31. децембар 2018.

Bezglutenska posna torta sa lešnikom i malinama





    Dragi prijatelji, želim vam srećnu i uspešnu 2019.godinu!


Bezglutenska posna torta sa lešnikom i malinama

Sastojci:
Kora:
250g bezglutenskog brašna

2 kašike kakaa
2 šoljice šećera
5 kašika mlevenih lešnika
2 šoljice kisele vode
1 šoljica ulja
1 kašika meda
1 kašičica praška za pecivo

zapremina šoljice koju sam koristila je 125ml

Fil:
1 litar sojinog ili pirinčanog čokoladnog mleka
3 pudinga od čokolade
1-2 ravne kašičice gustina
250g margarina
200g šećera u prahu

1 pakovanje smrznutih malina
za ukrašavanje listići badema, mleveni ili seckani lešnik...

Priprema:
Pomešati šećer, prosejan kakao i lešnik. Dodati kiselu vodu, med i ulje pa viljuškom izmešati. Zatim dodati brašno i mikserom kratko umutiti da se smesa lepo poveže.
Kalup za torte sa pomičnim ivicama podmazati ili obložiti papirom za pečenje i peći na 200°C u prethodno zagrejanoj rerni oko 25 minuta. Kada se ispečena kora ohladi podeliti je koncem na dva dela.

Skuvati puding pomešan sa gustinom u čokoladnom mleku i ohladiti. Koristiiti mikser prilikom kuvanja pudinga da se ne bi napravile grudvice. Posebno umutiti margarin i prah šećer i pomešati sa pudingom. Dobije se fina, kremasta masa koja je malo ređa nego kada se sprema sa običnim mlekom. Maline odmrznuti i ocediti.

Slagati: kora - fil -maline- fil - kora - fil

Tortu po vrhu posuti listićima badema ili ukrasiti po želji.



25. децембар 2018.

Bezglutenski kardamom kolačići





Svim vernicima koji danas slave, želim srećan i blagosloven Božić!


Bezglutenski kardamom kolačići sa heljdinim brašnom i narandžom (posno)

Sastojci:
250g margarina
150g šećera u prahu
1 vanil šećer
100g mlevenog badema
1 puna kašičica mlevenog kardamoma 
izrendana korica jedne veće narandže
160g heljdinog brašna
200g bezglutenskog brašna 
1 kašičica praška za pecivo

Priprema:
Narezati hladan margarin na listiće i pomešati sa šećerom u prahu. Mesiti dok se margarin ne poveže sa šećerom, zatim dodati mleveni badem, vanil šećer, kardamom i koricu pomorandže i sve sjediniti. Na kraju dodati brašno i prašak za pecivo i zamesiti (testo ne sme da se lepi za ruke, a ako se desi dodati 1-2 kašičice brašna). Prekriti providnom folijom i ostaviti u frižideru 30 minuta. 
Veliki pleh od rerne obložiti papirom za pečenje, praviti kuglice, svaku pritisnuti malo dlanom ili kašikom i peći u zagrejanoj rerni na 180°C oko 10 minuta. Kada se potpuno ohlade izvaditi iz pleha i uvaljati u prah šećer.

Ako ne želite posnu varijantu, koristite maslac. Za intenzivniji ukus možete koristiti sitno iseckanu kandiranu pomorandžu (arančini) i dodati još pola kašičice kardamoma. Umesto heljdinog brašna, kolačiće možete napraviti samo sa bezglutenskim brašnom (350g mix B).



15. децембар 2018.

Bezglutenske šapice



Mislim da ne postoji slatkiš koji me toliko asocira na zimu kao šapice. Kako jesen polako počne da  prelazi u zimu, tako se iz kutije sa različitim modlicama izvade kalupi, koji se tek krajem marta vrate u kredenac da sačekaju sledeću zimu. Obe bake su imale slične recepte i skoro identične kalupe. Bilo ih je baš puno i često bi nam, dok smo bile deca, davale malo nekog testa da se igramo i budemo mirne jer je njih čekao prilično zahtevan posao. Kada sam porasla i počela da im pomažem, činilo mi se da se je napraviti šapice veoma ozbiljan poduhvat. Podmazati kalupe kojih je baš bilo puno, utiskivati smesu, ispeći, paziti da prilikom vađenja ne puknu, uvaljati u šećer... Pravile su uvek veću količinu, jer je ovo keks koji može dugo da stoji, a one, pored svih obaveza, nisu imale vremena da ih prave svakih sedam dana. Baka zamesi testo, okupimo se oko velikog kuhinjskog stola i uz tipične ženske razgovore pravimo šapice. 

Orasi su pravili presudnu razliku u receptima. Jedna baka je koristila mlevene, a druga sitno seckane orahe. Ja sam pronašla zlatnu sredinu i od ukupne količine oraha odvojim jednu supenu kašiku i sitno iseckam pa pomešam sa mlevenim.

