13. септембар 2019.

Bezglutenska slatka pletenica bez jaja i priča o atopiji iz mog ugla


"Znate, ovo je jako izražena atopija praćena opstruktivnim bronhitisom" rekla je strogo doktorka i nastavila "vi imate još jedno dete, morali ste da primetite." Ne, nisam mogla da prepoznam samo iz razloga što stariji sin nije imao nikakvih problema sa kožom i disanjem, već su upale uha bile te koje su obeležile njegov bebeći period. Nakon operacije trećeg krajnika, nije tako često dobijao infekcije. Ali atopija?!?! Nisam smela ni da pitam šta je to, najcrnje misli su mi prolazile kroz glavu. Pre dvadeset godina, na kraju devedesetih, teško se dolazilo do informacija, internet je tek bio u razvoju, a i to malo podataka bilo je neprovereno. 

Sa suzama u očima, upitala sam rođaku doktorku šta se to mom detetu dešava? Odahnula sam kada sam čula da je u pitanju naziv za razne alergije. U stvari, nisam bila ni svesna da sam tek tada trebala da se zabrinem. Jer rumeni obraščići mog sina nisu bili koža koja se menja kako beba raste, već ekcem koji je, nakon uvođenja nekih namirnica ili korišćenja kozmetičkih preparata, bivao sve jači. Krenula su ispitivanja, bockanja, mackanja raznim kremicama, izbegavanje izlazaka kada je velika koncentracija čađi i polena u vazduhu. Jaka opstrukcija se često javljala, bez inhalatora nismo odlazili dalje od bloka u kom živimo. Boravak na moru izazivao je kontraefekat jer je koža bila nepripremljena na sunce i slanu vodu. Iz ishrane je eliminisano kravlje mleko, orašasti plodovi (osim badema), crveno voće, kvasac, kikiriki, kakao... Tada sam imala svesku u koju sam zapisivala recepte, koje namirnice su zabranjene, a koje dozvoljene. Bake su prvo pitale, pa tek onda kupovale i spremale ono što je smeo da jede. 

Doktor je rekao da bi sve to moralo da prođe do polaska u školu ili eventualno u pubertetu. Zaista, inhalator smo prestali da koristimo pre prvog razreda, ali sam ga ja sigurno još 3-4 godine čuvala u kući, za svaki slučaj. Stanje se primirilo. Bio je i dalje osetljiv, ali se više nisu javljale opstrukcije i ekcem. Ponekad bi se iznenada pojavio osip ili crveni pečati u vidu koprivnjače, ali uz praćenje alergologa nije bilo nikakvih naznaka za neku novu alergiju. Odahnuli smo i zaključili da su to dečje bolesti koje svi roditelji na neki način prožive. Ali, ali... uvek postoji ali! U 5.razredu osnovne škole zbog gastro tegoba proveo je mesec dana u bolnici. Tada je otkriven Hašimoto tireoiditis, a tek u 8.razredu, postavljena je i prava dijagnoza - intolerancija na gluten i laktozu. Zahvaljujući bezglutenskom načinu ishrane, moj sin od mršavog, bledunjavog dečaka postaje jak i zdrav momak. Ovde možete sve pročitati Link za priču 

Atopija nije alergijica (ne znam zašto se ozbiljnim stvarima tepa). Atopija nije samo bolest pojedinca. Cela porodica je u toj priči. Mala deca ne razumeju da ne smeju da se češu, starija deca razumeju ali svesno to rade, jer svrab je užasan. Nepodnošljiv. Moj sin je lego kockicama pravio ranice na koži jer su mu noktići uvek bili toliko skraćeni da nije mogao da se pošteno počeše. Ali pronašao je način. Neprospavane noći roditelji atopičara više i ne broje. Promene na koži i nemogućnost sakrivanja ranica i flekica za tinejdžere predstavlja ozbiljan psihološki problem. Deca se povlače u sebe i tada dolazi do ozbiljnih problema, kada je neophodna pomoć stručnjaka. Neka deca, uz pomoć porodice i prijatelja, a ponajviše sebe samih, prihvate situaciju takvu kakva je. Kao na primer Anastasija koju sam upoznala i za koju mogu da kažem da nijedna prepreka za nju neće biti velika. Sa najvećom se izborila. Sa sobom! 



Nekako, ne čudim se deci. Deca su radoznala, neinformisana, pa i da razumem kada pitaju "šta ti je to na koži" ili "zašto se ljuštiš" ili "kako ti se čudno skida boja od mora" ili "nisi oprao ruke". Ali kada odrasli počnu sa neumesnim pitanjima, naročito ako je neko mlado stvorenje u pitanju, koje još ni ne zna šta ga je snašlo, eheej, onda stvarno nemam reči!!! U stvari imam, ali ih ne bih baš birala. Treba imati razumevanja ili ako ništa drugo, onda bar ne komentarisati nečije stanje, u ovom slučaju stanje kože. 

U Beogradu se 14.9.2019. od 11-15 časova, u parku Tašmajdan, obeležava Međunarodni dan atopijskog ekcema u organizaciji Nacionalnog udruženja za pomoć i podršku osobama sa alergijma, celijakijom i ostalim autoimunim oboljenjima sa ograničenjima u ishrani - Alergija i ja Dođite da razmenimo iskustva, da ohrabrimo i naučimo decu kako da se izbore sa ekcemom, da se upoznate sa novim preparatima namenjenim nezi problematične kože i da zajedno širimo svest o atopiji.

