Svim vernicima koji danas slave, želim srećan i blagosloven Božić!
Bezglutenski kardamom kolačići sa heljdinim brašnom i narandžom (posno)
Sastojci:
250g margarina
150g šećera u prahu
1 vanil šećer
100g mlevenog badema
1 puna kašičica mlevenog kardamoma
izrendana korica jedne veće narandže
160g heljdinog brašna
200g bezglutenskog brašna
1 kašičica praška za pecivo
Priprema:
Narezati hladan margarin na listiće i pomešati sa šećerom u prahu. Mesiti dok se margarin ne poveže sa šećerom, zatim dodati mleveni badem, vanil šećer, kardamom i koricu pomorandže i sve sjediniti. Na kraju dodati brašno i prašak za pecivo i zamesiti (testo ne sme da se lepi za ruke, a ako se desi dodati 1-2 kašičice brašna). Prekriti providnom folijom i ostaviti u frižideru 30 minuta.
Veliki pleh od rerne obložiti papirom za pečenje, praviti kuglice, svaku pritisnuti malo dlanom ili kašikom i peći u zagrejanoj rerni na 180°C oko 10 minuta. Kada se potpuno ohlade izvaditi iz pleha i uvaljati u prah šećer.
Ako ne želite posnu varijantu, koristite maslac. Za intenzivniji ukus možete koristiti sitno iseckanu kandiranu pomorandžu (arančini) i dodati još pola kašičice kardamoma. Umesto heljdinog brašna, kolačiće možete napraviti samo sa bezglutenskim brašnom (350g mix B).
Mislim da ne postoji slatkiš koji me toliko asocira na zimu kao šapice. Kako jesen polako počne da prelazi u zimu, tako se iz kutije sa različitim modlicama izvade kalupi, koji se tek krajem marta vrate u kredenac da sačekaju sledeću zimu. Obe bake su imale slične recepte i skoro identične kalupe. Bilo ih je baš puno i često bi nam, dok smo bile deca, davale malo nekog testa da se igramo i budemo mirne jer je njih čekao prilično zahtevan posao. Kada sam porasla i počela da im pomažem, činilo mi se da se je napraviti šapice veoma ozbiljan poduhvat. Podmazati kalupe kojih je baš bilo puno, utiskivati smesu, ispeći, paziti da prilikom vađenja ne puknu, uvaljati u šećer... Pravile su uvek veću količinu, jer je ovo keks koji može dugo da stoji, a one, pored svih obaveza, nisu imale vremena da ih prave svakih sedam dana. Baka zamesi testo, okupimo se oko velikog kuhinjskog stola i uz tipične ženske razgovore pravimo šapice.
Orasi su pravili presudnu razliku u receptima. Jedna baka je koristila mlevene, a druga sitno seckane orahe. Ja sam pronašla zlatnu sredinu i od ukupne količine oraha odvojim jednu supenu kašiku i sitno iseckam pa pomešam sa mlevenim.
Količina sastojaka u receptu je samo jedna trećina od ukupne smese koju je baka spremala. Modlice možete pronaći kod limara ili na pijaci (moje su kupljene na pijaci u Somboru). Da bi vam kalupi dugo trajali, potopite ih nakon upotrebe u toplu vodu sa malo deterdženta za suđe, a višak testa koje se zalepi po krajevima i očistite mekanom četkicom. Poređajte na krpu i ostavite da se dobro osuše, pa ih čuvajte na suvom mestu do naredne upotrebe.
Bezglutenske šapice
Sastojci:
2 jaja
190g šećera
1 kesica vanil šećera
130g mlevenih oraha (odvojiti 1 kašiku i sitno iseckati)
160g masti
400g bezglutenskog brašna
izrendana korica od limuna (po želji)
šećer u prahu za valjanje
Priprema:
Umutiti mast, dodati šećer i jaja. U kremastu masu dodati orahe, koricu od limuna i brašno pa zamesiti. Testo ne treba da se lepi za ruke. Ako se to desi, dodati 1-2 kašičice brašna. Kašičicom uzimati po malo testa, utisnuti u modlu, poređati na pleh od rerne (možete i na žicu od rerne) i peći u rerni zagrejanoj na 180°C oko 10-12 minuta (kraće ili duže, u zavisnosti od vaše rerne). Kalupe podmazati i posuti brašnom samo prilikom prvog punjenja. Dok se prva tura peče, spremite drugu i samo zamenite plehove. Gotove ostavite da se malo prohlade, izvadite iz modle, ponovo je napunite, ispecite i tako dok ne potrošite smesu. Količina masti je dovoljna da se testo ne lepi (ali neke navike zauvek ostaju, tako da ja sve spremam baš striktno po bakinim savetima tj. podmazujem kalupe :-) ). Ohlađene šapice uvaljati u prah šećer zamirisan vanilom.
