"Znate, ovo je jako izražena atopija praćena opstruktivnim bronhitisom" rekla je strogo doktorka i nastavila "vi imate još jedno dete, morali ste da primetite." Ne, nisam mogla da prepoznam samo iz razloga što stariji sin nije imao nikakvih problema sa kožom i disanjem, već su upale uha bile te koje su obeležile njegov bebeći period. Nakon operacije trećeg krajnika, nije tako često dobijao infekcije. Ali atopija?!?! Nisam smela ni da pitam šta je to, najcrnje misli su mi prolazile kroz glavu. Pre dvadeset godina, na kraju devedesetih, teško se dolazilo do informacija, internet je tek bio u razvoju, a i to malo podataka bilo je neprovereno.
Sa suzama u očima, upitala sam rođaku doktorku šta se to mom detetu dešava? Odahnula sam kada sam čula da je u pitanju naziv za razne alergije. U stvari, nisam bila ni svesna da sam tek tada trebala da se zabrinem. Jer rumeni obraščići mog sina nisu bili koža koja se menja kako beba raste, već ekcem koji je, nakon uvođenja nekih namirnica ili korišćenja kozmetičkih preparata, bivao sve jači. Krenula su ispitivanja, bockanja, mackanja raznim kremicama, izbegavanje izlazaka kada je velika koncentracija čađi i polena u vazduhu. Jaka opstrukcija se često javljala, bez inhalatora nismo odlazili dalje od bloka u kom živimo. Boravak na moru izazivao je kontraefekat jer je koža bila nepripremljena na sunce i slanu vodu. Iz ishrane je eliminisano kravlje mleko, orašasti plodovi (osim badema), crveno voće, kvasac, kikiriki, kakao... Tada sam imala svesku u koju sam zapisivala recepte, koje namirnice su zabranjene, a koje dozvoljene. Bake su prvo pitale, pa tek onda kupovale i spremale ono što je smeo da jede.
Doktor je rekao da bi sve to moralo da prođe do polaska u školu ili eventualno u pubertetu. Zaista, inhalator smo prestali da koristimo pre prvog razreda, ali sam ga ja sigurno još 3-4 godine čuvala u kući, za svaki slučaj. Stanje se primirilo. Bio je i dalje osetljiv, ali se više nisu javljale opstrukcije i ekcem. Ponekad bi se iznenada pojavio osip ili crveni pečati u vidu koprivnjače, ali uz praćenje alergologa nije bilo nikakvih naznaka za neku novu alergiju. Odahnuli smo i zaključili da su to dečje bolesti koje svi roditelji na neki način prožive. Ali, ali... uvek postoji ali! U 5.razredu osnovne škole zbog gastro tegoba proveo je mesec dana u bolnici. Tada je otkriven Hašimoto tireoiditis, a tek u 8.razredu, postavljena je i prava dijagnoza - intolerancija na gluten i laktozu. Zahvaljujući bezglutenskom načinu ishrane, moj sin od mršavog, bledunjavog dečaka postaje jak i zdrav momak. Ovde možete sve pročitati Link za priču
Atopija nije alergijica (ne znam zašto se ozbiljnim stvarima tepa). Atopija nije samo bolest pojedinca. Cela porodica je u toj priči. Mala deca ne razumeju da ne smeju da se češu, starija deca razumeju ali svesno to rade, jer svrab je užasan. Nepodnošljiv. Moj sin je lego kockicama pravio ranice na koži jer su mu noktići uvek bili toliko skraćeni da nije mogao da se pošteno počeše. Ali pronašao je način. Neprospavane noći roditelji atopičara više i ne broje. Promene na koži i nemogućnost sakrivanja ranica i flekica za tinejdžere predstavlja ozbiljan psihološki problem. Deca se povlače u sebe i tada dolazi do ozbiljnih problema, kada je neophodna pomoć stručnjaka. Neka deca, uz pomoć porodice i prijatelja, a ponajviše sebe samih, prihvate situaciju takvu kakva je. Kao na primer Anastasija koju sam upoznala i za koju mogu da kažem da nijedna prepreka za nju neće biti velika. Sa najvećom se izborila. Sa sobom!
Nekako, ne čudim se deci. Deca su radoznala, neinformisana, pa i da razumem kada pitaju "šta ti je to na koži" ili "zašto se ljuštiš" ili "kako ti se čudno skida boja od mora" ili "nisi oprao ruke". Ali kada odrasli počnu sa neumesnim pitanjima, naročito ako je neko mlado stvorenje u pitanju, koje još ni ne zna šta ga je snašlo, eheej, onda stvarno nemam reči!!! U stvari imam, ali ih ne bih baš birala. Treba imati razumevanja ili ako ništa drugo, onda bar ne komentarisati nečije stanje, u ovom slučaju stanje kože.
U Beogradu se 14.9.2019. od 11-15 časova, u parku Tašmajdan, obeležava Međunarodni dan atopijskog ekcema u organizaciji Nacionalnog udruženja za pomoć i podršku osobama sa alergijma, celijakijom i ostalim autoimunim oboljenjima sa ograničenjima u ishrani - Alergija i ja Dođite da razmenimo iskustva, da ohrabrimo i naučimo decu kako da se izbore sa ekcemom, da se upoznate sa novim preparatima namenjenim nezi problematične kože i da zajedno širimo svest o atopiji.
Na sajtu portala Alergija i ja možete pogledati program.
Pre dolaska, za doručak, možete napraviti bezglutensku pletenicu bez jaja, sa pirinčanim ili bademovim mlekom.
Bezglutenska slatka pletenica bez jaja
Sastojci:
250g bezglutenskog brašna
2 kašike gustina
4 kašike šećera
1 kašika meda (može i javorov ili sirup od agave)
140ml mleka (pirinčano, bademovo, kravlje, po izboru)
20g kvasca + 1 kašičica šećera
4 kašike ulja
1/2 kašičice soli
Priprema:
Rastopiti kvasac u malo mlakog mleka i ostaviti da nadođe. U činiju sipati brašno, gustin i šećer i izmešati. Napraviti u sredini udubljenje, dodati rastopljen kvasac, ulje, med i mleko i zamesiti testo. Ostaviti da nadođe, tj.da udvostruči masu. Posuti dasku za mešenje, premesiti testo i napraviti tri jednake kugle od kojih napraviti ne previše tanke kobasice. Napraviti pletenicu, staviti u duguljasti kalup obložen papirom za pečenje, ostaviti da naraste i peći u rerni zagrejanoj na 180-200°C između 30-40 minuta. Pečenu pletenicu premazati rastvorom od 2 kašike vrele vode, 1 kašike ulja i 1 kašičice šećera ili meda. Količinu šećera u receptu prilagodite svom ukusu.
Нема коментара:
Постави коментар