Bezglutenski kuglof sa čokoladom, kokosom i lešnicima

                 Želim vam srećnu i uspešnu 2018. godinu!!!



Bezglutenski kuglof sa čokoladom, kokosom i lešnicima

Sastojci:
250 grama putera ili margarina
259 grama šećera
1 vanil šećer
5 jaja
200 grama pirinčanog brašna (može se upotrebiti i Universal Schar)
100 grama bezglutenskog brašna
1 prašak za pecivo
na vrh noža soli
50 grama mlevenih lešnika ili oraha
100 grama crne čokolade iseckane na kockice
50 grama kokosa
1 dl gazirane mineralne vode

Fil:
200 grama čokolade za kuvanje
50 grama putera


Priprema:
Omekšali puter, šećer i vanil šećer mutiti dok se ne dobije fina kremasta smesa. Dodati jedno po jedno jaje. Poželjno je svako jaje mutiti bar 1 minut pa dodati drugo, jer će se tako dobiti glatka krema. Dodati kiselu vodu i lagano, najmanjom brzinom miksera sjediniti. Dodati prašak za pecivo i brašno, kašiku po kašiku pa lagano mutiti dok se ne dobije fina masa i sve se lepo poveže.

Testo podeliti na dva jednaka dela. U prvi deo staviti 50 grama kokosa, a u drugi iseckanu čokoladu, lešnike i kakao. 

Kalup za kuglof dobro podmazati puterom, posuti pirinčanim brašnom pa dodavati naizmenično kašiku svetlog i kašiku tamnog fila. Možete sipati prvo tamni, pa svetli fil. Pustite mašti na volju i šarajte :-)
U prethodno zagrejanoj rerni peći na 185° oko sat vremena (duže ili kraće u zavisnosti od vaše rerne). 

Ostavite da se ohladi, prevrnite na rešetku za hlađenje i premažite filom od čokolade (čokoladu i puter istopite na pari). Kuglof lagano prebaciti na tacnu za serviranje i ukrasiti po želji.


 Recept je preuzet sa bloga "karlovački kuglof"

Bezglutenski kolač sa suvim voćem

Svima koji danas slave želim srećan i blagosloven Božić! 


Bezglutenski kolač sa suvim voćem

Sastojci:
50 grama suvih kajsija
50 grama suvog grožđa
50 grama suvih brusnica
50 grama suvih smokava
200 grama maslaca ili margarina
150 grama šećera
sok i izrendana kora od 1 limuna 
sok i izrendana kora od 1 pomorandže
4 jaja
230 grama bezglutenskog brašna
100 grama mlevenih oraha
50 grama krupno seckanih badema
50 grama krupno seckanih lešnika
1dl mleka
kašičica praška za pecivo
prstohvat soli

Priprema:
Iseckati suvo voće i preliti sokom od limuna i pomorandže. Ostaviti pola sata da se marinira. Omekšali maslac pomešati sa šećerom i korom od limuna i pomorandže i umutiti žicom za mućenje. Umešati jedno po jedno žumace, dodati mleko, pa brašno sa praškom za pecivo i na kraju orah, badem i lešnik. Pažljivo sve izmešati. Posebno umtiti mikserom belanca sa prstohvatom soli u čvrst šam. Dodavati kašiku po kašiku šama u smesu i lagano mešati da se sve lepo sjedini. Četvrtasti kalup (28x12cm) obložiti papirom za pečenje i pažljivo sipati testo. Peći u zagrejanoj rerni na 180°C 45 minuta. Kada se potpuno ohladi, obilno posuti šećerom u prahu.

