Drugi dan Eat Smart izazova nosi naziv Back to basics - Cook your meal from scratch. Potrebno je da skuvamo jedan obrok kao naše bake, bez bilo kakvih modernih pomagala i od osnovnih namirnica.
Izabrala sam Grenadir marš ili Nasuvo. Ovaj vojvođanski specijalitet vodi poreklo iz austrougarske kuhinje i originalno se zove Grenadier March. Trebalo je nahraniti vojnike pešadince, tako da su kuvari osmislili jelo koje je kalorično, jeftino i nije lako kvarljivo. Posebno zanimljiv mi je bio naziv "Nasuvo" jer nisam mogla da ga povežem ni sa jednom pričom, dok nisam pročitala komentar jedne banaćanke koja kaže "Nasuvo je svaka testenina koja nije prilog drugom jelu, pa tako imamo nasuvo sa grizom, nasuvo sa kupusom... pa čak i nasuvo u mleku..." Znači, nasuvo bi bio kompletan obrok.
Moje bake su pravile domaće rezance, a kada bi ponekad pravile i domaću testeninu zvale su je flekice. Da li zbog dece kojima je taj izraz bio simpatičan pa bi jeli sve što bi im se serviralo uz flekice ili zbog nečega drugog, ne znam, nikada nisam pitala. U svakom slučaju, flekice su se servirale sa kupusom ili sa krompirom. Moja deca ih takođe vole i kada sam im rekla šta danas spremam, zaključili su da je neki novi recept u pitanju. Ne znam šta su očekivali od današnjeg ručka, samo je komentar bio "opet flekice, a rekla si da će biti nešto čudnog imena!" Proslediću im link pa neka čitaju :-)
Gluten free "Grenadir marš" ili "Nasuvo" sa domaćom testeninom
Testenina (flekice):
250g bezglutenskog brašna
125ml mlake vode
1 kašičica soli
Fil:
250g krompira
1 glavica crnog luka
1 kašika mlevene crvene paprike
so i biber po ukusu
Priprema:
Prvo napraviti testeninu (flekice). Pomešati brašno i so i postepeno dodavati vodu. Zamesiti testo koje ne bi trebalo da bude previše tvrdo ali ni da se lepi za ruke. Formirati kuglu i staviti na radnu ploču koja je posuta brašnom. Rastanjiti oklagijom, preklopiti dva puta po dužini kore (jufkice) i preseći nožem na pola po dužini. Svaku dobijenu traku seckati u cik-cak nožem i dobijene flekice malo rukama rastresti. Stavljati ih na krpu da bi se prosušile. Možete razvući tanko testo i reckavim nožem iseći trakice ili kvadratiće. Sve ovo možete napraviti i pomoću mašinice za testeninu, ali pošto je danas zadatak "back to basic" dobro mi je došlo da uvežbam pravljenje domaće testenine. Ostaviti testo da se suši na kuhinjskoj krpi.
Oljušten krompir iseći na kockice i skuvati u posoljenoj vodi. Procediti. Na ulju propržiti crni luk, dodati oceđen krompir i jednu kašiku aleve paprike. Kratko prodinstati da se sve poveže. U međuvremenu, u većem loncu skuvati testeninu, vaditi je rešetkastom kašikom i sipati u tiganj sa krompirom. Čim isplivaju na površinu flekice su gotove. Nemojte stavljati odjednom puno testa jer će se zalepiti. Promešati testeninu i krompir i služiti toplo. Odlično je uz neku kiselu salatu, kao na primer barene paprike sa belim lukom.
*umesto domaće možete koristiti bilo koju industrijsku bezglutensku testeninu
Eat Smart Challenge je sedmodnevni online gastro izazov u organizaciji Švedskog instituta. Projekat "Hrana sutrašnjice" ima za cilj da ukaže na svest o održivom razvoju i globalnom problemu koji se tiče načina uzgajanja, transporta, skladištenja, konzumiranja ali i bacanja hrane. Hrane je sve više,a glad je sve veća - zvuči kao početak naučnofantastičnog filma o uništenju planete od strane stanovnika iste.