Danas se u Beogradu otvara Savetovalište za atopiju u organizaciji Nacionalnog udruženja za pomoć i podršku osobama sa alergijom, celijakijom i ostalim autoimunim oboljenjima sa ograničenjima u ishrani. Sa problemom atopije prvi put smo se suočili kada je mlađi sin napunio šest meseci. Pre 19 godina informacije su se mogle dobiti od doktora, pročitati u nekom specijalizovanom časopisu ili u razgovoru sa prijateljima ili poznanicima. Snalazili smo se kako smo najbolje znali i umeli, donosili smo kremice i hranu iz inostranstva, isprobavali, u nadi da će sve to proći...
Do polaska u školu stanje se smirilo. Inhalator je spakovan u najdublji deo ormara, a ja sam bila ubeđena da su zdravstveni problemi samo deo odrastanja karakterističan za decu sa slabijim imunim sistemom. Ali... od petog razreda počinju stomačni problemi, zbog kojih moj sin završava u bolnici iz koje izlazi bez prave dijagnoze vezane za stomačne tegobe. Međutim, endokrinolog nam postaje novi najbolji drug zbog dijagnoze hipotireoza hašimoto. Opet ulazimo u začaran krug, sada već upoređujući iskustva podeljenih preko raznih portala i društvenih mreža, ali neko pravo rešenje ne nalazimo. Tek u osmom razredu, baš sredinom decembra, prvi put se susrećemo sa bezglutenskom ishranom. Naše dete, koje se od malena suočilo sa raznim ograničenjima, prihvata novi način ishrane koji mu definitivno menja život. Celu priču možete pročitati ovde . Na svu sreću, ulazak u bezglutenski svet biva mnogo lakši nego kada samo se prvi put suočili sa ekcemom i redukovanom ishranom pre mnogo godina.
Zahvaljujući portalu Alergija i ja, blogu koji sam počela da pišem, radionicama na kojima smo razmenjivali iskustva i brošurama koje su mi postale dostupne, prepoznala sam simptome celijakije kod starijeg sina. I to njenog najgoreg oblika - bez ispoljavanja bilo kakvih tegoba, takozvana asimptomatska celijakija. Osim "guščije kože" na podlakticama koja čak nije bila ni neki veliki estetski problem, moj stariji sin je jedan zdrav momak, bez bilo kakvih zdravstvenih tegoba. Zato je celijakija bila šok za sve nas ali ovog puta smo bili spremni da se lakše uhvatimo u koštac sa problemima koje ona donosi.
Keksići sa cimetom su odlični za užinu u školi ili na fakultetu, uz kafu ili čaj kao i za višednevna putovanja, jer mogu dugo da stoje u kutiji za keks.
Bezglutenski keks sa cimetom i heljdinim brašnom
Sastojci:
1 jaje
1 žumance
125g maslaca
125g heljdinog brašna
125g bezglutenskog brašna
100g smeđeg šećera (može i beli)
1 puna kašičica cimeta
Priprema:
Umutiti maslac, šećer i jaja pa dodati brašno pomešano sa cimetom. Zamesiti. Testo ne treba da se lepi za ruke. Ako se to dešava dodati 1-2 kašičice brašna (ako su jaja malo veća potrebno je malo više brašna). Ostaviti u frižideru 30 minuta. Zagrejati rernu na 180°C. Radnu ploču posuti brašnom, rastanjiti testo da bude debljine prsta i modlicama vaditi željene oblike. Peći 10-12 minuta (dužinu pečenja prilagodite vašoj rerni).
Bezglutenski način ishrane zahteva dobru organizaciju. Uf, zvuči kao definicja iz udžbenika! Pre pet godina, kada sam se prvi put suočila sa pojmom "bezglutena" sve je bilo i komplikovano i nemoguće i na kraju krajeva nejestivo. Danas, kada su mi oba sina na ovom režimu i dalje smatram da je zahtevno. Bez obzira što sam savladala skoro sve cake oko pripremanja hrane, mešenja hleba i peciva, spremanja slatkiša. Još uvek sam u panici kada krenu na put ili kada su na predavanjima ceo dan ili kada uveče izađu... Šta će jesti? Večito pitanje svih majki! Međutim, drago mi je da postoje razne grupe na društvenim mrežama i aplikacije koje će bezglutencima pomoći da se snađu i bezbedno ručaju. Deca na sve to gledaju drugačije i kada znaju da će biti zauzeti samo mi kažu "spremi nešto za ceo dan". Kada sam ja zauzeta po nekoliko dana, pa ne stižem pošteno ni kafu da popijem, tada se i oni malo angažuju pa spreme nešto što ne zahteva veliko umeće u kuhinji.