Heljdine posne vanilice

Heljda je zeljasta biljka čiji se plod (zrno) koristi u ljudskoj ishrani. Kod osoba na bezglutenskom režimu veoma je korisna zbog obilja vitamina i minerala koje sadrži. Zrno i brašno se mogu koristiti za različita slana i slatka jela. Iako nisam baš ljubiteljka heljde u nekim receptima heljdino brašno mi je postalo nezamenljivo, a često i variva obogatim sa kašikom-dve heljdinog zrna. Moj tata je veliki ljubitelj tradicionalnih kolača i bila sam vrlo iznenađena kada mi je rekao da su mu se crne vanilice veoma svidele. Nije verovao da heljda može da bude tako ukusna.

Heljdine posne vanilice

Sastojci:
220 grama heljdinog brašna
180 grama mlevenih badema
200 grama margarina
100 grama šećera u prahu
2 kašike bezglutenskog brašna (po potrebi)
1 vanil šećer

džem po ukusu (lepše je sa nekim malo kiselijim kao npr.maline)
šećer u prahu za posipanje

Priprema:
Iseći margarin na kockice i umesiti sa šećerom, brašnom i bademima. Ako se testo lepi za ruke dodati 1-2 kašike bezglutenskog brašna, formirati kuglu od testa, pokriti folijom i staviti u frižider na sat vremena. Radnu ploču posuti brašnom, razvaljati testo i vaditi modlicom vanilice. Ako se testo lepi za oklagiju, dodati 1-2 kašičice brašna i premesiti. Ponavljati dok se testo ne potroši. Pleh obložiti papirom za pečenje, poređati kolačiće i peći oko 10 minuta u rerni zagrejanoj na 180°C (prilagodite vašoj rerni). Vanilice spajati džemom i uvaljati u prah šećer. Recept sam prilagodila posnoj varijanti. Što duže stoje sve su lepše. To važi za sve vrste vanilica :-)

Bezglutenske posne vanilice

Sinonim za sitne kolače oduvek su mi bile vanilice. Moja baka ih i dalje maestralno pravi. Međutim, recept za posne vanilice nije postojao u njenoj svesci za kolače, jer kako kaže "ima mnogo lepih sitnih posnih kolača, zašto bi kvarili vanilice sa margarinom?" Ja sam rešila da pronađem odgovarajući posni recept koji će zadovoljiti bakine visoke kriterijume. Nakon nekoliko pokušaja uspela sam da pronađem odgovarajući i već godinama ih pravim na ovaj način. Baka im je dala visoku ocenu.

Bezglutenske posne vanilice

Sastojci:
400 grama bezglutenskog brašna (Mix B)
250 grama margarina
4 kašike šećera
4 kašike vode
1 kašika limunovog soka
1 kašika jabukovog sirćeta

džem od šljiva (ili drugi, po želji)
prah šećer za posipanje

Priprema:
Iseći margarin na kocke i sa brašnom i šećerom umestiti sipkavo testo. Dodati vodu, limunov sok i jabukovo sirće i zamesiti testo koje ne treba da se lepi za prste. Poklopiti posudu u kojoj je testo i ostaviti u frižideru do sutradan. Premesiti, rastanjiti testo oklagijom i okruglim kalupom ili rakijskom čašicom vaditi krugove. Poređati na pleh obložen papirom za pečenje. Ostatak testa premesiti, ponovo razvući i praviti vanilice. Ovaj postupak ponavljati dok se testo ne potroši. Peći u prethodno zagrejanoj rerni na 180°C oko 10 minuta ili duže u zavisnosti od jačine rerne. Treba da ostanu svetle. Pazite da se ne prepeku. Kada se skroz ohlade izvaditi iz pleha.  Spajati po dve vanilice sa džemom i uvaljati u prah šećer. Najbolje ih je napraviti 1-2 dana ranije, a što duže stoje sve su lepše.