Kako se danas hranimo? Da li možemo da damo odgovor na čuveno pitanje Žana Savarina, francuskog gastronoma koji je rekao "Reci mi šta jedeš i reći ću ti ko si." Da li je voće i povrće, kao zdrava hrana, pod velikim znakom pitanja zbog upotrebe raznih vrsta pesticida i herbicida? Koliko u mleku i mesu ima antibiotika i da li koke zaista kao na traci nose jaja i nikada ne ugledaju svetlost dana? Da li će nam organska proizvodnja biti jedino rešenje za potomke i da li ćemo kupovati krompir isključivo uz potvrdu da nije tretiran nikakvim hemijskim sredstvima? Da li je uopšte moguće obrađivati zemlju kao nekad i da li bi u tom slučaju bilo dovoljno hrane za sve? Da li ćemo početi da sprovodimo ciljeve održivog razvoja da bi obezbedili poboljšanje kvaliteta života budućih generacija ili će se u jednom delu sveta i dalje 30% ukupno proizvedene hrane bacati, dok će u drugom vladati glad i nestašica pitke vode?
Da li će odgovor na Eat Smart (jedi pametno) izazov biti "Kako jedemo tako možemo da menjamo svet".
Bezglutenski način ishrane je, hteli mi to ili ne, zaista zdraviji. Mnogi proizvodi koje se ubrajaju u junk food su nedostupni. Ne postoje u bezglutenskom obliku. Od kada smo na bezglutenskom režimu značajno manje hrane bacam. Mislim da brižljivo planiram samo zato što su bezglutenske namirnice skupe. Ovaj način ishrane je lek, direktno utiče na zdravlje obolelih od celijakije tako da se svi trude da jedu što zdravije i da se spremljena hrana maksimalno iskoristi.
#EatSmartChallenge - traje od 08.04 - 14.04.2019. i raspored izgleda ovako :
8.april - Voli zeleno - budi vegetarijanac jedan dan
9.april - Kao naše bake - skuvaj jedan obrok od početka
10.april - Otkrij novo - probaj nešto što nikada nisi
11.april - Spremi jelo od ostataka
12.april - Kuvamo zajedno - jedemo zajedno
13.april - Upoznaj svog farmera - otkrij male proizvođače hrane
14.april - Sam izaberi svoj današnji izazov
Moj današnji izbor je mus od avokada - bez šećera koji je dosta prisutan u ishrani moje porodice, pa je ovo pravi slatkiš za sve one koji vole slatko, a ne žele da koriste beli šećer. Moram priznati da sam ovaj slatkiš dugo deci servirala kao čokoladni puding, da bi napravili balans između zdrave i procesuirane hrane.
Gluten free mus od avokada
Sastojci:
1 avokado (zreo, da bude mekan, ali ne i gnjecav)
1 banana
1 puna kašika kakaa
1-2 kašike meda
2-3 kašike ključale vode
Priprema:
U blender staviti avokado, oljušten i isečen na kocke, dodati izgnječenu bananu i kakao koji ste prethodno poparili sa malo ključale vode. Dodati med po ukusu. Izblendirati u finu pastu. Sipati u čašu i ohladiti u frižideru. Možete služiti sa bobičastim voćem ili sa iseckanim lešnikom.
Testenina u maminoj kuhinji nije zauzimala počasno mesto. Uglavnom je spremala makarone kao prilog uz gulaš ili bi ih zapekla u rerni sa sirom. Ponekad flekice. Špagete retko. Od ujaka sam naučila kako špagete da namotam pomoću kašike i viljuške i damski ručam, a da se ne umažem, dok je stric uglavnom bio za varijantu salveta oko vrata, viljuška u ruku i klopaj.
U Dalmaciji, odakle je moja svekrva, pasta zauzima posebno mesto. Ručno se pravi u najrazličitijim oblicima. Obavezan deo svečanog ručka za svadbe ili krštenja je pasta. Na Korčuli to su Žrnovske makarone. Još uvek nisam savladala veštinu izrade, ali ima vremena, svekrva je tu da napuni frižidere i pošalje ih put Beograda. Svako selo ima svoj recept i za spremanje paste i za spremanje šuga (sosa).
Žrnovske makarone
Pastašuta je omiljeno jelo mojih ukućana. Kada su mi deca bila mala mogla sam najrazličitije povrće da im serviram uz špagete. Ta jela su dobijala neke šašave nazive, a ja sam uspevala u svojoj nameri da im pripremim povrće koje ne vole. Od svekrve sam naučila da spremam šug tj. umak od mlevenog mesa.
Bezglutenska pastašuta
Sastojci:
500g mlevene junetine
300g mlevene teletine
100g junetine u komadu
900g crnog luka
iseckana stabljika celera
1-2 kašičice aleve paprike
4-5 cvetova suvog karanfilića
paradajz koncentrat
1 ravna kašičica šećera
1dl crnog vina
ulje
so, biber
500g bezglutenskih špageta
150g parmezana ili nekog drugog tvrdog sira
Priprema:
Na ulju izdinstati crni luk dok ne postane staklast. Dodati mleveno meso i iseckanu junetinu (100g junetine malo zamrznuti da bi je lakše iseckali). Dodati zdrobljene cvetove karanfilića i alevu papriku. Na tihoj vatri dinstati oko 1h. Sipati 1dl crnog vina i otklopljeno krčkati dok vino ne ispari. Na kraju dodati 3-4 kašike koncentrata paradajza i 1 kašičicu šećera. Podlivati goveđim bujonom, a može se koristiti i topla voda. Ukrčkati do željene gustine.
