Bezglutenski kolač sa dunjama

Ne znam da li je neka voćka tako opevana kao dunja? Još u vrtiću su se spremale koreografije uz "Dunje ranke", da bi se kasnije u zavisnosti od situacije slušalo  "Svirajte mi, jesen stiže dunjo moja" ili "Jesul' dunje procvale" a možda i "Dunjo moja". Jedna od najpoznatijih je sigurno pesma "Žute dunje" iz filma "Kuduz" u obradi sarajevske grupe Indexi. Originalni naziv ove pesme je "Voljelo se dvoje mladih" u interpertaciji Himze Polovine. O ovom vrsnom i svestranom umetniku dosta sam saznala jednog leta na Korčuli, od Aide koja je svoj doktorski rad posvetila sevdalinki. Kada su upitali režisera Mirzu Idrizovića zašto je svoj film nazvao "Miris dunja" rekao je da "...miris dunja sve nas starije asocira na domaćinsku atmosferu koja se nekad nije mogla zamisliti bez dunja smešenih na nekom kredencu u uglu odakle se njihov miriš širi po čitavoj kući i to je ono što se pamti..."

Slatko od dunja, kitnikez ili sir od dunja, sulc od dunja (moja baka ga je pravila kao ređu varijantu kitnikeza), dunje poređane po šifonjerima u gostinskim sobama... Na šta vas dunje asociraju? Mog sina na jednu Dunju sa pegicama iz vrtića...

Bezglutenski kolač sa dunjama

Sastojci:
4 jaja
200 grama šećera
1 dl ulja
2 dl mleka
200 grama griza,
200 grama mlevenih oraha
200 grama brašna
3-4 dunje (oko 1/2 kg izrendanih dunja)
2 kašičice praška za pecivo

Priprema:
Umutiti belanca i šećer, dodati žumanca, ulje mleko, griz, brašno i prašak za pecivo. Kada se lepo poveže, dodati orahe i žicom za mućenje lagano izmešati. Na kraju dodavati malo po malo izrendane dunje, da bi se lepo izmešale sa testom. Sipati u podmazan pleh i peći u rerni zagrejanoj na 200°C oko 45-50 minuta. Dužina pečenja zavisi od jačine vaše rerne. Ja pečem oko 45 minuta na 185°C. Ispečen kolač premazati džemom od kajsija i posuti mlevenim orasima. Pekla sam u plehu dimenzija 25x35cm.

Bezglutenske madlene sa gorgonzolom i lešnikom

Kada bi moje ukućane upitali šta bi od hrane poneli na pusto ostrvo, mislim da bi čokolada i sir delili prvo mesto. "Hrana služi da bi preživeli", često bi govorio moj stariji sin. Nema onu hedonističku crtu kao mlađi mu brat, koji i od najobičnijeg paprikaša napravi gozbu, dok je suprug prilično prefinjenog ukusa po pitanju slanih delicija, dok po pitanju slatkiša uopšte nije merodavan. Sve je dobro, samo da je slatko. Ljubav prema siru je zajednička. Neumerena. Svako ima svoj omiljeni sir, sa putovanja se uvek donesu neki novi ukusi, na moru se kupuje kod lokalnih proizvođača. Festival sira se ne propušta. Nakon jednog takvog festivala, gorgonzola je završila u madlenama neobičnog, novog ukusa. 

Recept sam pronašla kod Marine na blogu, a madlene su već nekoliko puta napravljene sa različitim dodacima. Ovo je osnovna varijanta :-)

Bezglutenske madlene sa gorgonzolom i lešnikom

Sastojci:
3 jaja
125 grama gorogonzole
60 grama krupno mlevenih lešnika (malo prepečenih)
15 grama rendanog parmezana ili 1 kašika parmezana iz kesice
150 grama bezglutenskog brašna
1 ravna kašičica praška za pecivo
4 kašike putera
so, biber

Priprema:
Iseckati sir na sitne kockice. Rastopiti puter. Umutiti cela jaja, dodati parmezan, so, biber, kockice gorgonzole, lešnik, rastopljen puter, brašno i prašak za pecivo. Dobro promešati. Ostaviti u frižideru najmanje jedan sat (može i više) da se dobro ohladi i stegne. Zagrejati rernu na 200°C. Uz pomoć kašičice napuniti kalupe za madlene i peći najduže 10 minuta u zagrejanoj rerni. Pazite da se ne prepeku. Možete koristiti i metalne kalupe za šapice ili školjkice, samo ih malo podmažite puterom. Umesto mlevenog fin je i sitno iseckan lešnik.