Slana pita sa pršutom je idealna za početnike u kuhinji jer se lako sprema i pruža mogućnost kombinovanja namirnica. Recept sam pronašla ovde
Bezglutenska slana pita sa pršutom, sirom i maslinama
Sastojci:
3 jaja
180ml gustog jogurta (grčki jogurt)
1/2 čaše od jogurta ulja
3,5 čaše bezglutenskog brašna
1 kesica parmezana
1 čaša mleka
100g pršute iseckane na kockice
50g iseckanih maslina
80g sira (feta ili kačkavalj) iseckanog na kockice
1 kašičica praška za pecivo
so po ukusu
Priprema:
Umutiti cela jaja, dodati jogurt, ulje i mleko. Umešati brašno sa praškom za pecivo pa dodati masline, pršutu i sir. Posoliti po ukusu. Sipati u duguljasti kalup (12x25cm) obložen papirom za pečenje i peći u rerni zagrejanoj na 175°C oko 35-45 minuta (u zavisnosti od jačine vaše rerne).
"Ovde rađa najbolji dulek, bolji nećeš naći u celom Banatu" rekla mi je jedna baka na moje pitanje gde mogu kupiti bundevu. Susrela sam je dok je u šipražju brala trnjine, pored kolskog puta koji vodi ka kanalu i njivama. Na moje pitanje šta pravi od njih, rekla je sok i pekmez. Grickala sam opore, plave plodove, a živahna starica me je opomenula rečima "Nemoj toliko da jedeš, boleće te stomak. Evo ti kesa, naberi malo." Pored šipka koji sam tradicionalno nabrala, trnjine (prunus spinosa) ću spakovati u zamrzivač, kao zalihu vitamina za zimu.
Između Novog Bečeja i Novog Miloševa, u nepreglednoj vojvođanskoj ravnici, nalazi se Arača, srednjovekovna romanička crkva. Kada se zaputite pešice preko njiva i u daljini ugledate obrise ove monumentalne građevine u trenutku možete zamisliti topot konja i vitezove, koji se bore za ljubav zlatokose princeze. Da li je baš tako bilo ostaje nam da nagađamo, mada je naselje oko crkve je nekada postojalo, a na prohujala vremena podseća nas ova crkva.
Na temeljima jednobrodne crkve iz XI veka podignuta je u XIII veku monumentalna trobrodna bazilika. Nakon razaranja 1280. od strane plemena Kumana, crkva je oštećena. Kraljica Jelisaveta, ćerka bana Stefana II Kotromanića i supruga ugarskog kralja Ludviga I obnavlja crkvu 1370. Tada je izgrađen i zvonik u gotičkom stilu. Na osnovu materijalnih ostataka, pretpostavlja se da je nakon brojnih upada Turaka u Južnu Ugarsku crkva razorena oko 1551. Smatra se da je bila deo vlastelinskog poseda koji je kralj Žigmund poklonio 1407. despotu Stefanu Lazareviću, a da je kasnije bila u posedu despota Đurđa Brankovića. Arača je od 1948. pod zaštitom države. Doći ću u Araču ponovo, kada polja ozelene i zamirišu. Verujem da utisak neće biti isti kao kada sam je prvi put videla, kako se pojavljuje u izmaglici nepregledne ravnice. Kao scenografija za film. Samo je nedostajao Ričard Lavlje Srce.
Na pijaci u Novom Miloševu kupila sam najbolje duleke u Banatu. Belu bundevu za kolače i žutu tikvu, onu koja se ukrašava za Noć veštica. Meni je koristila za fotkanje i još uvek stoji kao ukras na kuhinjskom pultu. Recept za kolač pronašla sam ovde i samo sam malo smanjila količinu šećera.
Bezglutenski kolač od bundeve
Sastojci:
4 jaja
230g šećera
450g pirea od bundeve
260g brašna
2 kašičice cimeta
1/2 kašičice soli
1 kašičica bikarbon sode
2 kašičice praška za pecivo
1 vanil šećer
230ml ulja
Priprema:
Ispeći bundevu, ispasirati i ohladiti. U jednoj posudi pomešati brašno i začine (suve sastojke). Umutiti jaja, pire od bundeve, šećer i ulje pa kada se dobije glatka smesa dotati brašno sa začinima i lagano žicom pomešati da se lepo sjedini. Pleh podmazati maslacem ili obložiti papirom za pečenje, sipati testo i peći na 170°C oko 45 minuta (u zavisnosti od vaše rerne). Ohlađen kolač iseći po želji i posuti prah šećerom.