Skuvati špagete po uputstvu na kesi. Sipati u duboku činiju, preko njih sipati sos i sve pomešati. Naravno, može se u tanjirima servirati prvo pasta, a zatim dodati po kutlača umaka. Služiti uz dosta izrendanog parmezana ili parmezana iz kesice.
Jednog toplog proleća, pre petnaestak godina, sa decom smo krenuli u avanturu nazvanu "putevima antičkih junaka." Tada sam se zauvek zaljubila u Peloponez. U to vreme, još uvek neotkriven od strane naših turističkih agencija, ušuškan među maslinama i mitovima, definitivno je postao regija kojoj ću se sigurno ponovo vratiti. U aprilu ili maju, mada kažu i da je oktobar na Peloponezu čudesan.
Želeli smo da izbegnemo glavni magistralni put koji vodi od Mikene do Nafplia, pa smo krenuli lokalnim drumom do Tirinsa. Kod mesta Nea Tirins pogrešno smo skrenuli i umesto da pronađemo mikensku grobnicu, stigli smo na vrh brda, do crkvice koja je bila zatvorena, sa divnim pogledom na Nafplio.
U povratku, jedna devojka nam je pokazala prečicu ka Tirinsu uz napomenu da "tamo nema ništa osim grobnice i narandži". Uski put je vodio kroz zasade narandži koje su bile još uvek u punom cvatu. Zahvaljujući kiši koja je prethodne noći padala, imali smo osećaj da smo se zagnjurili u bočicu parfema, jer je intenzivan miris pomorandžinog cveta bio svuda oko nas.
Odlučili smo da napravimo pauzu u taverni pored puta samo da bi što duže uživali u ovoj raskoši. Na meniju su bila tri jela, pa je vlasnica preporučila za decu suvlaki, a za nas sarmice od vinovog lišća. Za desert - portokalopita ili pita od pomorandže. Prvi put sam tada probala ovaj kolač. Bez ikakvih dodataka, bez sladoleda, šlaga, samo preliven šećernim sirupom. Savršenstvo ukusa i mirisa.
Nakon tog putovanja, nekoliko grčkih poslastica odomaćilo se u mojoj kuhinji. Kada smo prešli na bezglutenski režim ishrane, portokalo pitu sam prestala da pravim jer mi kore nisu bile dostupne. Vremenom, zahvaljujući Saneli i njenim video receptima uspela sam da se izveštim u spremanju kora za pitu, pa smo ponovo mogli da uživamo u ukusima grčke kuhinje.
Portokalopita bez glutena (pita od pomorandže)
Sastojci:
4 jaja
200g šećera
180ml suncokretovog ulja
izrendana kora od 2 pomorandže
200g grčkog jogurta (može i gusti, tečni jogurt)
2 vanil šećera
2 kašičice praška za pecivo
450g kora za pitu - recept za obične bezglutenske kore i recept za kore pravljene na pari
Sirup:
250ml soka od ceđene pomorandže
250ml vode
300g šećera
narendana kora od jedne pomorandže
Priperma:
Prvo napraviti kore. Ako pravite klasične kore, najbolje ih je razvući na trpezarijskom stolu, koji je prekriven stolnjakom. Razvući ih što tanje i ostaviti da se prosuše. Ako prilikom razvlačenja popucaju, nema veze ionako ih je potrebno iscepkati u sitnije komade.
Ako pečete kore na pari, slažite ih između ubrusa pa ih kasnije poređajte po stolnjaku da bi se prosušile. Iscepkajte ih na sitinije komade, a ostavite nekoliko celih da bi obložili pleh i gornji deo pite. Postupak slaganja podseća na slaganje gibanice gužvare. Ako ih imate već spremljene u zamrzivaču, odledite ih i utapkajte ubrusom, pa osušite na stolnjaku.
Umutiti mikserom cela jaja, dodati šećer i vanil šećer, ulje i grčki jogurt, pa još malo izmiksati. Dodati izrendanu koricu pomorandže i prašak za pecivo i još malo promešati.
