Berlin mi je bio privlačan još od detinjstva. Da li je tome doprineo veliki broj igračaka koje sam dobijala od jednog člana familije ili priče o podeljenom gradu, još uvek ne znam. Sigurno su igračke bile presudne, čak je mama uspela i da sačuva nekoliko, pa su dočekale sestrinu i moju decu. Medvedića koji hoda danas bi uspešno zamenile lego kocke, a sigurna sam da bi mnoga velika i mala deca ostala u Legolendu zauvek. Moj mlađi sin je govorio da se lego nikada ne preraste pa mu je možda upravo zbog toga građevina bila jedina ozbiljna želja kod izbora fakulteta. Moje živahno i nestašno dete bilo je mirno kada bi se dohvatilo lego kocki od kojih je satima mogao da pravi puteve i gradove. Ako se u Berlinu zadesite sa decom toplo preporučujem Legoland Discovery Centre gde je zagarantovana zabava za sve od 1-101 godine.
Berlin je veliki grad i nekoliko dana provedenih u njemu je dovoljno samo da zagrebete po površini svega onoga što ovaj grad pruža. Ljubiteljima umetnosti biće od koristi Berlin Museum Pass koji omogućava besplatan ulazak u mnoge muzeje. Preporučujem Berlin Welcome Card (72 sata+Museum Island) koja vam omogućava besplatan gradski prevoz, ulazak u muzeje na Muzejskom ostrvu i još dosta raznoraznih popusta. Zahvaljujući ovoj kartici možete uštedeti dosta i vremena i novca po pitanju korišćenja gradskog prevoza, pa vrlo lako i brzo možete stići sa jednog na drugi kraj grada.
Gradski prevoz zaista dobro funkcioniše, a na sajtu BVG možete istražiti sve konekcije između delova grada koji vas zanimaju i sve to videti na mapi pa izabrati najbržu trasu gradskog prevoza do željenog dela grada.
Pre nego što zavirite u muzeje, preporučujem da posetite Berlinsku katedralu (Berliner Dom). Uz Berlin Welcome pass, ulaznica će vas koštati 5 evra. Ova neorenesansna građevina završena je 1905. a rekonstruisana je 70-ih godina prošlog veka, jer je kao i mnogi drugi objekti teško oštećena u II Svetskom ratu.
Berlinska katedrala
Ako imate kondiciju i želite da uživate u panoramskom pogledu na Berlin, 270 stepenica koje vas dele od podnožja do krova mogu biti samo lagan izazov. Imali smo sreću da je bilo vedro, pa je pogled sa 50 metara visine na mnoge berlinske znamenitosti, uz zvuke polke koja se čula iz parka "Lustgarten", zaista bio spektakularan.
Ja sam želela da vidim Pergamon muzej, moj muž Nefertiti, pa je pala odluka da popodne provedemo u muzejima. Muzejsko ostrvo ili Museumsinsel je kompleks u okviru koga se nalazi pet muzeja koji su nastali u periodu od 1824-1930. Smešteni su na malom ostrvu na reci Špreji pa otuda i ovaj naziv. Od 1999. ceo kompleks je upisan u UNESCO-vu listu zaštićenih kulturnih dobara. Ako ne koristite neku od Berlin Pass kartica, a želite da obiđete više od jednog muzeja, najisplativije je kupiti kartu za sve muzeje koja košta 18 evra. Muzeji su četvrkom otvoreni do 20h, a besplatan je ulazak za sve ispod 18 godina.
Alte Nationalgalerie
Staru galeriju nismo obišli. Nije bilo vremena. Kažu da nešto treba ostaviti i za sledeći put tako da će se ova Galerija sigurno naći na popisu prilikom nekog budućeg dolaska. Izgrađena je 1876. po projektu Fridriha Avgusta Štilera, a rekonstrukcija je završena 2001. Ovde je izložena najveća kolekcija nemačkog slikarstva 19.veka i zaista zavređuje posetu.
Altes Museum (Stari muzej)
Rotonda
Po projektu Karla Fridriha Šinkela podignuta je zgrada muzeja 1830. u stilu neoklasicizma. Ovde se nalazi odlična postavka starogrčke umetnosti koja obuhvata period od X do I veka p.n.e. Veličanstvena Rotunda, kružna dvorana sa tavanicom koja podseća na rimski Panteon, sa skulpturama helenskih bogova pravo je remek delo ovog muzeja. Na spratu se nalazi najveća kolekcija erturske umetnosti izvan Italije. Nije izuzet ni period carskog Rima pa se između ostalog mogu videti biste Cezara i Kleopatre.
Cezar i Kleopatra
Neues Museum (Novi muzej)
Helios
Izgrađen je u periodu od 1843-1855. pod pokroviteljstvom velikog poštovaoca umetnosti, kralja Pruske Fridriha Viljema IV. Sanacija oštećenog muzeja započeta je 1986. da bi zgrada svečano otvorena 2009. Za sve ljubitelje egipatske umetnosti ovo je zaista sjajno mesto. Najpoznatija je svakako bista kraljice Nefertiti, koja se nalazi u prostoriji sa obezbeđenjem u kojoj nije dozvoljeno fotografisanje. Možete fotkati iz susedne prostorije, ali morate biti udaljeni bar 10 metara od statue.
Nefertiti (preuzeto sa www.visitberlin.de)
Arheološka zbirka predmeta pronađenih u Nemačkoj je veoma interesantna pa se možete videti obredni šešir "The golden hat" koji potiče sa kraja 14. ili početka 13. veka pre nove ere (bronzano doba).