Na sajtu portala Alergija i ja možete pogledati program.



Pre dolaska, za doručak, možete napraviti bezglutensku pletenicu bez jaja, sa pirinčanim ili bademovim mlekom. 

Bezglutenska slatka pletenica bez jaja

Sastojci:
250g bezglutenskog brašna
2 kašike gustina
4 kašike šećera 
1 kašika meda (može i javorov ili sirup od agave)
140ml mleka (pirinčano, bademovo, kravlje, po izboru)
20g kvasca + 1 kašičica šećera
4 kašike ulja
1/2 kašičice soli

Priprema:
Rastopiti kvasac u malo mlakog mleka i ostaviti da nadođe. U činiju sipati brašno, gustin i šećer i izmešati. Napraviti u sredini udubljenje, dodati rastopljen kvasac, ulje, med i mleko i zamesiti testo. Ostaviti da nadođe, tj.da udvostruči masu. Posuti dasku za mešenje, premesiti testo i napraviti tri jednake kugle od kojih napraviti ne previše tanke kobasice. Napraviti pletenicu, staviti u duguljasti kalup obložen papirom za pečenje, ostaviti da naraste i peći u rerni zagrejanoj na 180-200°C između 30-40 minuta. Pečenu pletenicu premazati rastvorom od 2 kašike vrele vode, 1 kašike ulja i 1 kašičice šećera ili meda. Količinu šećera u receptu prilagodite svom ukusu. 


08. септембар 2019.

Pappa al pomodoro toskanska supa od paradajza i hleba bez glutena




Ne sećam se kada je putovanje počelo da mi pričinjava zadovoljstvo. Tokom detinjstva, odlazak automobilom dalje od grada predstavljao je pravo mučenje, jer mi je skoro uvek bilo muka. Tata je smatrao da se lekovi protiv mučnine ne daju, jer moramo se naviknuti na vijugave puteve tadašnje nam države. Vremenom su mučnine prestale, a sebe pamtim kako priljubljenog nosa kroz prozorsko staklo posmatram predele kroz koje prolazimo. Da li su tatine priče sa putovanja doprinele da zavolim putopise i geografiju ili su to možda geni predaka koji su se stalno selili, ne znam, ali znam da kada sam na točkovima ništa mi ne predstavlja problem. Pre petnaestak godina imala sam jedan ozbiljniji zdravstveni problem i kako su se poklopili neki praznici i slobodni dani, otišla sam sa mužem i decom na desetodnevno putovanje. Kada sam se vratila doktorka me je pitala gde sam pocrnela i nakon mog odgovora žena je ostala zaprepašćena "Dete, ti si za bolnicu ne za putovanje." Daleko od toga da sam pregazila pola sveta, mada se nadam da će i do toga doći. Možda sam samo vrhom olovke zagrebala po površini globusa.


Putovanja planiram. Neplanirani su uglavnom vikendi. Ili neka iznenadjenja. Kao na primer Key West  Obično počnem da istražujem kuhinju regije u koju odlazim, književnost, film, muziku, modu, arhitekturu, šta je ono što moram obavezno da vidim, a gde sigurno neću zaviriti. Na primer, Aušvic nisam posetila, dovoljno mi je bilo što sam te strahote videla u filmovima. Rudnik Veljička je bio odlična alternativa. Neka mesta su bila pod stavkom "obavezno" - kao na primer memorijal u Olmoucu ili izlet na Kapri (Iskija i Proćida su na spisku za neke nove avanture). Naročito volim mesta koja nisu u bedekeru svrstana u top 10 atrakcija nekog grada ili regije.

U knjizi " Dnevnik Đanina Stopanija" italijanskog pisca Luiđija Vambe, čorba "pappa al pomodoro" je sasvim slučajno na meniju, na zadovoljstvo svih dečaka u internatu koji su morali svakodnevno da ručaju pirinčanu supu. Kada su svojim nestašlucima uništili sav pirinač u magacinu, dobili su za ručak pappa al pomodoro. Kod nas je ova knjiga "Il diario di Giannino Stoppani, detto "Gian Burrasca" prevedena kao "Dnevnik Jovice Olujice". Televizijska serija od osam epizoda o doživljajima nestašnog dečaka bila je veoma popularna u Italiji, a Rita Pavone je 1965. otpevala čuvenu pesmicu "Viva la pappa con il pomodoro."


Poslednji paradajz iz mamine bašte završio je u ovoj bogatoj čorbi. Interesantno je da svaka regija u Toskani ima svoj način pripreme ove čorbe. Na primer u okolini Sijene sprema se samo od belog luka, paradajza, hleba i bosiljka pa je i ja na ovaj način pripremam. Iako se svrstava u letnje čorbe, za zimu je odlična, jer je topla i hranljiva, a može se spremiti od konzerviranog paradajza.

Ovih dana, uz pesme Laure Pausini iščitavam knjigu "Dinastija Mediči" i spremam hranu karakterističnu za toskansku regiju. Recept je iz kuvara "Mangiare Contadino."



Pappa al pomodoro toskanska supa od paradajza i hleba bez glutena

Sastojci:
1 kg oljuštenog paradajza
500g bezglutenskog hleba
1 l bujona od povrća
4 čena belog luka
1-2 grančice bosiljka
maslinovo ulje
so,biber

Priprema:
Propasirati paradajz (ja ga u blenderu izmiksam). Na ulju propržiti beli luk, dodati paradajz i listiće bosiljka. Ostaviti da se kuva na tihoj vatri oko 10-ak minuta. Izvaditi beli luk i postepeno dodavati bujon. Kuvati dok se čorba ne zgusne, otprilike oko pola sata. Dodati hleb isečen na kocke i promešati. Svež hleb možete malo prepeći u rerni ili u tiganju. Kuvati još 5 minuta uz lagano mešanje, da se tečnost i hleb lepo povežu. Servirati toplu uz listiće svežeg bosiljka i malo narendanog parmezana ili nekog drugog sira.