Količina sastojaka u receptu je samo jedna trećina od ukupne smese koju je baka spremala. Modlice možete pronaći kod limara ili na pijaci (moje su kupljene na pijaci u Somboru). Da bi vam kalupi dugo trajali, potopite ih nakon upotrebe u toplu vodu sa malo deterdženta za suđe, a višak testa koje se zalepi po krajevima i očistite mekanom četkicom. Poređajte na krpu i ostavite da se dobro osuše, pa ih čuvajte na suvom mestu do naredne upotrebe.





Bezglutenske šapice

Sastojci:
2 jaja
190g šećera
1 kesica vanil šećera
130g mlevenih oraha (odvojiti 1 kašiku i sitno iseckati)
160g masti
400g bezglutenskog brašna
izrendana korica od limuna (po želji)
šećer u prahu za valjanje

Priprema:
Umutiti mast, dodati šećer i jaja. U kremastu masu dodati orahe, koricu od limuna i brašno pa zamesiti. Testo ne treba da se lepi za ruke. Ako se to desi, dodati 1-2 kašičice brašna. Kašičicom uzimati po malo testa, utisnuti u modlu, poređati na pleh od rerne (možete i na žicu od rerne) i peći u rerni zagrejanoj na 180°C oko 10-12 minuta (kraće ili duže, u zavisnosti od vaše rerne). Kalupe podmazati i posuti brašnom samo prilikom prvog punjenja. Dok se prva tura peče, spremite drugu i samo zamenite plehove. Gotove ostavite da se malo prohlade, izvadite iz modle, ponovo je napunite, ispecite i tako dok ne potrošite smesu. Količina masti je dovoljna da se testo ne lepi (ali neke navike zauvek ostaju, tako da ja sve spremam baš striktno po bakinim savetima tj. podmazujem kalupe :-) ). Ohlađene šapice uvaljati u prah šećer zamirisan vanilom.


12. децембар 2018.

Bezglutenski keks sa cimetom i heljdinim brašnom




Danas se u Beogradu otvara Savetovalište za atopiju u organizaciji Nacionalnog udruženja za pomoć i podršku osobama sa alergijom, celijakijom i ostalim autoimunim oboljenjima sa ograničenjima u ishrani. Sa problemom atopije prvi put smo se suočili kada je mlađi sin napunio šest meseci. Pre 19 godina informacije su se mogle dobiti od doktora, pročitati u nekom specijalizovanom časopisu ili u razgovoru sa prijateljima ili poznanicima. Snalazili smo se kako smo najbolje znali i umeli, donosili smo kremice i hranu iz inostranstva, isprobavali, u nadi da će sve to proći...

Do polaska u školu stanje se smirilo. Inhalator je spakovan u najdublji deo ormara, a ja sam bila  ubeđena da su zdravstveni problemi samo deo odrastanja karakterističan za decu sa slabijim imunim sistemom. Ali... od petog razreda počinju stomačni problemi, zbog kojih moj sin završava u bolnici iz koje izlazi bez prave dijagnoze vezane za stomačne tegobe. Međutim, endokrinolog nam postaje novi najbolji drug zbog dijagnoze hipotireoza hašimoto. Opet ulazimo u začaran krug, sada već upoređujući iskustva podeljenih preko raznih portala i društvenih mreža, ali neko pravo rešenje ne nalazimo. Tek u osmom razredu, baš sredinom decembra, prvi put se susrećemo sa bezglutenskom ishranom. Naše dete, koje se od malena suočilo sa raznim ograničenjima, prihvata novi način ishrane koji mu definitivno menja život. Celu priču možete pročitati ovde . Na svu sreću, ulazak u bezglutenski svet biva mnogo lakši nego kada samo se prvi put suočili sa ekcemom i redukovanom ishranom pre mnogo godina.

Zahvaljujući portalu Alergija i ja, blogu koji sam počela da pišem, radionicama na kojima smo razmenjivali iskustva i brošurama koje su mi postale dostupne, prepoznala sam simptome celijakije kod starijeg sina. I to njenog najgoreg oblika - bez ispoljavanja bilo kakvih tegoba, takozvana asimptomatska celijakija. Osim "guščije kože" na podlakticama koja čak nije bila ni neki veliki estetski problem, moj stariji sin je jedan zdrav momak, bez bilo kakvih zdravstvenih tegoba. Zato je celijakija bila šok za sve nas ali ovog puta smo bili spremni da se lakše uhvatimo u koštac sa problemima koje ona donosi. 

Keksići sa cimetom su odlični za užinu u školi ili na fakultetu, uz kafu ili čaj kao i za višednevna putovanja, jer mogu dugo da stoje u kutiji za keks.




Bezglutenski keks sa cimetom i heljdinim brašnom

Sastojci:
1 jaje
1 žumance
125g maslaca
125g heljdinog brašna
125g bezglutenskog brašna
100g smeđeg šećera  (može i beli)
1 puna kašičica cimeta

Priprema:
Umutiti maslac, šećer i jaja pa dodati brašno pomešano sa cimetom. Zamesiti. Testo ne treba da se lepi za ruke. Ako se to dešava dodati 1-2 kašičice brašna (ako su jaja malo veća potrebno je malo više brašna). Ostaviti u frižideru 30 minuta. Zagrejati rernu na 180°C. Radnu ploču posuti brašnom, rastanjiti testo da bude debljine prsta i modlicama vaditi željene oblike. Peći 10-12 minuta (dužinu pečenja prilagodite vašoj rerni).


