Nikada nisam pravila neku razliku između pekmeza, džema i marmelade. Suštinski, razlikuju se u načinu kuvanja i količini šećera koja se meša sa voćem. Bez obzira na način pripreme, oduvek sam sve što se od šljiva kuva i što se pakuje u tegle zvala pekmez. Na imanju gde su živeli tatini roditelji postoji veliki voćnjak. Trešnje, višnje, jabuke, kruške, dudinje, orah, lešnik, vinogradarske breskve još uvek prkose vremenu i daruju nas raskošnim plodovima. Šljive su posebna priča. Poseban deo imanja je bio samo za njih. Različitih imena za različite namene. Madžarka, čačanska lepotica, šumadinka.... Znam da je madžarka ili požegača bila idealna za pekmez. I za rakiju naravno, ali to je već neka druga priča. Zauvek mi se u sećanje urezala slika velikog kamenog podruma gde bezbrojne tegle i flaše, poređane na policama čuvaju mirise i ukuse leta. Zapakovana priroda za zimu. Čist kičeraj.
Tokom tinejdžerskog bunta, sestra i ja kolutale smo očima kada bi mama ponudila za doručak pekmez i kifle. Ili sok od višanja. Tada je koka kola imala prednost kao i industrijske marmelade. Međutim, mama nije bila spremna na kompromise pa smo uz negodovanje ipak mazale džemove i pekmeze na hleb, palačinke ili kolače. Eh, kako ono kažu, one godine i ova pamet.... Jedino što sam oduvek volela su vanilice filovane pekmezom od šljiva.
Pekmez od šljiva iz rerne
Sastojci:
5 kg šljiva
400-500 grama šećera
Priprema:
Oprati šljive, prepoloviti ih i odvojiti koštice. Poređati u dublji pleh, đuvečaru ili šerpu, posuti šećerom, prekriti folijom i staviti u rernu zagrejanu na 200-250°C. Uz povremeno mešanje krčkati ih dok se skroz ne raspadnu. Na kraju skinuti foliju, izmešati i još 20-ak minuta peći u otvorenoj posudi do željene gustine.
Foliju stavljam da voće na visokoj temperaturi ne izgori. U sterilisane tegle sipati vruć pekmez, poređati na pleh i staviti u rernu zagrejanu na 100°C. Ostaviti da prenoće u rerni, zatvoriti i staviti na hladno mesto.
Нема коментара:
Постави коментар