01. септембар 2019.

Bezglutenski kakao keks za prvi dan škole


Septembar predstavlja novi početak. Nova školska godina i novi izazovi za bezglutence. Za mnoge tinejdžere taj početak podrazumeva i novo društvo i novu školu. Kako uklopiti prilično skromnu bezglutensku ponudu u marketima oko škole u jelovnik mladog gimnazijalca? Kako da se nosi sa težinom u duši kada užinu mora da ponese od kuće, jer u obližnjoj pekari osim jogurta ne sme ništa da kupi? Dođu te godine kada je sramota tj.blam da se izdvajaš po pitanju svega: odeće, hrane, dužine šiški, muzike... Tinejdžerima je najteže. Moraju se izboriti i sa okolinom i sa samim sobom. Mlade godine, a puno izazova. Dešava se da pojedu u školi nešto što ne bi smeli ili da ne jedu ama baš ništa. Ili da sedam časova prežive na čipsu i soku, a sendvič koji ponesu od kuće zaborave u torbi ili ga jednostavno bace, a vama kažu da su ga pojeli. Mada, opet je bolje da bilo šta pojedu nego ništa. Mislim da sam samo ćutala kada bi mi rekao da je na odmoru kupio semenke suncokreta i voćni jogurt. Tada je krenuo u gimnaziju i nije bilo šanse da ponese sendvič od kuće. Jer, svi kupuju užinu u pekari. Da bi se sve to prevazišlo i postavilo na svoje mesto, kao roditelj morate imati stpljenje, razumevanje i super moći da se ne nervirate, optužujete i grdite iako ste svesni da vaše dete vrlo dobro zna šta sme i šta treba, a ipak radi ono što ne treba i što ne bi smelo.

Naša bezglutenska priča počela je u osmom razredu. Prilično vremena je prošlo dok on u glavi nije posložio sve kockice i jasno i glasno rekao zbog čega ne sme da jede određenu hranu. Kada se dete suoči sa samim sobom i prelomi neke stvari, onda je sve lakše. Odjednom, više nije bio poseban i drugačiji već se samo drugačije hranio. Kao na primer drugarica iz odeljenja, koja je veganka. Od tog trenutka nije postojao problem šta će jesti na odmoru. Bez problema mogao je da ponese ručak u plastičnoj posudi. Moj sin sada ima 20 godina. Nedavno mi je rekao da mu je najteži period tokom školovanja bilo upravo to suočavanje sa društvom i prihvatanje situacije u kojoj se našao. Kasnije je sve bilo lakše. Više se nije udubljivao u detaljna objašnjavanja, već bi samo rekao u čemu je stvar, bez pravdanja. Sve je to deo odrastanja i sazrevanja. Nije lako biti tinejdžer, a tek kako nije lako ako postoji bilo kakvo ograničenje po kome se izdvaja! Zato hrabro i odlučno u novu školsku godinu!!!!

Neke ideje za užinu u školi možete pronaći u ovom tekstu



Bezglutenski kakao keks

Sastojci:
200g maslaca
200g šećera (može i manje, po ukusu)
2 jaja
350g brašna
60g kakaa
1 vanil šećer
na vrh noža bikarbon sode

Priprema:
Omekšali maslac umutiti sa šećerom i vanil šećerom, dodati jaja (sobne temperature), pa kada se smesa ujednači dodati brašno, bikarbon sodu i prosejan kakao. Zamesiti i ostaviti u frižideru 30-ak minuta. Razvaljati testo i različitim modlicama vaditi oblike. Peći u rerni zagrejanoj na 170°C oko 15 minuta. Ohlađene čuvati u metalnoj kutiji. Možete ih napraviti 1-2 dana ranije, jer su lepši kada malo odstoje.


25. август 2019.

Venecijanske kocke bez glutena i Santa Maria della Salute




"Gradu na vodi treba prići sa vode. Bar prvi put"Jasmina Mihajlović:"Putni album"


Dok je brod polako uplovljavao u kanal koji deli Đudeku i Drosoduro u daljini je, obasjana suncem, svetlucala kupola crkve Santa Maria della Salute.



Arhitekta Baldasare Longena bio je u pravu kada se zakleo na početku projekta da će ova crkva, posvećena Gospi od Spasa biti "crkva kakvu svet nije video." Senat Serenissime je, da bi umilostivio Svevišnjeg i zaustavio epidemiju kuge od koje je stradalo oko 46000 stanovnika (oko 30%), objavio da će se na mestu Punta della Dogana (Carinski rt) izgraditi crkva posvećena Bogorodici (zaštitinici grada).


Crkva, najlepši primer venecijanskog baroka i Longenino životno delo, završena je 1681. Godinu dana nakon toga arhitekta je preminuo. Crkva je osveštana 1687. Osmougaonog je oblika, sa dve kupole i dva tornja visine 48m (u jednom je zvonik). Na vrhu kupole nalazi se statua Bogorodice. Impresivno stepenište vodi u prostranu i blistavu unutrašnjost u kojoj se nalazi šest bočnih kapela i tri oltara. Glavni oltar projektovao je Longena, a centralno mesto zauzima vizantijska ikona Bogorodice sa detetom (Madonna la Mesopanditissa).