Varijacije su brojne. Interesantne su i sa malo sitno seckanih suvih smokava, pistaća ili slaninice. Notu luksuza dodaće i ako ih poslužite uz neko dobro suvo belo vino. Mi volimo korčulanski Grk.

Bezglutenski kolač sa bananama

Pre nekoliko godina, dok sam tražila recepte za kolače koje bih mogla da pravim sa bezglutenskim brašnom pronašla sam i recept za banana hleb . Jedan od retkih koji mi je odmah uspeo i koji daje prostor za razne modifikacije. Ako vam ostane malo suvog voća ili oraha, lešnika, čokolade možete ih iskoristiti da bi dobili drugačiji ukus. Ako ne volite karanfilić (neke podseća na zubara pa ga ne stavljaju u hranu) stavite mao više cimeta, zamirisaće na praznike. Pravi kolač za hladne dane. Fin je za doručak uz toplo mleko ili čaj kao i za školsku užinu, jer se ne mrvi. Suvo i koštunjavo voće daje potrebnu energiju pa je odličan kako za male sportiste tako i za one koji vole duge šetnje po planinama ili još duže vožnje biciklom.

Bezglutenski kolač sa bananama

Sastojci:
125 grama maslaca
120 grama šećera (smeđeg ili belog po želji)
2 jaja
60 ml mleka
2-3 zrele banane (oko 400gr bez kore)
300 grama bezglutenskog brašna
1 kašičica praška za pecivo
1/4 kašičice bikarbon sode
1/4 kašičice soli
1 kašičica cimeta
1/2 kašičice karanfilića ili prah od 3 izdrobljena cvetića
50 grama samlevenih ili iseckanih lešnika (oraha)
50 grama sitno iseckane suve kajsije

Priprema:
Otopiti maslac i prohladiti. Propasirati banane presom za krompir ili jednostavno dobro izgnječiti viljuškom. Žicom umititi jaja sa šećerom, mlekom i bananama. Pomešati sa maslacem. Brašno pomešati sa praškom za pecivo, bikarbon sodom, karanfilićem i cimetom pa dodati u smesu sa maslacem. Dodati suvo i koštunjavo voće, izmešati varjačom i sipati u podmazan kalup. Ovog puta pekla sam u okruglom kalupu sa pomičnim ivicama prečnika 26cm. Možete ispeći i u duguljastom kalupu 12x28cm obloženim papirom za pečenje. Peče se na 180°C oko 45-50 minuta u zavisnosti od jačine rerne. Izvaditi iz pleha, a kada se kolač potpuno ohladi, skinuti papir i iseći po želji.
Količinu šećera prilagodite svom ukusu. U originalnom receptu to je 165 grama. Ako su banane dosta zrele i ako stavljam suvo voće, količinu šećera dosta smanjim, tj. stavim 2 kašike. Možete dodati i 1-2 štangle iseckane čokolade. 

Bezglutenske madlene

Oktobar i maj su moji omiljeni meseci. Nekako mi se čini da će oktobar ipak preuzeti vodeću ulogu i da će boje jeseni zameniti mirise proleća. Volim u oktobru da pobegnem na nekoliko dana van grada. Da berem šipak. Prošle godine berba je bila na Javoru, ove godine u Deliblatskoj peščari. Netaknuta priroda, mir i tišina. I ptice selice. Često sam u oktobru odlazila kod bake i zajedno smo brale šipak. U velikim količinama. Ona je pravila džem i sušila šipak za čaj. Dobila bih stari džemper i rukavice da me štite od bodlji, pa bi nas dve krenule u prepodnevnu avanturu. Zaista je bilo potrebno dosta vremena i strpljenja da se napune kofe. Kada bi se neka komšinica pridružila, uz ćaskanje je branje bilo mnogo brže. Ponekad kupim teglu džema od šipka. Nije to taj ukus ali budi uspomene. Šipak koji naberem, sameljem, osušim i čuvam za zimu. Za čaj. Mislim da ću prisvojiti veliki zeleni čajnik u kome je baka spremala čaj za sve nas i držaću ga na  kuhinjskom pultu. Da me podseća na miris šipka i ogrebotine po rukama.