Torta Caprese (bez brašna i glutena)

Život na ostrvu za mene predstavlja posebnu čar. Možda mi je vreme provedeno na Korčuli van letnje sezone približilo neki novi način života. Možda i zato što ostrva sama po sebi nose izvesnu notu tajanstvenosti i romantike. Zato sam jedva čekala da izađem iz hidroglisera i da otkrijem zašto je Vitorio de Sika odabrao baš Kapri kao centralno mesto za film "Počelo je u Napulju" sa Sofijom Loren i Klerk Gejblom u glavnim ulogama. Da ne pričam o seriji Kapri! Koliko god da je limunadica od serije, gledala sam i reprize epizoda samo da bih što više uživala u prelepim pejsažima Kaprija.

Pogled na Kapri iz uspinjače

Prevozno sredstvo u gradu Kapriju

Na Kapriju postoje dva mesta - Kapri i Anakapri. Ovoga puta posetila sam samo Kapri (možda je to ipak dobro, jer eto razloga za ponovni dolazak tj.za otkrivanje Anakaprija). 

Skulptura Karol Feuerman

O Kapriju bi se moglo dosta toga napisati. Od antike do danas jedno je sigurno, ovo ostrvo su voleli bogati, poznati i moćni. Kada se uspinjačom popenjete na vrh i sa panoramske terase napravite nekoliko fotki, zaputite se uskim sokacima u otkrivanje ovog čudesnog grada. Nezaobilazna je botanička bašta nazvana imenom Oktavijana Avgusta (Giardini di Augusto) iz koje puca pogled ka onim čuvenim stenama zajedničkog imena Faraljoni (Faraglioni) kao i na Via Krupp i njene keramikom ukrašene serpentine koje se spušaju do Male marine (Marina Piccola). Alfred Krup, nemački industrijalac poklonio je svoju baštu (Krupp giardini) gradu Kapriju dajući joj ime čuvenog imperatora.

Avgustova bašta 

Via Krupp

Fagliaoni

Eterične note  mediteranskog bilja ovde su upakovane u neodoljive parfeme koji se mogu kupiti u nekoj od destilerija na ostrvu. Na svakom koraku su luksuzne prodavnice najpoznatijih modnih dizajnera kao i smeštajni objekti sa ozbiljnim brojem zvezdica. 

Chartusia - prodavnica parfema

Hotel Quisisana

Ovde su boravili Pablo Neruda, Maksim Gorki, Lenjin, Klod Debisi, Aksel Munt i mnogi drugi, a sve je dokumentovano simpatičnim pločama od keramike na zidovima vila. Kapri je bio i omiljeno mesto čuvene i ekscentrične Isidore Dankan.

Putokazi

Limun koji raste na Kapriju je ogroman, više podseća na ananas dinju nego na limun. Zbog toga su turisti zamoljeni od strane prodavaca limunade da isti ne pipkaju rukama. Limun kao limun, samo malo "grande"... Keramika je još jedan brend ostrva pa tako možete kupiti raznorazne suvenire od keramike, od satova, vaza, činija, posuđa i pribora za jelo do simpatičnih pločica sa kućnim brojevima.

Prodavnica keramike i korala

Interesantan suvenir mogu biti i sandale koje ćete sami dizajnirati. Izaberite svoju veličinu đona, a zatim i trakice sa kojima će vam vešti majstori napraviti sandale po vašoj želji. Ovo će vam biti znatno povoljnija uspomena od čuvenog koralnog nakita sa Kaprija.

Prodavnica u kojoj možete kupiti sandale po sopstvenom dizajnu

Suvenirnica

Prodavnica voća i povrća

Pri povratku zaboravite na uspinjaču, već se pešačkom stazom spustite do Velike marine (Marina Grande). Laganom šetnjom kroz uske i tajnovite ulice uživaćete još malo u lepotama ovog čudesnog ostrva. 

Silazak u Veliku marinu

Marina Grande

Više informacija o Kapriju možete pronaći na internet stranicama Capri tourism Capri.net ili Capri.com

Tokom letnje sezone je velika gužva, pa ako ne planirate baš letovanje na Kapriju nije loše ovde doći u maju ili oktobru. Da na miru uživate u miomirisima, pijuckate limunadu i predahnete u poslastičarnici uz Kapreze tortu.  