Pleh (20x35) podmazati uljem i obložiti korom koju ste isekli prema veličini pleha. Iscepkane korice po malo umakati u smesu od jaja i ređati u pleh, dok se sve ne potroši. Možete sve odjednom potopiti u fil i samo sipati u pleh i izravnati. Ako vam je jaka rerna prekriti kolač folijom i peći oko 30 minuta na 180°C (desetak minuta pre kraja pečenja skloniti foliju da kolač dobije lepu boju). Izvaditi iz rerne i ohladiti.
Sipati u šerpu šećer, vodu, sok i izrendanu koricu od pomorandže i staviti da provri. Na tihoj vatri kuvati oko 10-15 minuta. Ohlađenu pitu preliti vrućim sirupom (najbolje je polivati je pomoću kutlače da bi se sok ravnomerno rasporedio).
Ohladiti. Najbolje je spremiti je dan ranije, da kolač lepo upije sirup.
Može se služiti uz sladoled (nije neophodno :-) ).
Poslednje kore na vrhu su napravljene na pari.
Recept je iz "Bazarovog" dodatka "Svetske kuhinje - Grčka" koji je mama davno, davno uredno prepisala ali mislim da nikada nije napravila.
Volim sneg. Volim kada napada, kada se zabele ulice. Sneg u gradu donosi neku posebnu tišinu i tada uvek izađem i prošetam se zavejanim ulicama. Ne volim kada krene da se topi pa kada reke poteku ulicama i kada su gumene čizme jedini spas i način da se pregaze ulice.
Najlepše šetnje su kada veje sneg. Park kod Ušća je uglavnom prazan. Uživaju samo deca i kučići. Kada se vratim iz šetnje, volim da se ušuškam ispod ćebeta, čitam neku dobru knjigu i pijuckam čaj. Pre dve godine ponovo sam obnovila članarinu i počela sam da pozajmljujem knjige iz biblioteke koja mi je u komšiluku i koja ima fina štiva. Stalno sam u deficitu sa prostorom, premeštam i razmeštam i uvek mi nedostaju i knjige i police. Sestra i ja smo rasle okružene knjigama, jer tata je dosta čitao, mada je i deda (mamin tata) imao odličnu biblioteku. Kada sam se udala, otkrila sam da i svekar voli knjige, tako da su deca, htela ili ne, bila okružena knjiškim moljcima.
Čitanje je mojim dečacima bila jedna od obaveznih stavki tokom detinjstva i drago mi je što su zavoleli knjige. Od dečjih pesmica i pričica, preko ne baš uvek omiljene lektire, do popularne beletristike namenjene tinejdžerima i dobrih, ukoričenih stripova - kroz sve kategorije su prošli. Fascinacija Hari Poterom, posebno kod starijeg sina bila je neverovatna. Mislim da je tada bio V-VI razred i sećam se da smo po nekom velikom snegu otišli do Doma sindikata, da kupimo kutiju za čuvanje kompleta u tvrdom povezu, koji je dobio za novogodišnje praznike. Nisam bila ni malo iznenađena kada je jednog dana stigla kolekcija "Igra prestola" u interesantnom povezu i formatu. Istorijske epohe i epska fantastika su obojici zanimljive, mada mislim da je kod mlađeg to dovelo do ozbiljnog razmišljanja oko izbora fakulteta. Ipak je građevina presudila, a knjige sa istorijskom tematikom i dalje su najviše zastupljene.
Domaće suve smokve su neprocenjive. Obavezan su sastojak kolača sa suvim voćem ali i kuglica koje se lako spremaju i odlične su za užinu tokom ovih hladnih, mraznih dana.
Bezglutenske kuglice sa suvim smokvama (bez šećera)
Sastojci:
250g suvih smokvi
150g samlevenog pečenog lešnika
1 kašičica meda
sok od jedne narandže
izrendana korica od narandže
1 kašičica vanila arome
Priprema:
Samleti smokve u multipraktiku ili na mašini za meso. U činiju staviti smokve, samleven lešnik, narendanu koricu pomorandže i med. Malo sjediniti rukama, dodati sok od narandže i aromu vanile i zamesiti. Ako se puno lepi za prste dodati još malo lešnika. Praviti kuglice i uvaljati u mleveni lešnik. Poređati na tacnu i ohladiti u frižideru. Mogu se ređati i u papirne korpice.
Mir Božji, Hristos se rodi! Srećan Božić svim vernicima pravoslavne veroispovesti.