Jedan od omiljenih keksića mog sina bile su madlene od proizvođača Céréal. Pored kora za lazanje, madlene su bile obavezne na spisku za kupovinu, kada bi se zaputili u nabavku izvan naše zemlje. Nabavila sam silikonski kalup, pronašla odgovarajući recept i uskoro su madlene postale nezaobilazne na svakoj ekskurziji, velikom odmoru ili zabavama. Lako se prave, dugo čuvaju svežinu i uz mleko ili čaj su idealne za dane rane jeseni.

Bezglutenske madlene

Sastojci:
3 jaja
150 gr bezglutenskog brašna
125 gr maslaca ili margarina
100 gr šećera (130 grama je u originalnom receptu)
2 kašičice meda
prstohvat soli
1-2 kašičice izrendane limunove korice
1 kašičica praška za pecivo

Po želji se može dodati ekstrakt vanile, rakija od ruže ili vodica od cveta pomorandže (mogla je da se kupi u Tesco marketu u Segedinu).

Priprema:
Istopiti maslac na pari i ostaviti da se prohladi. Dodati šećer, med i prstohvat soli pa lagano žicom izmešati da se dobije kremasta smesa. Jaja viljuškom posebno umutiti u tanjiru pa dodati u smesu sa maslacem. Dobro žicom pomešati da se sve lepo poveže pa dodati brašno i prašak za pecivo. Paziti da u testu nema grudvica od brašna. Na kraju umešati koricu od limuna i ekstrakt po želji. Ostaviti u frižideru 2 sata, a možete ostaviti i celu noć, pa sutradan ispeći. Ako imate silikonski kalup ne morate ga podmazivati već kašičicom puniti 2/3 otvora i peći u prethodno zagrejanoj rerni na 185°C oko 10-12 minuta, u zavisnosti od jačine rerne. Od ove smese ispalo mi je 55 madlena.

Pekmez od šljiva iz rerne

Nikada nisam pravila neku razliku između pekmeza, džema i marmelade. Suštinski, razlikuju se u načinu kuvanja i količini šećera koja se meša sa voćem. Bez obzira na način pripreme, oduvek sam sve što se od šljiva kuva i što se pakuje u tegle zvala pekmez. Na imanju gde su živeli tatini roditelji postoji veliki voćnjak. Trešnje, višnje, jabuke, kruške, dudinje, orah, lešnik, vinogradarske breskve još uvek prkose vremenu i daruju nas raskošnim plodovima. Šljive su posebna priča. Poseban deo imanja je bio samo za njih. Različitih imena za različite namene. Madžarka, čačanska lepotica, šumadinka.... Znam da je madžarka ili požegača bila idealna za pekmez. I za rakiju naravno, ali to je već neka druga priča. Zauvek mi se u sećanje urezala slika velikog kamenog podruma gde bezbrojne tegle i flaše, poređane na policama čuvaju mirise i ukuse leta. Zapakovana priroda za zimu. Čist kičeraj.

Tokom tinejdžerskog bunta, sestra i ja kolutale smo očima kada bi mama ponudila za doručak pekmez i kifle. Ili sok od višanja. Tada je koka kola imala prednost kao i industrijske marmelade. Međutim, mama nije bila spremna na kompromise pa smo uz negodovanje ipak mazale džemove i pekmeze na hleb, palačinke ili kolače. Eh, kako ono kažu, one godine i ova pamet.... Jedino što sam oduvek volela su vanilice filovane pekmezom od šljiva.  