Kažu da su najčuvenije poslastice nastale greškom kuvara, pa tako i ova torta. Kuvar je zaboravio da stavi brašno u tortu i sasvim slučajno napravio vrhunsku poslasticu. Ako za tortu koristite samo nekoliko sastojaka, bez kremova i filova, onda ti sastojci moraju biti najkvalitetniji. Uživanje u savršenom ukusu je zagarantovano.

Recept je preuzet sa sajta grada Anakapri.

Torta Kapreze (bez brašna i glutena)

Sastojci:
300 grama oljuštenih badema
200 grama šećera
200 grama putera
250 grama čokolade za kuvanje
5 jaja
na vrh noža soli.

Priprema:
Propeći bademe u rerni ili ih istostirati u tiganju i oljuštiti. Krupno samleti. Uglavnom koristim električnu seckalicu za krupno mlevenje koštunjavog voća, a stari ručni mlin za orahe kada mi je potrebna fino samlevena tekstura. Otopiti čokoladu sa maslacem na pari i prohladiti.

Dugo (oko 7-8min) mutiti žicom jaja sa šećerom i malo soli. Dodati otopljenu čokoladu i maslac, pažljivo promešati pa lagano dodati bademe. Kalup prečnika 26cm obložiti papirom za pečenje, sipati smesu i peći u prethodno zagrejanoj rerni na 175°C oko 45 minuta (ja sam pekla 35 min zbog jačine rerne). Čačkalica kojom budete probali testo na kraju pečenja mora biti pomalo vlažna. Kada se torta potpuno ohladi izvaditi iz pleha, staviti na tacnu i dekorisati šećerom u prahu.

Za ovaj kolač vam je potrebna samo činija i žica za mućenje. Najbolje je napraviti tortu dan ranije, a pred služenje posuti šećerom u prahu.

Jednostavna čokoladna tortica bez glutena

Razgovor između mlađeg sina i mene:
- Treba mi Faust. Imamo?
- Pogledaću. Za lektiru?
-Ma, ne!! Igrao sam neku igricu gde se pominje pa sam hteo da pročitam...
- ????
Ne jedan već 101 znak pitanja pojavio se iznad moje glave. Igrica i Faust?! Možda sledeća bude "Jadi mladog Vertera"? Ili "Tihi Don" uz sve one bitke na Istočnom forntu.... Dok sam tako zbunjena pretraživala police u potrazi za štivom neophodnim za prelazak igrice na sledeći nivo u jednom ćošku pronašla sam knjigu "Kao voda za čokoladu" meksičke književnice Laure Eskivel. Neopravdano smeštena na poslednju policu, pa još poslednja od desetak naslaganih knjiga, kao da je čekala da ponovo bude otkrivena. Posle nekoliko redova zaboravila sam razlog zbog kojeg sam uopšte preturala po biblioteci. Uronila sam u čudesan svet požude, zabranjene ljubavi i strasti prikazane kroz obilje hrane, začinjene jakim emocijama nesrećno zaljubljene Tite.

Knjiga sa početka priče pozajmljena je iz biblioteke. I pročitana. Tinejdžeri često prijatno iznenade. 

Jednostavna čokoladna tortica bez glutena

Sastojci:
100 grama maslaca
izrendana korica pomorandže
125 grama šećera
2 jaja
125 grama bezglutenskog brašna
65 grama gustina
1 kašika kakaa
2 kašičice praška za pecivo
2 kašike mleka
75 grama čokoladnih kapljica ili iseckane čokolade

Glazura:
100 grama čokolade i 3 kašike ulja ili 25 grama kokosovog ulja.