Dužd Frančesko Morozini poklonio je 1670. crkvi ikonu koju je doneo sa Krita nakon Kandijskog rata. Veličanstvena dela Ticijana i Tintoreta upotpunjuju ovaj neverovatan ambijent. Crkva je otvorena svakog dana od 9:30-12 i od 15-17:30. Ulaz u crkvu je besplatan, dok se ulaz u Glavnu sakristiju (muzej) naplaćuje 4 evra.


Sagrađena je od istarskog kamena, takozvanog "mramorina" (cigle obložene mermernom prašinom). Temelji su postavljeni 1631. Postoje podaci da je utrošeno 1,156,650 drvenih obilca da bi se obezbedila stabilnost crkve u muljevitoj laguni.

Drvna građa doneta je iz Dalmacije i Crne Gore, a svoju ogorčenost zbog seče šume srpski pesnik, Laza Kostić iskazao je u pesmi "Dužde se ženi."


..."što će ti stabla daljnoga kedra?
Drugu mi hranu trebaju nedra:
bliće se diže jedna mi druga
što mi se navek nizini ruga;
šume joj divne oglavlje rese
u pakost tonem kad ih zatrese
jedom bi suhim sebe popila
kako me ljuti Zagorka vila!
Al kosa njena opasti mora
ogolit vile slovenskih gora
hram nek se diže na njenoj kosi
sreži je,skosi..."

Laza Kostić je u Veneciju prvi put došao sa suprugom Julijanom Palanački na svadbeno putovanje (priču o njima možete pročitati ovde ). Ostaje zatečen lepotom crkve i tada počinje da stvara svoje remek delo, pesmu "Santa Maria della Salute." Bolna, čežnjiva i tužna pesma njegove duše i njegovog života.

Prvim stihovima izražava svoju bol zbog optužbi za seču šume i kaže:


"Oprosti sveta majko oprosti
što naših gora požalih bor.
na kom se, ustuk svakoje zlosti,
blaženoj tebi podiže dvor:
prezri, nebesnice, vrelo milosti,
što ti zemaljski sagreši stvor,
kajan ti ljubim prečiste skute
Santa Maria della Salute."

Beznadežno je bio Laza Kostić zaljubljen u mlađahnu Lenku Dunđerski, ćerku svog prijatelja Lazara. Pisao joj je pesme (Gospođici L.D. u Spomencu), uživao u njenom društvu iako je znao da njih dvoje nikada neće svoju ljubav krunisati, jer trideset godina razlike između njih nije bilo prihvatljivo...


"Tad moja vila preda me granu.
lepše je ovaj ne vide vid;
iz crnog mraka divna mi svanu,
ko pesma slavlja u zorin svit,
svaku mi mahom zaleči ranu,
al´težoj rani nastade brid;
šta ću od milja, od muke ljute,
Santa maria della Salute?
....................


         "Zar meni jadnom sva ta divota?     
Zar meni blago toliko sve?
     Zar meni starom, na dnu života,       
ta zlatna voćka što sad tek zre?
Oh, slatka voćko tantalska roda,
što meni nisi sazrela pre?
Oprosti moje grešne zalute,
Santa Maria della Salute"

Lenka je dva meseca nakon Lazinog i Julijinog venčanja preminula u Beču od posledica tifusne groznice. Sahranjena je u svom rodnom Srbobranu. Posthumno, dobila je najlepšu ljubavnu pesmu od čoveka čija je ljubav bila toliko jaka i postojana, baš kao i crkva po kojoj je pesma dobila ime. Četrnaest dugih godina Laza Kostić je ovu pesmu stvarao i verovao je da će se njih dvoje, jednog dana, ponovo u raju ugledati. Tako se pesma i završava:

"A kad mi dođe da prsne glava
o tog života hridovit kraj,
najlepši san mi postaće java,
moj ropac njeno:"Evo me, naj!"
Iz ništavila u slavu slava,
iz beznjenice u raj, u raj!
U raj, u raj, u njezin zagrljaj!
Sve će se želje tu da probude,
dušine žice sve da pogude,
zadivićemo svetske kolute,
bogove silne, kamoli ljude,
zvezdama ćemo pomerit pute,
suncima zasut seljanske stude,
da u sve kute zore zarude,
da od miline dusi polude,
Santa Maria della Salute!"

Pesmu u celosti možete pročitati ovde kao i priču o  Lenki Dunđerski i Lazi Kostiću

Svake godine, 21.novembra održava se Festa della Salute u kojoj učestvuju svi gradski funkcioneri. Tada se postavlja pontonski most kojim prolazi procesija sa Trga sv.Marka do crkve Salute (kako je u žargonu zovu stanovnici Venecije) da bi se tradicionalno obeležila zahvalnost zbog prestanka kuge i spasenja gradjana. Uvek kada dođem u Veneciju, zapalim sveće u crkvi i odrecitujem stihove koje znam. Moji dečaci su učili pesmu u školi, ali te mlade godine ne daju prostora da se sve to razume na pravi način, pa im je moja priča bila zanimljiva. Muž mi je rekao da je zapamtio prvu strofu, jer sam je toliko puta ponovila kada smo nas dvoje prvi put uplovili u Veneciju.



