30. децембар 2016.

Bezglutenska posna torta sa bananama







U Novoj godini želim vam puno lepih trenutaka koje ćete pamtiti i koje ćete kasnije, sa osmehom prepričavati! ❤❤❤




Bezglutenska posna torta sa bananama

Sastojci za kore:
7 šoljica šećera
1 kafena kašičica bikarbon sode
1/2l vode
2 šoljice ulja
3 nakisele jabuke
1 kafena kašičica džema po izboru
1 šolja mlevenih oraha
20 kašika brašna
5 kašika gustina

Sastojci za fil:
2 pudinga od vanile
2 kašike gustina ili brašna
1 litar soka od pomorandže
250 grama margarina
250 grama prah šećera
5-6 banana

Priprema:
3 šoljice šećera sipati u šerpu i zagrejati pa kada šećer porumeni i rastopi se, sipati 1/2 litra vode, skloniti sa vatre, dodati bikarbon sodu i 2 šoljice ulja. U ohlađeno dodati krupno izrendane jabuke, 4 šoljice šećera, kašičicu džema po izboru, orahe, brašno i gustin. Sve to varjačom lepo pomešati i od mase ispeći dve kore u rerni zagrejanoj na 180°C. Dužina pečenja zavisi od jačine rerne, ali prosek je oko 30 minuta. Pekla sam u kalupu prečnika 25cm sa pomičnim ivicama.

Fil:
U soku od pomorandže skuvati 2 pudinga od vanile pomešanog sa 2 kašike gustina ili brašna. Posebno umutiti margarin sa prah šećerom, pa kada se puding ohladi, dodavati kašiku po kašiku margarina u fil i dobro umutiti.

Filovanje:
Koru premazati tankim slojem fila, pa poređati banane isečene na kolutove, preko banana staviti jednu polovinu fila (možete i preko fila staviti još banana), pa preklopiti drugom korom i celu tortu premazati ostatkom fila. Ukrasiti po želji.

Torta je ukusnija ako se pripremi dan ranije i ostavi na hladnom da prenoći.




Za sve koji su alergični - orahe možete zameniti istom količinom kokosovog brašna. U tom slučaju možete dodati još jednu jabuku ili tortu natopite sokom, ako vam se učini da je kora malo suvlja.
Banane možete zameniti voćem po želji.

Uvek ispecite posebno dve kore. Jednom sam htela sebi da olakšam, pa sam ispekla jednu koru i presekla je na pola. Nije to baš bila najsrećnija varijanta, jer se gornji deo malo presušio pošto se dugo pekla, a u sredini je ostala malo žilava. Po originalnom receptu potrebno je 25 kašika brašna, ali sam to izmenila i dodala sam 5 kašika gustina i 20 kašika brašna jer je kora u ovakvoj kombinaciji nekako lepša. Možete umesto gustina staviti i pirinčano brašno.




21. децембар 2016.

Flekice sa kupusom





Kada sam bila mala, moja mama se dosta namučila po pitanju moje ishrane. Ja ništa nisam jela. Ništa. Katastrofa. Bila sam previše osetljiva i previše mazna, a mama nežna i blaga, pa je bila presrećna kada bih pojela više od dve kašike nečega što je spremila. Kada sam joj se kasnije žalila da moja deca mrljave i da neće da jedu, ona bi samo odmahivala i govorila "oni su sjajni, kakva si ti bila"! Ono što sam od nje usvojila i dosledno se držala je to da kada su bolesni da im spremam isključivo hranu koju vole da jedu, pa makar je jeli tri dana uzastopno. Bolje i to nego ništa. Sad se više i ne sećam svih caka, oni su veliki momci, ali znam da je testenina mogla u bilo kom obliku. Kada sam im to kasnije pričala, smejali su se i nisu verovali šta sam sve radila da bi oni bar nešto pojeli ma koliko bili bolesni. Uz testeninu bi preživeli i brokoli i spanać i šargarepu. Uvek sam je imala u različitim oblicima, sa slovima, mašnicama, medvedićima, jelima sam davala neka posebna imena, ah znaju svi koji imaju malu decu kako to biva... 

Jednom sam napravila flekice sa kupusom i taj naziv flekice im je bio tako zanimljiv da je sve moglo uz flekice. Nisam baš neki majstor za razvijanje kora, nemam ni onu specijalnu mašinu ali vremenom sam naučila da to malo testa tanko razvijem i da pravim razne flekičaste oblike. Uglavnom isečem na kockice ili sa reckavim nožićem isečem na trake da podsećaju na čipkane rezance.