Priprema:
Sve sastojke osim iseckane čokolade umutiti u glatko kremasto testo. Umešati iseckanu čokoladu i sipati u kalup obložen papirom za pečenje. Peći u zagrejanoj rerni između 30-40 minuta na 180°C. Moja rerna je jaka tako da je dužina pečenja bila oko 30 minuta. Torta iznutra treba da bude mekana. Pekla sam ovog puta u dva kalupa prečnika 10cm. To se nije pokazalo kao dobra ideja jer su tortice izgledale kao dva ogromna mafina. Vraćam se starom dobrom kalupu prečnika 20cm.

Na pari istopiti čokoladu sa uljem. Tortu staviti na rešetku za hlađenje, ispod staviti foliju ili pleh i preliti ohlađenu tortu. Iseći tek kada se glazura stegne.

Recept sam pronašla ovde i samo sam izbacila rum iz recepta. 

Knekkebrød ili krekeri sa semenkama bez glutena

Pre desetak dana odlučila sam da generalno pospremim kuhinjski ormar koji koristim i kao ostavu jer pravu nemam. Slobodne površine u stanu bile su nedovoljne da prihvate sve ono što je godinama čekalo dobro sakriveno u kutijama. Auh, šta sam sve pronašla... Skrivene kuhinjske drangulije kupljene nekad, negde jer su mi bile baš neophodne, a upotrebljene jednom ili nijednom. Seckalice, ljuštilice, filteri za čaj, štipaljke za kese, metlice od miksera, salvete sa božićnim motivom, staklene šoljice za kafu, nož za sir, modlice i još svašta nešto što je moglo da se svrsta i u kategorije "nije baš neophodno" ili "žao mi da bacim". Pronašla sam i krckalicu za orahe, a bila sam ubeđena da sam je greškom bacila. Moram priznati da je ormar ipak ogroman. Mislim, šta je sve stalo u njega, sigurno bi stalo i u veću ostavu. Ceo dan sam provela u selektovanju, da bih pri kraju dana shvatila da su mi sve te sitnice ipak preko potrebne. Izgledala sam kao dete kome se sklone igračke na par meseci, pa opet vrate iz kutije, da se koriste kao nove. 

Moj muž je konstatovao da mi sledećih godinu dana sigurno ništa od kuhinjskih sitnica nije potrebno. "Ali, treba mi pravougaoni kalup za tart!" uzviknula sam sa sjajem u očima. Pogledao je u gomilu naslaganih plehova, kalupa i modli i upitao da li ću se kupovinum tog kalupa rešiti svih onih plehova naslaganih na šporetu? Samo sam zatreptala i uputila mu najslađi mogući osmeh. Odustao je od bilo kakvog komentara. Doduše, poslednji komentar na temu kupovine posuđa bio je "da još nije upoznao ženu koja iz Italije nosi šerpe i lonce, a ne cipele!" Pa, da li sam ja kriva što je robna kuća "Upim" bila pored hotela i što je na izlogu velikim crvenim brojkama pisalo 50% a odnosilo se i na šerpe i na cipele :-)

Ne obraćajući pažnju na lom po kući, mlađi sin je upitao da li imamo neke slane grickalice koje bi on poneo jer se posle treninga viđa sa društvom. Nešto za uz pivo? Šta će dete, nije krivo što sam se ja dala u posao kome se kraj neće videti ni za dva meseca. Pogledala sam po zatrpanoj kuhinji i samo slegnula ramenima. Ni kafu nisam imala gde da skuvam. Jedino je rerna bila prazna. Setila sam se da sam kod Tanje na blogu videla recept za hleb sa semenkama koji mi se učinio zanimljiv. Od posuđa mi je bila potrebna jedna činija, varjača i pleh. Pored nekoliko posudica, iz Italije sam donela pune kese bezglutenskih namirnica, brašna (ne dobijamo na recept), semenki, pahuljica, začina. Taman sam za ovo "zrnevlje" lepo iskoristila teglice koje su godinama čekale da budu upotrebljene. 