Recept za kolač Venecijanske kocke ili "Una notte a Venezia" mama je prepisala iz časopisa u kome je bila priča o Karnevalu u Veneciji. Čak je i u zagradi napisala "karnevalaski kolač". Da li se baš sprema u vreme Karnevala nisam uspela da saznam, ali naziv na italijanskom jeziku je primamljiv baš kao i Venecija. Volim povremeno da odem u Veneciju. Da lutam skrivenim ulicama i trgovima, da pijem belini u slučajno otkrivenom bistrou, da otkrivam tajne oronulih fasada ili da se vozim vaporetom kroz kanale sve do Torčela i Burana. 


Venecija nije samo gužva na Trgu sv.Marka, ni kanali sa vodom neobičnog mirisa, kao ni velike bele lađe koje zaklanjaju vidik. Venecija - to su velike ljubavi, srećne, tragične, neostvarene, tajne baš kao i grad koji stotinama godina unazad čuva sećanja, a među tim sećanjima je i najlepša pesma o neostvarenoj ljubavi velikog srpskog pesnika Laze Kostića.




Što se tiče kupovine bezglutenskih namirnica u Veneciji Despar i Coop su bili naš izbor. Na Google maps možete proveriti lokacije marketa. U hotelu u kome smo odseli (Il Teatro ) spakovali su nam nekoliko mafina kao lanč paket i napravili smo po sendvič i poneli na izlet. Hotel je apartmanskog tipa tako da smo večeru sami spremali. Prilikom rezervacije potrebno je da naglasite da vam je potreban bezglutenski doručak.


Venecijanske kocke bez glutena

Sastojci:

I kora:
6 belanaca
6 kašika šećera
100g kokosovog brašna
5 ravnih kašika bezglutenskog brašna

II kora:
4 jaja
4 kašike šećera
2 kašike prosejanog kakaa
4 kašike bezglutenskog brašna
1 kašičica praška za pecivo

Fil:
6 žumanaca
120g šećera u prahu
1 vanil šećer
200g maslaca

Glazura:
150g čokolade za kuvanje
50g maslaca
5 kašika mleka

Priprema:
I kora: Umutiti belanca sa šećerom. Dodati kokosovo brašno i bezglutensko brašno i lagano izmešati žicom ili mikserom. Sipati smesu u pleh obložen papirom za pečenje (30x20) i poravnati.

II kora: Umutiti belanca sa šećerom, dodati žumanca i dobro umutiti. Umešati kakao, brašno i prašak za pecivo. Lagano promešati da se smesa sjedini. Sipati preko smese od belanaca i staviti u rernu zagrejanu na 200°C i peći oko 15 minuta (ili duže, zavisi od rerne, moja je dosta jaka). Vodite računa da se kora ne prepeče jer će u tom slučaju kora od belanaca biti jako tvrda i neukusna. Nekoliko puta mi se desilo da sve ispočetka pravim, jer sam prepekla koru.

Fil: Umutiti žumanca sa šećerom i mlekom i kuvati na pari dok se ne zgusne. Kada prođete varjačom po dnu šerpe i ostane trag, znači da je fil skuvan. Penasto umutiti maslac. Kašiku po kašiku ohlađenog fila dodavati maslacu i mutiti da se fil poveže.

Izvaditi ohlađenu koru iz pleha, staviti na tacnu i premazati filom.

Glazura: Na pari otopiti čokoladu sa mlekom i maslacem. Malo prohladiti uz stalno mešanje i preliti preko kolača.



10. август 2019.

Bezglutenski čizkejk sa borovnicama i kokosom




Da li zato što je klima uređaj otkazao u sred leta ili zato što sam pre dolaska na letovanje ponavljala da je kafa jedino što ću skuvati, ove godine odmor je zaista opravdao ono što se od istog i očekuje. Odmaranje. Bez bilo kakvih dodatnih aktivnosti. Čak sam i svoje tradicionalno tumaranje po Splitu i okolini izostavila. Nisam mrdnula sa ostrva. Dani provedeni sa prijateljima, kupanje u skrivenim uvalama korčulanskog arhipelaga i večere uz odlično vino i svežu ribu sasvim su bili dovoljni da se regenerišemo i odmorni vratimo na uzavreli asfalt.






Nadali smo se da će klima biti rešena za 2-3 dana pa, bože moj, ništa nam se neće desiti ako jedemo sendviče i salate. Popraviti bilo koji uređaj za dva dana, naročito kada vam je preko potreban, u rangu je čarolije, pa se tako pomirite sa sudbinom i prihvatite život bez, u našem slućaju, klime. Ventilator i stara dobra promaja pomažu baš kao i končane zavese koje smo prskale hladnom vodom i tako uspevale da održavamo svežinu u prostorijama svaki dan, čak i na +35. Čega nema bez njega se mora, pa smo se za nekoliko dana organizovali po pitanju kuvanja i zaista smo sveli na minimum korišćenje rerne. Pored moje svekrve nemoguće je dva dana jesti nešto suvo. Baka je ranoranilac pa nas je često ujutro budio miris domaće supe, brodeta ili šnenokli. Ona je žena starog kova, ručak je obavezan, bez obzira da li su joj tu unuci ili ne. Do podneva je sve spremljeno, kuća sređena, sve namireno... Takve su i moja mama i tetka. Nadam se da ću u njihovim godinama imati takvu energiju. Zahvaljujući debelim zidovima, u kući je zaista bilo vrlo prijatno. Čak sam i kore, koje sam donela zamrznute, iskoristila da napravim portokalo pitu.