Obredni šešir
Slučajno pronađen "Nebeski disk iz Nebre" sigurno je jedna od najstarijih predstava nebeskog svoda, a potiče po pretpostavkama iz 17v.p.n.e. Ovde još možete videti deo Šlimanove zbirke nazvane "Prijamovo blago", zbirku papirusa, sarkofage, mumije, statue, reljefe, nakit, upotrebne i obredne predmete. Preporučujem upotrebu slušalica jer ćete za mnoge eksponate poželeti da čujete i stručno objašnjenje.
Pergamon Museum
Kapija boginje Ištar
Kada je zabranjen izvoz papirusa iz Egipta žitelji Pergamona (današnja Bergama u Turskoj) izumeli su pergament. Da li je do toga došlo zbog rivalstva Aleksandrijske i novoosnovane biblioteke u Pergamonu ne mogu da kažem, ali dok hartija za pisanje nije iz Kine stigla u Evropu, pergament je bio nezamenljiv.
Seneka i Sokrat
Pergamonski muzej projektovao je Ludvig Hofman u periodu od 1910-1930. prateći nacrte Alfreda Mesela. Nakon rekonstrukcije, u ovom muzeju koji se sastoji od tri krila, smeštena je izuzetna postavka islamske, srednjeazijske i antičke umetnosti. Na žalost, severno krilo sa čuvenim Pergamonskim oltarom i Helenskom kolekcijom je u fazi rekonstrukcije i zatvoreno je za posetioce.
Kapija pijace iz Mileta
Kada prođete putem kojim se kretala svečana ceremonija u Vavilonu i prođete kroz vrata boginje Ištar, dočekaće vas grandiozna kapija pijace iz Mileta koja potiče iz perioda Hadrijanove vladavine. Na spratu se nalazi deo posvećen islamskoj umetnosti gde se u posebnom delu može videti rekonstrukcija gostinske sobe iz Alepa iz 17.veka kao reprezentativni primer sirijske građanske kuće. Postavka je zaštićena staklom pa je i fotka malo lošija.
Soba iz Alepa (Sirija)
Bode Museum
Prvobitno nazvan Muzej kralja Fridriha, ovaj muzej sagrađen je u periodu između 1887-1904. Današnje ime dobio je 1956. po Vilhemu von Bode-u nekadašnjem upravniku i vizionaru. Tada je urađena i prva obimna posleratna rekonstrukcija muzeja, da bi poslednja obnova završena 2006. U raskošnim odajama muzeja mogu se videti izuzetne zbirke skulptura, vizantijske umetnosti i numizmatike.
Nakon obilaska muzeja, relaksirajte se u Monbižu parku (Monbijoupark)koji se nalazi iza Bode muzeja. Ovde možete posle 18h zaigrati salsu ili jednostavno uz pivo ili koktel sumirati utiske.
Što se bezglutenskih proizvoda u marketima tiče, nisam primetila da se posebno vodi računa o selekciji. Izbor u supermarketima je dobar ali zaista je potrebno zaviriti na svaku policu da bi se pronašli željeni artikli. Kako moj stariji sin planira posetu Berlinu, malo sam istraživala bezglutensku ponudu pa ću postaviti nekoliko linkova koji će vam pomoći da se snađete. Evo još jedne situacije zbog koje se isplati imati Berlin Pass. Restorani se nalaze u različitim delovima grada, pa u ovom slučaju vožnja nekoliko stanica metroom štedi dosta vremena.
Metzondergluten
All around is gluten free
Glutenfrei Berlin
Glutenfree Berlin
Berlinska torta je jedna od mnogobrojnih torti iz dodatka "Torte sveta". Ne sećam se koji je magazin bio u pitanju, sigurno jedan od mnogobrojnih iz osamdesetih godina 20.veka. Uz preporuku koju destinaciju posetiti u ovom dodatku našli su se i recepti za torte koje su ime dobile po gradovima ili regijama širom sveta. Ne preostaje mi ništa drugo nego da krenem na put i isprobam torte. Za početak, Berlinska torta.
Berlinska torta bez glutena
Sastojci:
Kora:
12 belanaca
200g šećera u prahu
250g mlevenog oraha prepečenog lešnika
2 vanil šećera
(u originalnom receptu idu i 4 kašike brašna, ali ja ovu tortu pravim bez brašna i greškom sam napisala da u koru idu orasi, a trebalo je lešnici :-))
Fil:
12 žumanaca
10-12 kašika šećera
50g kakaa
250g maslaca
100g čokolade za kuvanje za dekoraciju
Priprema:
Sastojke za koru podeliti na dva dela. Prvo umutiti 6 belanaca sa 100g šećera u prahu, 1 vanil šećerom i 125g mlevenih oraha lešnika. Pleh od rerne obložiti papirom za pečenje i sipati smesu i poravnati. Ispeći, tj. sušiti koru u rerni oko 1h na temperaturi od 150°C. Ako je rerna jaka, prilagoditi jačinu i dužinu pečenja. Kora se peče kraće ako se stavi brašno, ali je i kora tada drugačija. Ponoviti sa ostatkom sastojaka. Kada se kore skroz ohlade preseći na pola da se dobiju 4 dela.
12 žumanca umutiti sa šećerom u prahu i skuvati na pari. Dodati kakao i vratiti na paru 1-2 minuta. U prohlađenu smesu dodati umućen maslac i dobro sjediniti. Filovati kore i gornju površinu torte, bočne strane premazati istopljenom čokoladom i ukrasiti iseckanim lešnicima, a ostatak istopljene čokolade iskoristiti za dekoraciju. Najbolje je napraviti tortu dan ranije i ostaviti preko noću u frižideru da se dobro ohladi.