Bezglutenski zimski kuglof
Sastojci:
200g maslaca
180g šećera
1 vanil šećer
4 jaja
2 kašike kakaa
100g mlevenih oraha (lešnika)
50g seckanih oraha (lešnika)
50g suvog grožđa
1 limun (sok i kora)
1 pomorandža (sok)
300g brašna
1 kašičica praška za pecivo
1 kašičica cimeta
prstohvat karanfilića i đumbira u prahu
Priprema:
Podmazati kalup za kuglof maslacem ili obložiti papirom za pečenje. U sok od pomorandže i limuna potopiti suvo grožđe. Omekšali maslac i šećer umutiti, dodati jedno po jedno jaje i kada se lepo poveže dodati orahe, suvo grožđe i sok kao i izrendanu koru od limuna. Prosejati kakao, pomešati sa brašnom, cimetom, đumbirom, karanfilićem i praškom za pecivo pa umešati u smesu od jaja i maslaca. Sipati testo u kalup, staviti u hladnu rernu i na 180°C peći oko 45-50 minuta.
Ohlađen kuglof izvaditi iz kalupa i po želji preliti šećernom glazurom, čokoladom ili posuti šećerom u prahu.
Što se hrane iz mora tiče, nisam pravila neku posebnu razliku između raznih vrsta ribe. Tata je spremao skušu na roštilju, na moru smo isprobavali neke nove vrste i tu se priča o morskoj hrani završavala. Školjke su služile kao uspomena na letovanje, ne kao hrana. Prvi put sam ih probala početkom srednje škole i zavolela sam i mušule (dagnje) i kamenice (ostrige) i rakove i svašta nešto iz mora. Osim hobotnice. Nju nisam očima mogla da vidim. Ni u moru, ni u tanjiru. Pretpostavljam da je sve počelo kada sam jednog leta, čekajući trajekt za Brač trčkarala uz obalu i ugledala ribare sa jutarnjim ulovom. Pored riba i rakova, jedan ribar je u rukama držao hobotnicu čiji su pipci u mojim očima izgledali neverovatno dugački i opasni. Iako je tata stalno pričao da u moru nema opasnih stvorenja i da smemo da plivamo daleko od obale, moja najveća mora je bila hobotnica. Jer, šta ako mi se obmota oko nogu, pa me povuče u hladne, mračne dubine?!? Tati je to bilo zabavno i govorio mi je da je moj strah u stvari posledica knjiga sa avanturističkom tematikom, koje sam tada čitala, a u kojima morske nemani ubijaju mornare i potapaju brodove. Kada sam odrasla strahovi su nestali, ali hoba u tanjiru, ne hvala! Ali...
Na Korčulu sam prvi put došla jedne jeseni pre dvadeset godina. Po prvi put sam provela oktobar na moru. Po prvi put sam probala hobotnicu, ha,ha! Svečana večera koja je bila organizovana podrazumevala je i salatu od hobotnice. Domaćica je znala da hobotnicu nisam nikada probala i da je ne podnosim i dok su pripreme još trajale, a mi ćakulale u kuhinji, ona je izvadila malo belog dela, očišćenog skroz od kože, iseckala i rekla "Probaj ovo, sigurno će ti se svideti." Svidelo mi se i kada sam zatražila još malo, rekla mi je da je u pitanju meso od hobotnice. Sada bez problema hobotnicu mogu da skuvam, očistim, istranžiram, mahnem joj u moru dok ronim i radujem se kada čujem da nas čekaju u zamrzivaču, spremne za put do Beograda.
Bezglutenski gulaš od hobotnice
Sastojci:
1 skuvana i očišćena hobotnica (600-800g)
130ml maslinovog ulja
1/2 veze peršuna
150g crvenog luka
150g crnog luka
4 čena belog luka
1 konzerva pelata od paradajza
200ml crnog vina
so, biber, muskatni orah
Priprema:
Propržiti crni luk na ulju, dodati beli luk sitno iseckan ili izgnječen i propržiti. Dodati sitno iseckan peršun, šoljicu vode i još malo propržiti, a zatim dodati iseckanu hobotnicu, propržiti, sipati pelat i iseckan paradajz i prodinstati. Dolivati crno vino i po potrebi dodati malo vode. Kuva se oko 40 minuta, na tihoj vatri. Ovde se ne stavlja zaprška od brašna. Dovoljno je da ukrčkate gulaš do željene gustine. Na kraju kuvanja dodati so, biber i malo izrendanog muskatnog oraha (morski oraščić).
Možete koristiti samo jednu vrstu luka. Ako imate zamrznut paradajz možete ga takođe iskoristiti. Ja sam ovde dodala dve šolje zamrznutog sitnog paradajza koji podseća na čeri, a koji se gaji na Korčuli i zove se "lumbarajski" ili "lumbarajke"..
Služiti uz palentu, njoke, kuvani krompir...