Pekmez od šljiva iz rerne

Sastojci:
5 kg šljiva
400-500 grama šećera

Priprema:
Oprati šljive, prepoloviti ih i odvojiti koštice. Poređati u dublji pleh, đuvečaru ili šerpu, posuti šećerom, prekriti folijom i staviti u rernu zagrejanu na 200-250°C. Uz povremeno mešanje krčkati ih dok se skroz ne raspadnu. Na kraju skinuti foliju, izmešati i još 20-ak minuta peći u otvorenoj posudi do željene gustine.
Foliju stavljam da voće na visokoj temperaturi ne izgori. U sterilisane tegle sipati vruć pekmez, poređati na pleh i staviti u rernu zagrejanu na 100°C. Ostaviti da prenoće u rerni, zatvoriti i staviti na hladno mesto.

Kakao kocke

Počela je školska godina, a sa njom i sve one muke koje se odnose na pripremu hrane za male i velike alergičare, obolele od celijakije ili dijabetesa. Nedavno sam pročitala priču jedne mame čija su deca na posebnom režimu ishrane i koja su zbog toga diskriminisana od strane druge dece u školi. Kako spremiti užinu koju će dete poneti u školu, a da mu se pri tom ne podsmevaju druga deca. Na žalost, ovo je veoma česta situacijama po školama u Srbiji. Nema razlike da li dete živi i ide u školu u selu ili gradu. Ako se dete na taj način izdvaja iz grupe, ako ne kupuje hranu u obližnjem kiosku ili pekari, ako ne ide posle škole sa drugarima na pljeskavicu ili picu onda mu se na izvestan način pokazuje da nije deo društva i dete se zatvara u neki svoj svet. Kako objasniti detetu od 13 ili 17 godina da je ono isto kao sva druga deca, samo se malo drugačije hrani ili mora u određeno vreme da popije lek ili da se bocne zato što je u njegovom organizmu došlo do poremećaja insulina. Da može da pretrči maraton, da se popenje na Triglav, da roni, da vozi rolere, da dočeka jutro na ludoj zabavi, da može sve što poželi. Nekada imam osećaj da nismo mrdnuli iz mračnog srednjeg veka. Ovo je veliki problem kojim se na nekom širem nivou niko ne bavi. Ozbiljni ožiljci ostaju na nežnoj dečjoj duši. Budite tu za njih, tešite ih, ohrabrujte, razgovarajte, pomozite im da porastu i očvrsnu, da se lakše izbore sa predrasudama i postanu jaki mladi ljudi.

Mnoga deca počinju da kupuju i konzumiraju hranu koja im nije dozvoljena i koja im može napraviti ozbiljne zdravstvene probleme samo da se ne bi razlikovala od drugih. Ako ne možete sami da se izborite sa ovim problemom, pokušajte da potražite stručno mišljenje kod dečjeg psihologa. Postoje i sjajne grupe na Fejzbuku koje se bave ovom tematikom pa se možete priključiti i razmeniti mišljenje sa drugim roditeljima. Lakše je kada se muka podeli i kada se sazna da ste u "istom sosu" kao i mnogi drugi, pa vam bude nekako lakše. Jedna moja poznanica je svojoj devojčici, koja zaista mora strogo da pazi šta jede (alergija na jaja, gluten, jagode, orahe, kikiriki...) spremala slatkiše i slaniše tako lepo ukrašene, da su mnoge devojčice htele da menjaju svoju užinu za njenu. Na školske rođendane donosila je u dogovoru sa roditeljima tortu za svoje dete, koju su pored rođendanske svi probali i koja je bila raskošno ukrašena. Vremenom su deca prihvatila da njihova drugarica neka jela ne sme da proba, ali i da je ipak njihova drugarica bez obzira na ishranu. Trebalo je mnogo strpljenja, priče, edukacije i roditelja i prijatelja i učiteljice da bi se stvari postavile na pravo mesto. Ako ne znate kako, dragocen je i savet jedne mame sa grupe Bezglutenci iz Srbije, koja kaže da pozovete drugare na roštilj, kolače, palačinke ili neke druge bezglutenske specijalitete, da oni vide i da probaju hranu koja je podjednako ukusna kao i ona koju jedu kod kuće.