08. децембар 2018.

Bezglutenska slana pita sa pršutom, sirom i maslinama




Bezglutenski način ishrane zahteva dobru organizaciju. Uf, zvuči kao definicja iz udžbenika! Pre pet godina, kada sam se prvi put suočila sa pojmom "bezglutena" sve je bilo i komplikovano i nemoguće i na kraju krajeva nejestivo. Danas, kada su mi oba sina na ovom režimu i dalje smatram da je zahtevno. Bez obzira što sam savladala skoro sve cake oko pripremanja hrane, mešenja hleba i peciva, spremanja slatkiša. Još uvek sam u panici kada krenu na put ili kada su na predavanjima ceo dan ili kada uveče izađu... Šta će jesti? Večito pitanje svih majki! Međutim, drago mi je da postoje razne grupe na društvenim mrežama i aplikacije koje će bezglutencima pomoći da se snađu i bezbedno ručaju. Deca na sve to gledaju drugačije i kada znaju da će biti zauzeti samo mi kažu "spremi nešto za ceo dan". Kada sam ja zauzeta po nekoliko dana, pa ne stižem pošteno ni kafu da popijem, tada se i oni malo angažuju pa spreme nešto što ne zahteva veliko umeće u kuhinji. 

Slana pita sa pršutom je idealna za početnike u kuhinji jer se lako sprema i pruža mogućnost kombinovanja namirnica. Recept sam pronašla ovde





Bezglutenska slana pita sa pršutom, sirom i maslinama

Sastojci:
3 jaja
180ml gustog jogurta (grčki jogurt)
1/2 čaše od jogurta ulja
3,5 čaše bezglutenskog brašna
1 kesica parmezana
1 čaša mleka
100g pršute iseckane na kockice
50g iseckanih maslina
80g sira (feta ili kačkavalj) iseckanog na kockice
1 kašičica praška za pecivo
so po ukusu

Priprema:
Umutiti cela jaja, dodati jogurt, ulje i mleko. Umešati brašno sa praškom za pecivo pa dodati masline, pršutu i sir. Posoliti po ukusu. Sipati u duguljasti kalup (12x25cm) obložen papirom za pečenje i peći u rerni zagrejanoj na 175°C oko 35-45 minuta (u zavisnosti od jačine vaše rerne).



24. новембар 2018.

Bezglutenski kolač od bundeve



"Ovde rađa najbolji dulek, bolji nećeš naći u celom Banatu" rekla mi je jedna baka na moje pitanje gde mogu kupiti bundevu. Susrela sam je dok je u šipražju brala trnjine, pored kolskog puta koji vodi ka kanalu i njivama. Na moje pitanje šta pravi od njih, rekla je sok i pekmez. Grickala sam opore, plave plodove, a živahna starica me je opomenula rečima "Nemoj toliko da jedeš, boleće te stomak. Evo ti kesa, naberi malo." Pored šipka koji sam tradicionalno nabrala, trnjine (prunus spinosa) ću spakovati u zamrzivač, kao zalihu vitamina za zimu.


Između Novog Bečeja i Novog Miloševa, u nepreglednoj vojvođanskoj ravnici, nalazi se Arača, srednjovekovna romanička crkva. Kada se zaputite pešice preko njiva i u daljini ugledate obrise ove monumentalne građevine u trenutku možete zamisliti topot konja i vitezove, koji se bore za ljubav zlatokose princeze. Da li je baš tako bilo ostaje nam da nagađamo, mada je naselje oko crkve je nekada postojalo, a na prohujala vremena podseća nas ova crkva.



Na temeljima jednobrodne crkve iz XI veka podignuta je u XIII veku monumentalna trobrodna bazilika. Nakon razaranja 1280. od strane plemena Kumana,  crkva je oštećena. Kraljica Jelisaveta, ćerka bana Stefana II Kotromanića i supruga ugarskog kralja Ludviga I obnavlja crkvu 1370. Tada je izgrađen i zvonik u gotičkom stilu. Na osnovu materijalnih ostataka, pretpostavlja se da je nakon brojnih upada Turaka u Južnu Ugarsku crkva razorena oko 1551. Smatra se da je bila deo vlastelinskog poseda koji je kralj Žigmund poklonio 1407. despotu Stefanu Lazareviću, a da je kasnije bila u posedu despota Đurđa Brankovića. Arača je od 1948. pod zaštitom države. Doći ću u Araču ponovo, kada polja ozelene i zamirišu. Verujem da utisak neće biti isti kao kada sam je prvi put videla, kako se pojavljuje u izmaglici nepregledne ravnice. Kao scenografija za film. Samo je nedostajao Ričard Lavlje Srce.


Na pijaci u Novom Miloševu kupila sam najbolje duleke u Banatu. Belu bundevu za kolače i žutu tikvu, onu koja se ukrašava za Noć veštica. Meni je koristila za fotkanje i još uvek stoji kao ukras na kuhinjskom pultu. Recept za kolač pronašla sam ovde i samo sam malo smanjila količinu šećera.