Knekkebrød ili krekeri sa semenkama bez glutena

Sastojci:
100 grama bezglutenskog brašna
100 grama ovsenih pahuljica
40 grama susama
30 grama golice
40 grama semenki lana
1 kašičica soli
2 kašike maslinovog ulja (može bilo koje ulje)
350ml hladne vode

Priprema:
Sve sastojke promešati i ostaviti da odstoje 10 minuta.
Veliki pleh od rerne obložiti papirom za pečenje, sipati smesu i ravnomerno poravnati kašikom ili špatulom. Staviti u rernu zagrejanu na 170°C i peći 10 minuta. Izvaditi pleh i oštrim nožem iseći željene oblike. Vratiti u rernu i peći još 50 minuta. Ohlađeno iseći po već napravljenim rezovima. Možete i samo ispeći koru pa skinuti papir za pečenje i izlomiti nepravilne oblike. Dužina pečenja može da varira od jačine rerne. Mogu biti odlična podloga za kanapee. Iako bi Knekkebrød u prevodu bio hrskavi hleb kod nas se već odomaćio naziv "krekeri sa semenkama".

Bezglutenski kolač sa dunjama

Ne znam da li je neka voćka tako opevana kao dunja? Još u vrtiću su se spremale koreografije uz "Dunje ranke", da bi se kasnije u zavisnosti od situacije slušalo  "Svirajte mi, jesen stiže dunjo moja" ili "Jesul' dunje procvale" a možda i "Dunjo moja". Jedna od najpoznatijih je sigurno pesma "Žute dunje" iz filma "Kuduz" u obradi sarajevske grupe Indexi. Originalni naziv ove pesme je "Voljelo se dvoje mladih" u interpertaciji Himze Polovine. O ovom vrsnom i svestranom umetniku dosta sam saznala jednog leta na Korčuli, od Aide koja je svoj doktorski rad posvetila sevdalinki. Kada su upitali režisera Mirzu Idrizovića zašto je svoj film nazvao "Miris dunja" rekao je da "...miris dunja sve nas starije asocira na domaćinsku atmosferu koja se nekad nije mogla zamisliti bez dunja smešenih na nekom kredencu u uglu odakle se njihov miriš širi po čitavoj kući i to je ono što se pamti..."

Slatko od dunja, kitnikez ili sir od dunja, sulc od dunja (moja baka ga je pravila kao ređu varijantu kitnikeza), dunje poređane po šifonjerima u gostinskim sobama... Na šta vas dunje asociraju? Mog sina na jednu Dunju sa pegicama iz vrtića...

Bezglutenski kolač sa dunjama

Sastojci:
4 jaja
200 grama šećera
1 dl ulja
2 dl mleka
200 grama griza,
200 grama mlevenih oraha
200 grama brašna
3-4 dunje (oko 1/2 kg izrendanih dunja)
2 kašičice praška za pecivo

Priprema:
Umutiti belanca i šećer, dodati žumanca, ulje mleko, griz, brašno i prašak za pecivo. Kada se lepo poveže, dodati orahe i žicom za mućenje lagano izmešati. Na kraju dodavati malo po malo izrendane dunje, da bi se lepo izmešale sa testom. Sipati u podmazan pleh i peći u rerni zagrejanoj na 200°C oko 45-50 minuta. Dužina pečenja zavisi od jačine vaše rerne. Ja pečem oko 45 minuta na 185°C. Ispečen kolač premazati džemom od kajsija i posuti mlevenim orasima. Pekla sam u plehu dimenzija 25x35cm.