Kakao kolač je kolač mog detinjstva. Mama ga je često pravila jer smo ga sestra i ja obožavale. Jednostavan je, a sastojke sigurno već imate u frižideru, pa eto još jedne ideje za školsku užinu ili izlet.

Kakao kolač

Sastojci:
3 jaja
180 grama šećera
200 grama maslaca
2 dl jogurta
200 grama bezglutenskog brašna
50 grama kakaa
kašičica praška za pecivo
po želji: 2 kašike iseckanih seckanih lešnika

Priprema:
Umutiti omekšali maslac sa šećerom, pa dodati jogurt i jaja (poželjno je da budu sobne temperature). Umutiti da bude kremasto pa dodati brašno, prašak za pecivo i kakao koji ste prosejali, da ne bi bilo grudvica. Možete dodati po želji 2 kašike iseckanih lešnika. Sipati u podmazan pleh (30x20cm) i peći u zagrejanoj rerni oko 30-40 minuta na 160°C (dužinu pečenja prilagodite vašoj rerni). Ohlađen kolač iseći na kocke i po želji posuti šećerom u prahu.

Baba Ganuš

Plavi patlidžan se ne ubraja u omiljeno povrće u mojoj porodici. Uglavnom ga grilujem pa mocarelu umotam u grilovane šnite i zapečem u rerni ili ga ubacim malo u musaku. Kako je počelo Evropsko prvenstvo u basketu i kvalifikacije u fudbalu  moji dečaci su u stanju da "smažu" sve sa stola dok gledaju napete utakmice. Zato su Baba Ganuš, dip od cvekle , čips, tortilje i malo paprike idealni za grickanje uz druženje i navijanje. Malo zdrave hrane, malo industrijske - bitno je da se napravi dobar miks :-)

Za tahini pastu saznala sam davno iz "Bazarovog" dodatka "Svetske kuhinje". Bliskoistočna i kreolska kuhinja bile su mi izuzetno zanimljive, što zbog neobičnih fotografija, što zbog čudnih naziva začina. Osamdesetih godina u Jugoslaviji kardamon, đumbir, tahini ili kurkuma nisu baš mogli da se pronađu u obližnjim samoposlugama. Prvi put sam Baba Ganuš ili Moutabal probala kod drugarice koja je jednu Sirijku podučavala srpski jezik. Sa simpatičnim akcentom objasnila je razlike između libanske i sirijske kuhinje i strogo podvukla da se ovo jelo u Siriji zove Moutabal. Dugo sam se mučila da zapamtim ovaj naziv, a kako tahinija tada nije bilo ni u tragovima u Beogradu, na kraju sam odustala od bilo kakvog pokušaja spremanja ovog primamljivog namaza. Mnogo godina kasnije, Baba Ganuš sam probala kod moje drage Ane i od tada ga pravim po njenom receptu. 

Jedino ne stavljam peršun. Kada je bio mali, moj stariji sin je, videvši peršun u supi, izgovorio je sav bitan "Zašto si stavila travu u supu?" Uz sve pokušaje da mu objasnim zašto se peršun stavlja u supu, mali petogodišnjak ostao je do kraja čvrst u svom stavu da supu sa peršunom neće okusiti. Kada je on kod kuće u Baba Ganuš ne stavljam peršun :-)

Baba Ganuš

Sastojci:
3 manja patlidžana (oko 200 grama po komadu)
4 kašike tahinija (pasta od susama)
3 čena belog luka
1-2 kašike maslinovog ulja
so i biber po ukusu 
peršun

Priprema:
Izbockati patlidžan, svaki posebno uviti u foliju i ispeći u rerni. Ohladiti. Patlidžane preseći na pola, izvaditi pulpu i staviti je u cediljku da se cedi oko 45 minuta. Viljuškom izmešati tahini sa kašikom tople vode, dodati so i biber, maslinovo ulje, patlidžan i izgnječen beli luk pa sve staviti u blender. Miksati dok se ne dobije fina pasta. Ohladiti, preliti maslinovim uljem i posuti peršunom (po želji), pa poslužiti uz sveže povrće ili tortilje.