Bezglutenski kolač od bundeve

Sastojci:
4 jaja
230g šećera
450g pirea od bundeve
260g brašna
2 kašičice cimeta
1/2 kašičice soli
1 kašičica bikarbon sode
2 kašičice praška za pecivo
1 vanil šećer
230ml ulja

Priprema:
Ispeći bundevu, ispasirati i ohladiti. U jednoj posudi pomešati brašno i začine (suve sastojke). Umutiti jaja, pire od bundeve, šećer i ulje pa kada se dobije glatka smesa dotati brašno sa začinima i lagano žicom pomešati da se lepo sjedini. Pleh podmazati maslacem ili obložiti papirom za pečenje, sipati testo i peći na 170°C oko 45 minuta (u zavisnosti od vaše rerne). Ohlađen kolač iseći po želji i posuti prah šećerom.

17. новембар 2018.

Marmelada od mušmula bez glutena




Mušmula se ubraja u kasno jesenje voće. Za branje stiže krajem oktobra, kada se tvrdi i nedovoljno zreli plodovi beru i u gajbicama, sa slamom između redova, čuvaju na hladnom mestu. Kod branja je bitno da se voćka ne ošteti tj. da ne padne na zemlju jer i one "malo ugruvane" nisu dobre za skladištenje. Ako ih kupite na pijaci sačekajte da postanu mekane, tamne boje i kremastog ukusa. Brzo će sazreti i posle mraza ili ako to učini toplo novembarsko sunce, kao ove godine.


Baka mi je pričala da je pekmez od mušmula bio pravi spas u posleratno vreme kada je vladala oskudica i kada je šećer bio luksuz. Zrele mušmule su dosta slatke tako da je za marmeladu potrebno malo šećera. Mušmule obožavam, a baka marmeladu nije pravila jako dugo, jer se ne sećam da sam je u detinjstvu probala. Iskoristila sam neradne dane zasukala sam rukave, obrala mušmule i uz bakinu pomoć napravila ovu vrhunsku deliciju.




Marmelada od mušmula bez glutena

Sastojci:
2kg mušmula
600-900g šećera
3dl vode
po želji: kašika ruma, kašičica cimeta, 1 kašičica karanfilića u prahu ili 3-4 zdrobljena cveta, vanilin ekstrakt;

Priprema:
Oljuštiti mušmule i staviti u šerpu zajedno sa košticom. Dodati vodu i šećer, promešati i kuvati dok se ne dobije kremasta pasta. Na kraju dodati začin po želji, promešati i skinuti sa šporeta. Količina šećera zavisi od vašeg ukusa i od slatkoće mušmula. Čiste i suve tegle poređati na pleh i staviti u rernu da se zagreju na temperaturi od oko 50°-70°C. Skuvanu marmeladu propasirati kroz cediljku da bi se koštice odstranile, sipati dobijenu smesu u vruće tegle, poređati na pleh i vratiti u isključenu rernu, prethodno zagrejanu na 70°C i ostaviti preko noći. Sutradan zatvoriti tegle i ostaviti na hladnom mestu. Ako imate malu količinu možete je čuvati kraće vreme u frižideru. Coolinarka ima precizan recept, dok godine iskustva govore iz bake, pa je prilikom našeg kuvanja sve bilo "otprilike".



04. новембар 2018.

Bezglutenski posni kolač sa jabukama i čokoladom (bez jaja i mleka)



Kako prilagođavate recepte u kojima ne postoji tačna gramaža namirnica? Svi recepti od moje bake su slikoviti: "plava šoljica za kafu puna šećera" ili "lonče za šerbet mleka" ili "dobra kašika masti" "dve tri šake brašna" i tako unedogled. Ne daj bože da plavu šoljicu razbijemo! Ostadosmo bez kolača! I danas, kada nam diktira recepte, a mi mesimo, sve je dobro kada uradimo po njenim merama, bez vagice.  Naravno, mnogi recepti su godinama ponavljani, baka je sve zapamtila u gram, pa nije bilo potrebe da iz stare sveske prepisuje u novu, tako da je umesto merenja na vagici, baka sve prevela u posude koje su joj bile pri ruci. Mama je sve šoljice, kašike i varjače "premerila" pa smo tako dobili metrički sistem "iz šolje u grame". 

Posni kolač sa jabukama je starinski recept koji je baka često modifikovala u zavisnosti od namirnica kojima je raspolagala. Dodavala je cimet, iseckane orahe ili lešnike, med, kakao umesto čokolade, a ponekad i kukuruzno brašno umesto griza. Pogodan je za sve one koji ne smeju jaja, laktozu i orašaste plodove. Kolač je i nakon dan-dva ukusan.