Čizkejk sa voćem ovog leta je bio stalno na meniju. Kolač je osvežavajući, brzo se priprema i ne peče se. Nadamo se da će klima uređaj stići iz servisa do zime. Da se bar ogrejemo :-)




Bezglutenski čizkejk sa borovnicama i kokosom

Sastojci:
150g omekšalog putera
200g mlevenog bezglutenskog keksa
50g kokosovog brašna

Fil:
300-400g borovnica ili malina
kesica želatina
300g neslanog krem sira (ella, abc, filadelfija...)
75g prah šećera
200g slatke pavlake
kora i sok od limete ili limuna

Priprema:
Pomešati puter, keks i kokos i smesu utisnuti u kalup za tart ili u kalup sa pomičnim ivicama. Dobro ohladiti da se fino stegne.

Preliti kesicu želatina hladnom vodom i ostaviti da odstoji 5 minuta. Za to vreme pomešati jagode, krem sir, šećer i sok od limete u blenderu. Ocediti višak vode i otopiti želatin u malo kipuće vode (1/2 šoljice). Rastopljen želatin pomešati sa voćem i sirom. Umućenu slatku pavlaku lagano umešati u smesu sa voćem. Ohlađenu koru prefilovati i ostaviti da se dobro ohladi i da se fil stegne. Pre služenja posuti kokosom i ukrasiti svežim voćem.

Recept je iz časopica "Caffe Montenegro"



16. јун 2019.

Bezglutensko letovanje, mafini sa borovnicama i predlozi za prirpemu hrane




Odlazak na zimovanje nakon mesec dana početničkog bezglutenskog kuvanja smatram jednim od najvećih stresova po pitanju ishrane bez glutena. Još uvek zbunjeni, neobavešteni, neiskusni i nesigurni uputili smo se u bespuća Austrije u nadi da ćemo uspeti da prehranimo mlađe dete. Ponadala sam se da će nam zamrznuta sarma, bolonjez sos i podvarak sa piletinom uz tri pakovanja hleba biti dovoljno za ručak posle skijanja. Na svu sreću, u svakom austrijskom selu postoji Spar u kome smo pronalazili gluten free proizvode. Tada sam prvi put kupila bezglutenske kore za lazanje. Od prvobitnog stresa vratili smo se kući sa namirnicama za koje nismo ni znali da postoje. Od tada, pred svako putovanje Google maps je konsultovan radi boljeg snalaženja u nekom gradu i pronalaženja prodavnica za koje pretpostavljam da imaju bezglutenski asortiman.

Letovanje bezglutenci pažljivo planiraju. Jer, treba se hraniti sigurno i bez zdravstvenih posledica. Kako se organizovati, šta poneti i šta se može pronaći od hrane na destinaciji su samo neka od pitanja koja muče bezglutence? Tokom proteklih pet godina uspela sam da napravim model organizacije ishrane na zimovanju. Letovanje je, verujte mnogo lakše.

Prevoz
Odaberite prevozno sredstvo i počnite planiranje. Ako putujete automobilom ograničeni ste samo kubikažom gepeka. Možete poneti sve što vam je i potrebno i nepotrebno. Avionom ste ograničeni po pitanju prtljaga, ali po osobi možete poneti oko 20-23kg prtljaga, pa hranu rasporedite po koferima. Ovo je praktično iz razloga, ako se kofer sa hranom izgubi, šta ćete tada? U ručni prtljag obavezno spakujte pakovanje hleba, 2-3 kesice pirinčane kaše, čokoladice, kukuruzne galete ili nešto što koristite, a  značilo bi vam za prvu pomoć na destinaciji. Turkish airlines na interkontinentalnim letovima ima odličan bezglutenski meni, pa ako putujete sa njima, proverite kakva je situacija na kraćim letovima.
Znam da su se mnogi žalili da autobuski prevoznici ograničavaju broj torbi po putniku. Ne znam da li je tako kada je letovanje u pitanju, ali kada su mi deca odlazila na skijanje u jednoj torbi je bila oprema, a u drugoj, manjoj hrana. Raspitajte se koliko možete prtljaga poneti i da li možete sami sve odneti do apartmana.

Smeštaj
Smeštaj je naredna stavka o kojoj treba razmisliti. Apartman ili studio sa kuhinjom je najbolja varijanta. Kamp je takođe praktičan, ali malo nezgodan po pitanju skladištenja veće količine namirnica. Ako odlazite u hotel kontaktirajte ih i zatražite odgovore na sva pitanja koja vas interesuju po pitanju bezbednog bezglutenskog obroka.

Web
Korisni su razni blogovi i sajtovi, pa na primer  TripAdvisor ili Schar mogu pomoći po pitanju restorana koji nude bezglutenski obrok. Još jednostavnije je uneti u pretraživač gluten free i ime grada u koji odlazite. Sigurno ćete pronaći bar jednu korisnu odrednicu (Corfu gluten free). Takođe, na sajtu Celiac Travel  na 63 jezika postoje kartice sa objašnjenjem koju hranu i zbog čega ne smete koristiti u ishrani, pa na zaista jednostavan način možete objasniti konobaru ili prodavačici kakav problem imate (isprobano u Poljskoj i u restoranu i u prodavnici, gde su me odveli do gondole sa bezglutenskim proizvodima). 

