Sardele

Ostrva sam uvek doživljavala kao mesta za odmor. Nikada kao mesto za život. Uvek sam se pitala kako izgleda živeti okružen beskrajnim plavetnilom? Kako se rađa, raste i umire na tim mestima gde mi, turisti nakon dve-tri nedelje pokupimo svoje stvari i otisnemo se prvim jutarnjim trajektom ka kopnu. Da li sve stane prvog septembra i oživi prvog juna? Život uz more na kopnu? O, da! Na ostrvu? Nemoguće! A onda sam se udala i dobila komadić ostrva za sva četiri godišnja doba i 365 dana u godini. Odlazak na more više nisam zvala letovanje, jer sam mogla otići i u novembru kao i u martu, a to baš i ne bi bilo letovanje. Ostrvo ima svoj ritam koji se ne menja, već se fino prilagođava modernom vremenu uz veliku pažnju da se ne naruši stečeni sklad. Na ostrvo možete doći i sa njega otići samo u određeno vreme. Trajektom. Ako zaduva jaka bura, može se desiti da trajekt ne isplovi po redu vožnje, već se sačeka da vetar malo utihne. Tek tada možete na kopno. Čista romantika. Filmska. (mala ispravka: kako sam dobila info od Maria, ovaj trajekt plovi i po najvećoj buri).

Na Korčulu sam prvi put došla pre skoro dvadeset godina. Bila je sredina oktobra i to je bila ljubav na prvi pogled. Nakon skoro trideset sati putovanja, kada sam izašla iz  autobusa i udahnula miris mora i borova, jednostavno sam znala da sam pronašla mesto kojem ću se uvek vraćati. Kao što rekoh, sva godišnja doba su mi bila na raspolaganju da doživim život na ostrvu.

Jesen je užurbana zbog berbe grožđa i maslina. Zima je siva i blaga sve dok bura ne zaduva. Beogradska košava je samo običan vetar u odnosu na buru. Nisam verovala dok nisam doživela. Možda zbog tog osećaja neverovatne hladnoće koju niko ne očekuje na primorju. Kiša može da pada danima i tada se more i nebo prosto stope, nema granice koja ih razdvaja. Proleće je nestvarno - živahno, toplo, razdragano. Tada more i borovi najlepše mirišu. Leto je turizam. Od njega se dobar deo godine živi. Dva -tri  meseca je gužva, dok ponovo sredinom septembra ne zavlada mir i spokoj.

Sardele su plave, a trije su crvene

Moja svekrva je po profesiji kuvarica. Uz nju sam naučila dosta o danas popularnoj mediteranskoj kuhinji. Svežu, tek ulovljenu ribu svakodnevno nam donosi naš rođak Mario od koje baba, majstor svog zanata, priprema delicije dostojne vrhunskih luksuznih restorana. Nisam baš neki majstor i ne ide mi spremanje ribe od ruke, ali hobotnicu sam naučila da pripremim bez problema iako ranije nisam mogla očima da je vidim. O tome ću neki drugi put. Ovog leta na red su došle obožavane sardele. Uz veliku svekrvinu pomoć uspešno sam ih ispekla. Na električnom roštilju, jer je na snazi zabrana loženja otvorene vatre. Gradele će sačekati jesen.

Sardele

1kg sardela
maslinovo  ulje
ruzmarin

Očistite sardele, složite u posudu, prelijte maslinovim uljem i stavite 2-3 struka ruzmarina. Marinirajte 1-2 sata. Na vreo roštilj poređajte ribu i kratko pecite sa obe strane. U toku pečenja premazujte ih maslinovim uljem pomoću grančice ruzmarina. Poređajte u odgovarajuću posudu, prelijte maslinovim uljem i poslužite uz kuvanu blitvu sa krompirom ili grilovane tikvice.