Bezglutenski posni kolač saa jabukama i čokoladom (bez jaja i mleka)

Sastojci:
3 jabuke zlatni delišes (oko 450g)
100g bezglutenskog griza
5 kašika šećera (ili 2 kašike šećera i 3 kašike meda)
1 vanil šećer
100g istopljene čokolade
80ml ulja
300g bezglutenskog brašna
1 kašičica praška za pecivo

Priprema:
Oljuštiti i izrendati jabuke, pa u činiju sa jabukama dodati šećer, vanil šećer i griz i viljuškom izmešati. Zatim dodati čokoladu i ulje pa opet izmešati. Na kraju dodati brašno i prašak za pecivo pa sjediniti u kompaktnu masu. Testo je elastično i možete ga rukama malo oblikovati pre stavljanja u pleh. Papirom za pečenje obložiti kalup dimenzija 12x26cm i staviti testo. Još malo oblikovati veknu da bude svuda jednaka i peći u prethodno zagrejanoj rerni na 170°C oko 30 minuta (prilagodite vašoj rerni, jer kolač ne bi smeo da se prepeče). Kolač izvaditi iz kalupa i staviti na rešetku da se ohladi. Možete u testo dodati cimet, karanfilić, iseckane orahe, lešnike, bademe ili sastojke po vašem ukusu. 



27. октобар 2018.

Bezglutenske lazanje sa domaćim korama



Nakon prelaska na bezglutenski režim ishrane, lazanje su postale hrana koja je ozbiljno nedostajala mojim sinovima. Nije im toliko bitan sos, mogu da prođu i sa povrćem uz uslov da ne govorim šta sam sve koristila od namirnica. Primavera je zato bio naziv za sve varijante lazanja bez mesa. Uz malo više mocarele, bešamel sosa i parmezana i boranija dobija drugačiji ukus.

U periodu kada nisam ni hleb umela da umesim, kada su se palačinke raspadale, a kolač sa višnjama bio jedina jestiva užina, razvijanje kora za lazanje bilo je ravno magiji. Odustala sam od bilo kakvog pokušaja. Glavna stavka na spisku za kupovinu prilikom odlaska u inostranstvo bila je kupovina kora za lazanje. Sećam se da sam kao bez glave u austrijskim bespućima tražila Sparove prodavnice da bih kupila obožavane kore. Prijatelji su takođe umesto čokolada donosili pakete kora raznih proizvođača.

Prošle godine sam se odvažila i prvi put sam sama napravila domaće kore. Coolinarka je i ovog puta bila od pomoći i nakon 2-3 pokušaja uspela sam da napravim savršene. Kako nemam mašinu za testeninu, razvlačila sam ih oklagijom. Dovoljno su tanke. Na Youtube kanalu Pasta grannies imate divan filmić o lokalnom načinu spremanja domaćih lazanja u prezentaciji jedne nasmejane gospođe.

25.oktobar je Svetski dan paste. Ustanovljen je 1998. u Napulju i od tada se svake godine obeležava širom sveta. Uživajte u pasti, jer ona je deo mediteranske kuhinje za koju ste stotinu puta čuli da se ubraja u najzdravije.





Bezglutenske lazanje sa domaćim korama

Priprema:

Mera je za posudu (đuvečaru) dimenzija 24x38

Sastojci:
Kore:
480 - 500g bezglutenskog brašna
6 kašika ulja
6 kašika vode
6 jaja
1 kašičica soli

Brašno staviti u dublju činiju i posoliti. Razbiti jaja i u tanjiru ih malo umutiti viljuškom. Napraviti udubljenje u brašnu i u njega sipati jaja, vodu i ulje pa zamesiti. Formirati kuglu od testa. Testo ne bi trebalo da se lepi za prste. Ako je potrebno, dodati 1-2 kašičice brašna. Plehove od rerne na primer, prekriti krpama jer će vam trebati zbog slaganja kora pre ili posle kuvanja. Ja imam malu radnu površinu u kuhinji, tako da su mi plehovi jedino rešenje za odlaganje napravljenih kora. Dasku za mešenje posuti sa malo brašna, kidati po malo testa i razvijati trake.

Takođe, možete podeliti testo na nekoliko loptica i svaku razviti u obliku pravougaonika, pa seći na široke trake prema dimenzijama posude za pečenje.

Možete odmah praviti kore i kuvati jednu po jednu, a onda kuvane ređati na krpe da se prosuše. Ili ih prvo malo prosušiti, skuvati pa ređati na krpe da upiju višak tečnosti.

Sipati vodu u širu šerpu, dodati malo soli (1/2 kašićice) i ulja (2 kašike). Kada provri, lagano spustiti 1-2 kore i kuvati minut-dva.


Meso:
2 glavice crnog luka
600g mlevenog mesa
so, biber
list celera

Iseckati tanko crni luk i na propržiti na ulju. Dodati mleveno meso i izdinstati i na kraju dodati seckani list peršuna i celera, so i biber.

Bešamel:
50g putera
100g bezglutenskog brašna
1l mleka

Puter otopiti u dubljoj šerpici, dodati brašno i energično promešati žicom za mućenje. Naliti mlekom i kuvati dok se ne dobije fin, svilenkast sos, bez grudvica brašna. Izrendati muskatni orah i kuvati na tihoj vatri, uz neprestano mešanje do željene gustine. Ako se previše zgusne, razrediti sa još malo mleka. Prekriti providnom folijom da se ne bi napravila korica.

