"Ovde rađa najbolji dulek, bolji nećeš naći u celom Banatu" rekla mi je jedna baka na moje pitanje gde mogu kupiti bundevu. Susrela sam je dok je u šipražju brala trnjine, pored kolskog puta koji vodi ka kanalu i njivama. Na moje pitanje šta pravi od njih, rekla je sok i pekmez. Grickala sam opore, plave plodove, a živahna starica me je opomenula rečima "Nemoj toliko da jedeš, boleće te stomak. Evo ti kesa, naberi malo." Pored šipka koji sam tradicionalno nabrala, trnjine (prunus spinosa) ću spakovati u zamrzivač, kao zalihu vitamina za zimu.
Između Novog Bečeja i Novog Miloševa, u nepreglednoj vojvođanskoj ravnici, nalazi se Arača, srednjovekovna romanička crkva. Kada se zaputite pešice preko njiva i u daljini ugledate obrise ove monumentalne građevine u trenutku možete zamisliti topot konja i vitezove, koji se bore za ljubav zlatokose princeze. Da li je baš tako bilo ostaje nam da nagađamo, mada je naselje oko crkve je nekada postojalo, a na prohujala vremena podseća nas ova crkva.
Na temeljima jednobrodne crkve iz XI veka podignuta je u XIII veku monumentalna trobrodna bazilika. Nakon razaranja 1280. od strane plemena Kumana, crkva je oštećena. Kraljica Jelisaveta, ćerka bana Stefana II Kotromanića i supruga ugarskog kralja Ludviga I obnavlja crkvu 1370. Tada je izgrađen i zvonik u gotičkom stilu. Na osnovu materijalnih ostataka, pretpostavlja se da je nakon brojnih upada Turaka u Južnu Ugarsku crkva razorena oko 1551. Smatra se da je bila deo vlastelinskog poseda koji je kralj Žigmund poklonio 1407. despotu Stefanu Lazareviću, a da je kasnije bila u posedu despota Đurđa Brankovića. Arača je od 1948. pod zaštitom države. Doći ću u Araču ponovo, kada polja ozelene i zamirišu. Verujem da utisak neće biti isti kao kada sam je prvi put videla, kako se pojavljuje u izmaglici nepregledne ravnice. Kao scenografija za film. Samo je nedostajao Ričard Lavlje Srce.
Na pijaci u Novom Miloševu kupila sam najbolje duleke u Banatu. Belu bundevu za kolače i žutu tikvu, onu koja se ukrašava za Noć veštica. Meni je koristila za fotkanje i još uvek stoji kao ukras na kuhinjskom pultu. Recept za kolač pronašla sam ovde i samo sam malo smanjila količinu šećera.
Bezglutenski kolač od bundeve
Sastojci:
4 jaja
230g šećera
450g pirea od bundeve
260g brašna
2 kašičice cimeta
1/2 kašičice soli
1 kašičica bikarbon sode
2 kašičice praška za pecivo
1 vanil šećer
230ml ulja
Priprema:
Ispeći bundevu, ispasirati i ohladiti. U jednoj posudi pomešati brašno i začine (suve sastojke). Umutiti jaja, pire od bundeve, šećer i ulje pa kada se dobije glatka smesa dotati brašno sa začinima i lagano žicom pomešati da se lepo sjedini. Pleh podmazati maslacem ili obložiti papirom za pečenje, sipati testo i peći na 170°C oko 45 minuta (u zavisnosti od vaše rerne). Ohlađen kolač iseći po želji i posuti prah šećerom.
Deluje mi moćno i ukusno! Koliko sutra, naj kasnije preko sutra ću ga probati. Hvala Vam za recept. I davno zaboravljeni, dulek 😂👍❤️💋🌹
ОдговориИзбриши