Bezglutenske madlene sa gorgonzolom i lešnikom

Kada bi moje ukućane upitali šta bi od hrane poneli na pusto ostrvo, mislim da bi čokolada i sir delili prvo mesto. "Hrana služi da bi preživeli", često bi govorio moj stariji sin. Nema onu hedonističku crtu kao mlađi mu brat, koji i od najobičnijeg paprikaša napravi gozbu, dok je suprug prilično prefinjenog ukusa po pitanju slanih delicija, dok po pitanju slatkiša uopšte nije merodavan. Sve je dobro, samo da je slatko. Ljubav prema siru je zajednička. Neumerena. Svako ima svoj omiljeni sir, sa putovanja se uvek donesu neki novi ukusi, na moru se kupuje kod lokalnih proizvođača. Festival sira se ne propušta. Nakon jednog takvog festivala, gorgonzola je završila u madlenama neobičnog, novog ukusa. 

Recept sam pronašla kod Marine na blogu, a madlene su već nekoliko puta napravljene sa različitim dodacima. Ovo je osnovna varijanta :-)

Bezglutenske madlene sa gorgonzolom i lešnikom

Sastojci:
3 jaja
125 grama gorogonzole
60 grama krupno mlevenih lešnika (malo prepečenih)
15 grama rendanog parmezana ili 1 kašika parmezana iz kesice
150 grama bezglutenskog brašna
1 ravna kašičica praška za pecivo
4 kašike putera
so, biber

Priprema:
Iseckati sir na sitne kockice. Rastopiti puter. Umutiti cela jaja, dodati parmezan, so, biber, kockice gorgonzole, lešnik, rastopljen puter, brašno i prašak za pecivo. Dobro promešati. Ostaviti u frižideru najmanje jedan sat (može i više) da se dobro ohladi i stegne. Zagrejati rernu na 200°C. Uz pomoć kašičice napuniti kalupe za madlene i peći najduže 10 minuta u zagrejanoj rerni. Pazite da se ne prepeku. Možete koristiti i metalne kalupe za šapice ili školjkice, samo ih malo podmažite puterom. Umesto mlevenog fin je i sitno iseckan lešnik.

Varijacije su brojne. Interesantne su i sa malo sitno seckanih suvih smokava, pistaća ili slaninice. Notu luksuza dodaće i ako ih poslužite uz neko dobro suvo belo vino. Mi volimo korčulanski Grk.

Bezglutenski kolač sa bananama

Pre nekoliko godina, dok sam tražila recepte za kolače koje bih mogla da pravim sa bezglutenskim brašnom pronašla sam i recept za banana hleb . Jedan od retkih koji mi je odmah uspeo i koji daje prostor za razne modifikacije. Ako vam ostane malo suvog voća ili oraha, lešnika, čokolade možete ih iskoristiti da bi dobili drugačiji ukus. Ako ne volite karanfilić (neke podseća na zubara pa ga ne stavljaju u hranu) stavite mao više cimeta, zamirisaće na praznike. Pravi kolač za hladne dane. Fin je za doručak uz toplo mleko ili čaj kao i za školsku užinu, jer se ne mrvi. Suvo i koštunjavo voće daje potrebnu energiju pa je odličan kako za male sportiste tako i za one koji vole duge šetnje po planinama ili još duže vožnje biciklom.

Bezglutenski kolač sa bananama

Sastojci:
125 grama maslaca
120 grama šećera (smeđeg ili belog po želji)
2 jaja
60 ml mleka
2-3 zrele banane (oko 400gr bez kore)
300 grama bezglutenskog brašna
1 kašičica praška za pecivo
1/4 kašičice bikarbon sode
1/4 kašičice soli
1 kašičica cimeta
1/2 kašičice karanfilića ili prah od 3 izdrobljena cvetića
50 grama samlevenih ili iseckanih lešnika (oraha)
50 grama sitno iseckane suve kajsije

