašno, prašak za pecivo i kakao koji ste prosejali, da ne bi bilo grudvica. Možete dodati po želji 2 kašike iseckanih lešnika. Sipati u podmazan pleh (30x20cm) i peći u zagrejanoj rerni oko 30-40 minuta na 160°C (dužinu pečenja prilagodite vašoj rerni). Ohlađen kolač iseći na kocke i po želji posuti šećerom u prahu.