Sos od paradajza:
konzerva pelata od paradajza ili 2kg očišćenog i samlevenog paradajza
1 -2 čena belog luka
1 šargarepa
1 stabljika celera
1 kašičica šećera
bosiljak
so, biber

Na maslinovom ulju kratko propržiti zgnječen čen belog luka, dodati sitno iseckanu šargarepu, zatim sitno iseckanu stabljiku celera i na kraju sok od paradajza. Dodati kašičicu šećera. Krčkati na tihoj vatri dok se ne zgusne. Dodati bosiljak i začine po želji. Ovo je recept moje svekrve i već dugo na ovaj način pravim sos od paradajza za lazanje.
Možete koristiti i pasirani paradajz iz konzerve ili Tomatino.

Potreban vam je i izrendani tvrdi kačkavalj (oko 200g).

Slaganje kora: Pleh premazati sa 1 kašikom ulja i 2-3 kašike sosa od paradajza, pa staviti red kora, zatim meso, kutlaču paradajz sosa, kašiku izrendanog kačkavalja, kutlaču bešamela, pa opet kore i tako ređati dok se sve ne potroši. Može se dodati i malo iseckane mocarele. Na poslednju koru možete staviti  meso (ako vam preostane), pa zaliti sosom od paradajza i bešamelom. 

Peći na 200°C oko 45minuta do sat vremena.



21. октобар 2018.

Bezglutenske vanil kifle sa lešnikom (posno)




Nisam ljubiteljka trčanja kao oblika rekreacije. Sestra i ja smo zaključile da je na to veoma uticao metod kazni na košarkaškim treninzima. Dok trener priča, a mi se na primer kikoćemo, domunđavamo ili jednostavno ne slušamo, znale smo šta nas čeka. Trčanje :-( Imam prijatelje koji trče polumaraton i divim im se. Nekako nisam uspela da zavolim trčanje. Ali zato bicikl jesam. Naučila sam da ga vozim na Hipodromu. Moja deca na Ušću. Dok su bili mali, na Adu smo uglavnom išli čamcem iz blokova. Imaju dosta uspomena koje ih vezuju za biciklističke avanture po gradu, pa i danas, kao odrasli momci dosta voze bajk. 





Sa mužem volim da zbrišem Vojvodinu jer tamo je sve ravno i lako za bicikliranje. Kada se malo udaljite od glavnih magistralnih pravaca, dočekaće vas mir i spokoj tihih vojvođanskih sela. Leto je produžilo u oktobar, pa smo iskoristili tople miholjske dane i uživali kraj salaša na severu Bačke i Banata.





Iskoristite tople dane i pobegnite negde iz grada. Makar na jedan dan. Da uživate u kičeraju koji samo priroda može da naslika.





Kiflice sa lešnikom su odličan prelaz od letnjih kremastih ka suvim jesenjim kolačima. Uz čaj ili kafu kraj nekog jezera ili reke, dok uživate upijajući zrake toplog jesenjeg sunca. Po bakinom receptu, naravno :-)



Bezglutenske vanil kifle sa lešnikom (posno)

Sastojci:
150g mlevenog lešnika
250g maslaca ili margarina
100g šećera u prahu
1 vanil šećer
300g bezglutenskog brašna
nekoliko kapi ekstrakta vanile

Priprema:
Iseći maslac na kockice, dodati vanil šećer, šećer u prahu i brašno pa rukama lagano mesiti. Dodati lešnik i ekstrakt vanile i zamesiti testo koje ne bi trebalo da se lepi za ruke. Ja sam koristila Mix B brašno i na ovu količinu brašna morala sam da dodam još jednu punu kašiku. Činiju prekriti streč folijom i ostaviti u frižideru oko sat vremena. Dasku za mešenje posuti sa malo brašna i testo premesiti. Kidati po malo testa i praviti kobasice koje potom iseći na komade od 1-2cm i formirati kiflice.

Peći u zagrejanoj rerni na 160°C između 10-12 minuta. Pazite da ostanu svetle i da se ne prepeku. Kada se potpuno ohlade izvaditi iz pleha i uvaljati u prah šećer.


14. октобар 2018.

Berlinska torta bez glutena




Berlin mi je bio privlačan još od detinjstva. Da li je tome doprineo veliki broj igračaka koje sam dobijala od jednog člana familije ili priče o podeljenom gradu, još uvek ne znam. Sigurno su igračke bile presudne, čak je mama uspela i da sačuva nekoliko, pa su dočekale sestrinu i moju decu. Medvedića koji hoda danas bi uspešno zamenile lego kocke, a sigurna sam da bi mnoga velika i mala deca ostala u Legolendu zauvek. Moj mlađi sin je govorio da se lego nikada ne preraste pa mu je možda upravo zbog toga građevina bila jedina ozbiljna želja kod izbora fakulteta. Moje živahno i nestašno dete bilo je mirno kada bi se dohvatilo lego kocki od kojih je satima mogao da pravi puteve i gradove. Ako se u Berlinu zadesite sa decom toplo preporučujem Legoland Discovery Centre gde je zagarantovana zabava za sve od 1-101 godine.