Priprema:
Otopiti maslac i prohladiti. Propasirati banane presom za krompir ili jednostavno dobro izgnječiti viljuškom. Žicom umititi jaja sa šećerom, mlekom i bananama. Pomešati sa maslacem. Brašno pomešati sa praškom za pecivo, bikarbon sodom, karanfilićem i cimetom pa dodati u smesu sa maslacem. Dodati suvo i koštunjavo voće, izmešati varjačom i sipati u podmazan kalup. Ovog puta pekla sam u okruglom kalupu sa pomičnim ivicama prečnika 26cm. Možete ispeći i u duguljastom kalupu 12x28cm obloženim papirom za pečenje. Peče se na 180°C oko 45-50 minuta u zavisnosti od jačine rerne. Izvaditi iz pleha, a kada se kolač potpuno ohladi, skinuti papir i iseći po želji.
Količinu šećera prilagodite svom ukusu. U originalnom receptu to je 165 grama. Ako su banane dosta zrele i ako stavljam suvo voće, količinu šećera dosta smanjim, tj. stavim 2 kašike. Možete dodati i 1-2 štangle iseckane čokolade. 

Bezglutenske madlene

Oktobar i maj su moji omiljeni meseci. Nekako mi se čini da će oktobar ipak preuzeti vodeću ulogu i da će boje jeseni zameniti mirise proleća. Volim u oktobru da pobegnem na nekoliko dana van grada. Da berem šipak. Prošle godine berba je bila na Javoru, ove godine u Deliblatskoj peščari. Netaknuta priroda, mir i tišina. I ptice selice. Često sam u oktobru odlazila kod bake i zajedno smo brale šipak. U velikim količinama. Ona je pravila džem i sušila šipak za čaj. Dobila bih stari džemper i rukavice da me štite od bodlji, pa bi nas dve krenule u prepodnevnu avanturu. Zaista je bilo potrebno dosta vremena i strpljenja da se napune kofe. Kada bi se neka komšinica pridružila, uz ćaskanje je branje bilo mnogo brže. Ponekad kupim teglu džema od šipka. Nije to taj ukus ali budi uspomene. Šipak koji naberem, sameljem, osušim i čuvam za zimu. Za čaj. Mislim da ću prisvojiti veliki zeleni čajnik u kome je baka spremala čaj za sve nas i držaću ga na  kuhinjskom pultu. Da me podseća na miris šipka i ogrebotine po rukama.

Jedan od omiljenih keksića mog sina bile su madlene od proizvođača Céréal. Pored kora za lazanje, madlene su bile obavezne na spisku za kupovinu, kada bi se zaputili u nabavku izvan naše zemlje. Nabavila sam silikonski kalup, pronašla odgovarajući recept i uskoro su madlene postale nezaobilazne na svakoj ekskurziji, velikom odmoru ili zabavama. Lako se prave, dugo čuvaju svežinu i uz mleko ili čaj su idealne za dane rane jeseni.

Bezglutenske madlene

Sastojci:
3 jaja
150 gr bezglutenskog brašna
125 gr maslaca ili margarina
100 gr šećera (130 grama je u originalnom receptu)
2 kašičice meda
prstohvat soli
1-2 kašičice izrendane limunove korice
1 kašičica praška za pecivo

Po želji se može dodati ekstrakt vanile, rakija od ruže ili vodica od cveta pomorandže (mogla je da se kupi u Tesco marketu u Segedinu).

Priprema:
Istopiti maslac na pari i ostaviti da se prohladi. Dodati šećer, med i prstohvat soli pa lagano žicom izmešati da se dobije kremasta smesa. Jaja viljuškom posebno umutiti u tanjiru pa dodati u smesu sa maslacem. Dobro žicom pomešati da se sve lepo poveže pa dodati brašno i prašak za pecivo. Paziti da u testu nema grudvica od brašna. Na kraju umešati koricu od limuna i ekstrakt po želji. Ostaviti u frižideru 2 sata, a možete ostaviti i celu noć, pa sutradan ispeći. Ako imate silikonski kalup ne morate ga podmazivati već kašičicom puniti 2/3 otvora i peći u prethodno zagrejanoj rerni na 185°C oko 10-12 minuta, u zavisnosti od jačine rerne. Od ove smese ispalo mi je 55 madlena.