Mušmula se ubraja u kasno jesenje voće. Za branje stiže krajem oktobra, kada se tvrdi i nedovoljno zreli plodovi beru i u gajbicama, sa slamom između redova, čuvaju na hladnom mestu. Kod branja je bitno da se voćka ne ošteti tj. da ne padne na zemlju jer i one "malo ugruvane" nisu dobre za skladištenje. Ako ih kupite na pijaci sačekajte da postanu mekane, tamne boje i kremastog ukusa. Brzo će sazreti i posle mraza ili ako to učini toplo novembarsko sunce, kao ove godine.
Baka mi je pričala da je pekmez od mušmula bio pravi spas u posleratno vreme kada je vladala oskudica i kada je šećer bio luksuz. Zrele mušmule su dosta slatke tako da je za marmeladu potrebno malo šećera. Mušmule obožavam, a baka marmeladu nije pravila jako dugo, jer se ne sećam da sam je u detinjstvu probala. Iskoristila sam neradne dane zasukala sam rukave, obrala mušmule i uz bakinu pomoć napravila ovu vrhunsku deliciju.
Marmelada od mušmula bez glutena
Sastojci:
2kg mušmula
600-900g šećera
3dl vode
po želji: kašika ruma, kašičica cimeta, 1 kašičica karanfilića u prahu ili 3-4 zdrobljena cveta, vanilin ekstrakt;
Priprema:
Oljuštiti mušmule i staviti u šerpu zajedno sa košticom. Dodati vodu i šećer, promešati i kuvati dok se ne dobije kremasta pasta. Na kraju dodati začin po želji, promešati i skinuti sa šporeta. Količina šećera zavisi od vašeg ukusa i od slatkoće mušmula. Čiste i suve tegle poređati na pleh i staviti u rernu da se zagreju na temperaturi od oko 50°-70°C. Skuvanu marmeladu propasirati kroz cediljku da bi se koštice odstranile, sipati dobijenu smesu u vruće tegle, poređati na pleh i vratiti u isključenu rernu, prethodno zagrejanu na 70°C i ostaviti preko noći. Sutradan zatvoriti tegle i ostaviti na hladnom mestu. Ako imate malu količinu možete je čuvati kraće vreme u frižideru. Coolinarka ima precizan recept, dok godine iskustva govore iz bake, pa je prilikom našeg kuvanja sve bilo "otprilike".
Kako prilagođavate recepte u kojima ne postoji tačna gramaža namirnica? Svi recepti od moje bake su slikoviti: "plava šoljica za kafu puna šećera" ili "lonče za šerbet mleka" ili "dobra kašika masti" "dve tri šake brašna" i tako unedogled. Ne daj bože da plavu šoljicu razbijemo! Ostadosmo bez kolača! I danas, kada nam diktira recepte, a mi mesimo, sve je dobro kada uradimo po njenim merama, bez vagice. Naravno, mnogi recepti su godinama ponavljani, baka je sve zapamtila u gram, pa nije bilo potrebe da iz stare sveske prepisuje u novu, tako da je umesto merenja na vagici, baka sve prevela u posude koje su joj bile pri ruci. Mama je sve šoljice, kašike i varjače "premerila" pa smo tako dobili metrički sistem "iz šolje u grame".
Posni kolač sa jabukama je starinski recept koji je baka često modifikovala u zavisnosti od namirnica kojima je raspolagala. Dodavala je cimet, iseckane orahe ili lešnike, med, kakao umesto čokolade, a ponekad i kukuruzno brašno umesto griza. Pogodan je za sve one koji ne smeju jaja, laktozu i orašaste plodove. Kolač je i nakon dan-dva ukusan.
Bezglutenski posni kolač saa jabukama i čokoladom (bez jaja i mleka)
Sastojci:
3 jabuke zlatni delišes (oko 450g)
100g bezglutenskog griza
5 kašika šećera (ili 2 kašike šećera i 3 kašike meda)
1 vanil šećer
100g istopljene čokolade
80ml ulja
300g bezglutenskog brašna
1 kašičica praška za pecivo
Priprema:
Oljuštiti i izrendati jabuke, pa u činiju sa jabukama dodati šećer, vanil šećer i griz i viljuškom izmešati. Zatim dodati čokoladu i ulje pa opet izmešati. Na kraju dodati brašno i prašak za pecivo pa sjediniti u kompaktnu masu. Testo je elastično i možete ga rukama malo oblikovati pre stavljanja u pleh. Papirom za pečenje obložiti kalup dimenzija 12x26cm i staviti testo. Još malo oblikovati veknu da bude svuda jednaka i peći u prethodno zagrejanoj rerni na 170°C oko 30 minuta (prilagodite vašoj rerni, jer kolač ne bi smeo da se prepeče). Kolač izvaditi iz kalupa i staviti na rešetku da se ohladi. Možete u testo dodati cimet, karanfilić, iseckane orahe, lešnike, bademe ili sastojke po vašem ukusu.