Berlin je veliki grad i nekoliko dana provedenih u njemu je dovoljno samo da zagrebete po površini svega onoga što ovaj grad pruža. Ljubiteljima umetnosti biće od koristi Berlin Museum Pass koji omogućava besplatan ulazak u mnoge muzeje. Preporučujem Berlin Welcome Card (72 sata+Museum Island) koja vam omogućava besplatan gradski prevoz, ulazak u muzeje na Muzejskom ostrvu i još dosta raznoraznih popusta. Zahvaljujući ovoj kartici možete uštedeti dosta i vremena i novca po pitanju korišćenja gradskog prevoza, pa vrlo lako i brzo možete stići sa jednog na drugi kraj grada. 




Gradski prevoz zaista dobro funkcioniše, a na sajtu BVG možete istražiti sve konekcije između delova grada koji vas zanimaju i sve to videti na mapi pa izabrati najbržu trasu gradskog prevoza do željenog dela grada. 



Pre nego što zavirite u muzeje, preporučujem da posetite Berlinsku katedralu (Berliner Dom). Uz Berlin Welcome pass, ulaznica će vas koštati 5 evra. Ova neorenesansna građevina završena je 1905. a rekonstruisana je 70-ih godina prošlog veka, jer je kao i mnogi drugi objekti teško oštećena u II Svetskom ratu. 


                                                                              Berlinska katedrala
Ako imate kondiciju i želite da uživate u panoramskom pogledu na Berlin, 270 stepenica koje vas dele od podnožja do krova mogu biti samo lagan izazov. Imali smo sreću da je bilo vedro, pa je pogled sa 50 metara visine na mnoge berlinske znamenitosti, uz zvuke polke koja se čula iz parka "Lustgarten", zaista bio spektakularan.



Ja sam želela da vidim Pergamon muzej, moj muž Nefertiti, pa je pala odluka da popodne provedemo u muzejima. Muzejsko ostrvo ili Museumsinsel je kompleks u okviru koga se nalazi pet muzeja koji su nastali u periodu od 1824-1930. Smešteni su na malom ostrvu na reci Špreji pa otuda i ovaj naziv. Od 1999. ceo kompleks je upisan u UNESCO-vu listu zaštićenih kulturnih dobara. Ako ne koristite neku od Berlin Pass kartica, a želite da obiđete više od jednog muzeja, najisplativije je kupiti kartu za sve muzeje koja košta 18 evra. Muzeji su četvrkom otvoreni do 20h, a besplatan je ulazak za sve ispod 18 godina.





Alte Nationalgalerie 



Staru galeriju nismo obišli. Nije bilo vremena. Kažu da nešto treba ostaviti i za sledeći put tako da će se ova Galerija sigurno naći na popisu prilikom nekog budućeg dolaska. Izgrađena je 1876. po projektu Fridriha Avgusta Štilera, a rekonstrukcija je završena 2001. Ovde je izložena najveća kolekcija nemačkog slikarstva 19.veka i zaista zavređuje posetu.


Altes Museum (Stari muzej) 


                                                                                 Rotonda
Po projektu Karla Fridriha Šinkela podignuta je zgrada muzeja 1830. u stilu neoklasicizma. Ovde se nalazi odlična postavka starogrčke umetnosti koja obuhvata period od X do I veka p.n.e. Veličanstvena Rotunda, kružna dvorana sa tavanicom koja podseća na rimski Panteon, sa skulpturama helenskih bogova  pravo je remek delo ovog muzeja. Na spratu se nalazi najveća kolekcija erturske umetnosti izvan Italije. Nije izuzet ni period carskog Rima pa se između ostalog mogu videti biste Cezara i Kleopatre.


                                                                      Cezar i Kleopatra

Neues Museum (Novi muzej) 


                                                                            Helios
Izgrađen je u periodu od 1843-1855. pod pokroviteljstvom velikog poštovaoca umetnosti, kralja Pruske Fridriha Viljema IV. Sanacija oštećenog muzeja započeta je 1986. da bi zgrada svečano otvorena 2009. Za sve ljubitelje egipatske umetnosti ovo je zaista sjajno mesto. Najpoznatija je svakako bista kraljice Nefertiti, koja se nalazi u prostoriji sa obezbeđenjem u kojoj nije dozvoljeno fotografisanje. Možete fotkati iz susedne prostorije, ali morate biti udaljeni bar 10 metara od statue.


                                     Nefertiti (preuzeto sa www.visitberlin.de)

Arheološka zbirka predmeta pronađenih u Nemačkoj je veoma interesantna pa se možete videti obredni šešir "The golden hat" koji potiče sa kraja 14. ili početka 13. veka pre nove ere (bronzano doba).


                                                                          Obredni šešir
Slučajno pronađen "Nebeski disk iz Nebre" sigurno je jedna od najstarijih predstava nebeskog svoda, a potiče po pretpostavkama iz 17v.p.n.e. Ovde još možete videti deo Šlimanove zbirke nazvane "Prijamovo blago", zbirku papirusa, sarkofage, mumije, statue, reljefe, nakit, upotrebne i obredne predmete. Preporučujem upotrebu slušalica jer ćete za mnoge eksponate poželeti da čujete i stručno objašnjenje.