Nekoliko korisnih sajtova:

Glutenfree Europe

Schar

Glutenfree na 63 jezika

Glutenfree Italia   Izbor po regijama u Italiji

Legal nomads (Italija)

Legal Nomads Greece

Glutenfree Turska


Posuđe 
Poznato je da bezglutenci nose svoje posuđe na odmor. Mislim da je sasvim dovoljno dobro oprati posuđe koje zateknete u apartmanu, a poneti svoju dasku za seckanje, špatulu, varjaču, žicu za mućenje, silikonski kalup za pečenje, krpu ili sunđer za pranje suđa, kao i kuhinjske krpe. Veća i manja plastična činija su dovoljne, kao i nekoliko posudica za skladištenje hrane. Ako ne putujete automobilom, pokušajte da napravite selekciju posuđa i hrane. Plastika nije skupa, pa možete i u lokalnoj prodavnici na destinaciji kupiti neophodne artikle. 

Hrana
Hleb je uvek ozbiljna stavka. Da li peći hleb ili poneti gotov? Ako ste u apartmanu i imate rernu, dovoljno je da ponesete papir za pečenje, jednu plastičnu činiju i špatulu pa da zamesite i ispečete hleb. Takođe, aparat za mafine je takođe praktičan, ne zauzima puno mesta u prtljagu pa i u njemu možete ispeći mini hlepčiće. U tiganju možete ispeći tortilje pa ih namazati eurokremom ili filovati sirom i šunkom. Nestle ima bezglutenski musli pa uz malo svežeg voća eto zdravog obroka. Praktične su i pirinčane kaše u koje možete takođe dodati sveže ili suvo voće i tako im povećati nutritivnu vrednost. Jaja su uvek dobra opcija ako niste alergični na ista. Krekeri sa semenkama su super varijanta i za put i za grickanje na plaži. Ispečem 2-3 pleha, spakujem deo u plastičnu kutiju, a deo u kesu sa sendvičima za put. Na isti način spremim i vafle tj. galete (bakin kolač).

Dosta svežeg voća, povrća, mesa i ribe možete kupiti u mestu u kome letujete. Apsolutno podržavam zamrzavanje 3-4 vrste kuvanih jela, koje ćete poneti da biste imali bar svaki drugi dan nešto kašikom da pojedete. Bezglutenci mogu da budu prilično uskraćeni za bezbednu hranu u restoranu i svakako nikome nije cilj da pola odmora provede sa stomačnim bolovima. Bolonjez sos, ćufte, gulaš i šnicle možete zamrznuti i poneti pa je dovoljno da obarite makarone ili pirinač i ručak je gotov. Igrom slučaja, nagledala sam se turista iz Mađarske, Poljske, Češke pa čak i iz Nemačke kako dolaze na letovanje sa ozbiljnom količinom zamrznute hrane. Neće žene da se petljaju i osmišljavaju obroke dok su na odmoru.

Napravite spisak šta vi ili vaši bezglutenci volite da jedete i šta je neophodno poneti na destinaciju, a šta se tamo može kupiti. Ako vaša deca vole određenu hranu neka je jedu i tri dana ako treba. Ništa im se neće desiti, a vi ćete predahnuti. Špagete su mojima uvek bila zadovoljavajuća opcija. Jedan dan kao bolonjez, drugi dan sa tunjevinom uz svežu salatu, treći dan u sosu od piletine i pavlake, četvrti dan opet bolonjez. Uz minimalno zadržavanje u kuhinji, tokom četiri dana svi su bili podmireni. Uz dosta svežeg voća, povrća i salata nikome neće smetati ako za doručak jede samo musli ili za večeru samo sendvič. Bitno je napraviti balans i maksimalno olakšati boravak na odmoru.

Moji nemaju druga ograničenja osim glutena. Čini mi se da je lista nedozvoljenih namirnica vezanih za ishranu mlađeg sina nekada bila beskrajna. Tada je bio mali i pitala sam se da li će ikada prerasti nutritivne alergije. Zato sada kažem "samo nam gluten smeta". Ako vi ili vaše dete ima alergiju na hranu ili stee dijabetičar, pokušajte da napravite spisak obroka i namirnica koje će vam biti potrebne. 

Ne zaboravite zdravstveno osiguranje, neophodne lekove, kao i kopiju lekarskog izveštaja na kome je napisana dijagnoza i šifra bolesti. 

Ponesite zanimljivu knjigu, kremu za sunčanje, dobro raspoloženje i uživajte u zasluženom odmoru.

Nekoliko predloga šta možete poneti spremiti kod kuće i poneti na more (za plažu, popodnevnu užinu, grickanje uz put):

* Bezglutenski hleb sa heljdom i semenkama http://bezglutenskecarolije.blogspot.com/2018/07/bezglutenski-hleb-sa-heljdom-i.html

* Raspucani keksićihttp://bezglutenskecarolije.blogspot.com/2017/05/ispucali-keksici-i-u-varijanti-bez-jaja.html

* Krekeri sa semenkamahttp://bezglutenskecarolije.blogspot.com/2017/11/knekkebrd-ili-krekeri-sa-semenkama-bez.html

* Keks sa šargarepom i suvim grožđem http://bezglutenskecarolije.blogspot.com/2016/09/bezglutenski-keks-sa-sargarepom-i-suvim.html

* Keks u obilku zvezdica http://bezglutenskecarolije.blogspot.com/2016/10/bezglutenski-rezim-ishrane-moje.html

* Posne vanilice od heljde http://bezglutenskecarolije.blogspot.com/2017/12/heljdine-posne-vanilice.html

* Keks sa cimetom http://bezglutenskecarolije.blogspot.com/2018/12/bezglutenski-keks-sa-cimetom-i.html