Pergamon Museum 


                                                                     Kapija boginje Ištar
Kada je zabranjen izvoz papirusa iz Egipta žitelji Pergamona (današnja Bergama u Turskoj) izumeli su pergament. Da li je do toga došlo zbog rivalstva Aleksandrijske i novoosnovane biblioteke u Pergamonu ne mogu da kažem, ali dok hartija za pisanje nije iz Kine stigla u Evropu, pergament je bio nezamenljiv.


                                                                          Seneka i Sokrat
Pergamonski muzej projektovao je Ludvig Hofman u periodu od 1910-1930. prateći nacrte Alfreda Mesela. Nakon rekonstrukcije, u ovom muzeju koji se sastoji od tri krila, smeštena je izuzetna postavka islamske, srednjeazijske i antičke umetnosti. Na žalost, severno krilo sa čuvenim Pergamonskim oltarom i Helenskom kolekcijom je u fazi rekonstrukcije i zatvoreno je za posetioce. 


                                                                           Kapija pijace iz Mileta
Kada prođete putem kojim se kretala svečana ceremonija u Vavilonu i prođete kroz vrata boginje Ištar, dočekaće vas grandiozna kapija pijace iz Mileta koja potiče iz perioda Hadrijanove vladavine. Na spratu se nalazi deo posvećen islamskoj umetnosti gde se u posebnom delu može videti rekonstrukcija gostinske sobe iz Alepa iz 17.veka kao reprezentativni primer sirijske građanske kuće. Postavka je zaštićena staklom pa je i fotka malo lošija.


                              Soba iz Alepa (Sirija)

Bode Museum



Prvobitno nazvan Muzej kralja Fridriha, ovaj muzej sagrađen je u periodu između 1887-1904. Današnje ime dobio je 1956. po Vilhemu von Bode-u nekadašnjem upravniku i vizionaru. Tada je urađena i prva obimna posleratna rekonstrukcija muzeja, da bi poslednja obnova završena 2006. U raskošnim odajama muzeja mogu se videti izuzetne zbirke skulptura, vizantijske umetnosti i numizmatike. 


Nakon obilaska muzeja, relaksirajte se u Monbižu parku  (Monbijoupark)
koji se nalazi iza Bode muzeja. Ovde možete posle 18h zaigrati salsu ili jednostavno uz pivo ili koktel sumirati utiske.



Što se bezglutenskih proizvoda u marketima tiče, nisam primetila da se posebno vodi računa o selekciji. Izbor u supermarketima je dobar ali zaista je potrebno zaviriti na svaku policu da bi se pronašli željeni artikli. Kako moj stariji sin planira posetu Berlinu, malo sam istraživala bezglutensku ponudu pa ću postaviti nekoliko linkova koji će vam pomoći da se snađete. Evo još jedne situacije zbog koje se isplati imati Berlin Pass. Restorani se nalaze u različitim delovima grada, pa u ovom slučaju vožnja nekoliko stanica metroom štedi dosta vremena.

Metzondergluten
All around is gluten free
Glutenfrei Berlin
Glutenfree Berlin


Berlinska torta je jedna od mnogobrojnih torti iz dodatka "Torte sveta". Ne sećam se koji je magazin bio u pitanju, sigurno jedan od mnogobrojnih iz osamdesetih godina 20.veka. Uz preporuku koju destinaciju posetiti u ovom dodatku našli su se i recepti za torte koje su ime dobile po gradovima ili regijama širom sveta. Ne preostaje mi ništa drugo nego da krenem na put i isprobam torte. Za početak, Berlinska torta.





Berlinska torta bez glutena


Sastojci:
Kora: 
12 belanaca
200g šećera u prahu
250g mlevenog oraha prepečenog lešnika
2 vanil šećera
(u originalnom receptu idu i 4 kašike brašna, ali ja ovu tortu pravim bez brašna i greškom sam napisala da u koru idu orasi, a trebalo je lešnici :-))

Fil:
12 žumanaca
10-12 kašika šećera
50g kakaa
250g maslaca

100g čokolade za kuvanje za dekoraciju

Priprema:
Sastojke za koru podeliti na dva dela. Prvo umutiti 6 belanaca sa 100g šećera u prahu, 1 vanil šećerom i 125g mlevenih oraha lešnika. Pleh od rerne obložiti papirom za pečenje i sipati smesu i poravnati. Ispeći, tj. sušiti koru u rerni oko 1h na temperaturi od 150°C. Ako je rerna jaka, prilagoditi jačinu i dužinu pečenja. Kora se peče kraće ako se stavi brašno, ali je i kora tada drugačija. Ponoviti sa ostatkom sastojaka. Kada se kore skroz ohlade preseći na pola da se dobiju 4 dela.

12 žumanca umutiti sa šećerom u prahu i skuvati na pari. Dodati kakao i vratiti na paru 1-2 minuta. U prohlađenu smesu dodati umućen maslac i dobro sjediniti. Filovati kore i gornju površinu torte, bočne strane premazati istopljenom čokoladom i ukrasiti iseckanim lešnicima, a ostatak istopljene čokolade iskoristiti za dekoraciju. Najbolje je napraviti tortu dan ranije i ostaviti preko noću u frižideru da se dobro ohladi.