* Posni keksići sa lešnikom http://bezglutenskecarolije.blogspot.com/2018/04/bezglutenski-posni-keksici-sa-lesnikom.html


Predlozi za doručak ili večeru koje možete napraviti na letovanju, a koji vam neće oduzeti puno vremena (dovoljan je duguljasti ili četvrtasti silikonski kalup, a može da posluži i kalup za mafine):

* Bezglutenska slana pita sa maslinama, fetom i pršutom http://bezglutenskecarolije.blogspot.com/2018/12/bezglutenske-slana-pita-sa-prsutom.html

* Bezglutenski kolač sa bananamahttp://bezglutenskecarolije.blogspot.com/2017/10/bezglutenski-kolac-sa-bananama.html

* Posni kolač sa jabukama i čokoladom http://bezglutenskecarolije.blogspot.com/2018/11/bezglutenski-posni-kolac-sa-jabukama-i.html

* Bezglutenski kolač sa heljdom i voćemhttp://bezglutenskecarolije.blogspot.com/2019/06/bezglutenski-kolac-sa-jagodama-i.html

* Veganski braunihttp://bezglutenskecarolije.blogspot.com/2019/05/bezglutenski-veganski-brauni-sa.html

* Bezglutenski kolač sa jabukamahttp://bezglutenskecarolije.blogspot.com/2019/05/beezglutenski-kolac-od-jabuka.html

Predlozi sa ručak (večeru) i salate

* 5 različitih salata http://bezglutenskecarolije.blogspot.com/2019/05/pet-salata-za-pet-radnih-dana.html

* Piletina u sosu od gorgonzole sa makaronama umesto njoka http://bezglutenskecarolije.blogspot.com/2019/04/gluten-free-piletina-u-sosu-od.html

* Bolonjez (šug za paštašutu, koji se može podeliti u dve posude i zamrznuti, pa imati gotov ručak za dva dana) http://bezglutenskecarolije.blogspot.com/2019/03/bezglutenska-pastasuta.html

* Pizzahttp://bezglutenskecarolije.blogspot.com/2018/02/bezglutenska-pizza-margharita.html





Bezglutenski mafini sa borovnicama

Sastojci:
2 jaja
4 kašike šećera (može i više, po ukusu)
2 kesice vanil šećera
1 čaša mleka
1/2 čaše ulja
2 čaše brašna
1 kašičica praška za pecivo
100 g borovnica

* čaša je od jogurta, 200ml
* možete koristiti i kombinaciju brašna tj. jednu čašu mix bezglutenskog, a jednu čašu od heljde ili nekog drugog, finije mlevenog brašna:
* možete dodati 1-2 kašičice kakaa
* na fotografiji su mafini napravljeni sa heljdinim brašnom i kakaom

Priprema:
Umutiti jaja, dodati ostale sastojke i žicom umutiti u kompaktnu smesu. Borovnice možete umešati u smesu, a možete ih i utiskivati kada smesu sipate u kalup. Kašikom puniti korpice za mafine, poređati u kalup, i peći oko 20-25 minuta.


09. јун 2019.

Bezglutenski kuglof sa trešnjama



Trešnje nisam ubrajala u voće od kojeg se prave pite i kolači. Nekako mi pita od trešanja nije ulivala poverenje. Od višanja se podrazumevala. Trešnja u dvorištu ili voćnjaku za mene je bila pravi poklon. Ništa lepše od veranja po drveću i uživanja u opojnim ukusima. Moja nana je pravila savršeno slatko od belih trešanja. To su one svetlo roze boje i koje mi nikada nisu bile slatke kao crvene. Drvo je imalo dugačko, tanko stablo i bilo je nemoguće bez merdevina popeti se na njega. Zato je crvena, ogromna trešnja bila idelana i za ljuljašku i za sedenje na granama i grickanje trešanja. Bila je odlična za sakrivanje kada bi se igrali žmurke ali i za dremku i čitanje tokom sparnih letnjih dana. Krošnja je bila tako gusta da nije bilo moguće pocrveneti od sunca. 



Na sasvim neobičnom mestu porasla je jedna trešnja koja je dočekala novu generaciju dece u familiji. Sada će i oni imati "svoju trešnju" kao simboliku detinjstva i odrastanja začinjenu nesebičnom pažnjom i ljubavlju baka, deda i tetki. 


Pre nekoliko godina, sasvim slučajno pronašla sam ovaj jednostavan recept i samo sam zamenila obično brašno sa bezglutenskim. Mogu se koristiti i višnje mada ga ja uglavnom pravim sa trešnjama svetloružičaste boje. Uspomene su čudo!



Bezglutenski kuglof sa trešnjama

Sastojci:
3 jaja
1,5 čaša šećera
1 vanil šećer
1/2 čaše ulja
2 čaše brašna
2dl jogurta
narendana korica od liumuna
sok od 1/2 limuna
1 kašičica praška za pecivo
500-600g trešanja
prah šećer za posipanje

*koristila sam čašu od jogurta zapremine 200ml
*količinu šećera prilagodite svom ukusu

Priprema:
Umutiti belanca, dodati šećer pa žumanca, ulje i jogurt. Postepeno dodavati brašno pomešano sa praškom za pecivo. Smesu sipati u podmazan kalup za kuglof i po vrhu poređati očišćene trešnje koje lagano kašikom utisnuti u testo. Peći u rerni zagrejanoj na 180°C oko 30-40 minuta, u zavisnosti od jačine vaše rerne. Možete koristiti i običan pleh za pečenje kolača.