Od bezglutenskog brašna flekice se mogu napraviti bez nekih velikih problema, a moji dečaci ih danas jedu uz malo više bibera i rena. Malo svežeg rena izrendam preko testa ili kašičicu rena pomešam sa 2-3 kašičice pavlake i napravim umak. Idealno protiv prehlade :-)


Flekice sa kupusom

Sastojci:
1/2 glavice kupusa
1 glavica crnog luka
ulje
so
biber
Iseći luk na rebarca i propržiti na ulju. Dodati kupus isečen na rezance i dinstati dok ne omekša tj. dok se ne uprži. Posebno obariti testeninu, dodati u šerpu sa dinstanim kupusom i promešati. Služiti toplo sa začinima po želji. Ja koristim biber, ren i malo parmezana.

za flekice (testeninu):
100 grama bezglutenskog brašna
1 jaje
1-2 kašike vode
1 kašičica soli

Umutiti viljuškom jaje, posoliti, dodati jaje u brašno i zamesiti. Dodati vodu po potrebi i umesiti čvrsto testo koje treba umotati u foliju i ostaviti u frižideru pola sata da se stegne. Posuti brašnom podlogu za mešenje, što tanje razvaljati testo i iseći željene oblike (kvadratiće, trakice..). Staviti na krpu da se malo prosuši. U posudu sipati vodu da provri uz dodatak soli i ulja pa po malo dodavati testeninu. Kuvati 2-3 minuta u zavisnosti od debljine testa, vaditi rešetkastom kašikom i pomešati sa kupusom.




Možete upotrebiti i najobičniju bezglutensku testeninu, skuvati po uputstvu i pomešati sa kupusom.



08. децембар 2016.

Pihtije od boba




Bob sam prvi put probala pre petnaestak godina na Korčuli. Komšinica Ana još uvek gaji autohtonu sortu tako da svake godine donesem 3-4 kese za Beograd i smestim ih u zamrzivač. Moja svekrva sprema razna variva od boba, pravi ga i u kombinaciji sa artičokama i zelenišem, ali pihtije nikada nije pravila. Kao što su mi artičoke svojevremeno bile izazov, pa se nešto preterano nisam oduševila, tako sam rešila da pokušam da napravim bobove pihtije, pa šta bude. Sa pihtijama sam oduševljena! Recept sam pronašla na ovom blogu i samo sam umesto suvog, upotrebila svež bob. (Klasične pihtije sam počela da jedem tek pre 2-3 godine i to samo kod kuma na slavi jer ih pravi maestralno).



Pihtije od boba su tradicionalno posno jelo koje se nekada služilo na slavama. Još uvek se sprema na jugu i istoku Srbije mada ja na pijacama u Beogradu bob u svežem obliku nisam pronašla. 




Pihtije od boba

Sastojci:
300 grama svežeg (mere se samo zrna) ili suvog oljuštenog boba
120 ml ulja
3-4 čena belog luka (izgnječenog)
3 pune kašike bezglutenskog brašna
1 puna kašičica slatke aleve paprike
so
ulje i aleva paprika za preliv

Priprema:
Potopiti bob u činiju sa hladnom vodom i ostaviti preko noći. Sutradan procediti i isprati bob pa odvojiti opnu od zrna i staviti da se kuva. Ja ga za pihtije kuvam u ekspres loncu i za svež bob, koji je odstajao preko noći u vodi, potrebno je oko 30-40 minuta kuvanja da bi se dobio rastresit bob koji će se lepo ispasirati. Suvi bob nikada nisam koristila, pa ne znam koliko mu je potrebno da se skuva. Možda kao pasulj? Procediti bob i sačuvati malo vode (jedna kutlača) u kojoj se kuvao. Ubaciti u blender ili na neki drugi način ispasirati (može kroz cediljku) i malo razrediti sa vodom po potrebi. Na vrelom ulju kratko propržiti (paziti da ne porumeni) izgnječen ili izrendan beli luk, pa dodati brašno i alevu papriku i brzo promešati da ne izgori. Dodati ispasiran bob, vratiti šerpu na ringlu i energično mešati oko 3-4 minuta na umerenoj vatri. Treba da podseća na kačamak. Po potrebi dodati još soli ili belog luka.

Posudu za serviranje pouljiti i sipati pire od boba pa kašikom ili špatulom lepo poravnati. Ja sam koristila poklopce od okruglih vatrostalnih posuda. Ohlađeno iseći na kocke. Preliti zaprškom koja se pravi tako što oko 100ml ulja pomešate sa alevom paprikom, zagrejati dok ne počne da cvrči pa vrelo ulje preliti preko hladnih pihtija. Ulje treba da prekriva pihtije oko 1-2mm. Ako želite da ga koristite kao namaz, nije potrebno prelivati uljem. Ako imate osetljiv stomak i ne podnosite zaprške, možete vreo bob, raspoređen u posude i isečen na kocke preliti hladnom mešavinom ulja i aleve paprike.

Pihtije možete koristiti kao predjelo uz kiseli kupus, turšiju ili kao namaz. Jelo je jako, kalorično i veoma ukusno.






30. новембар 2016.

Kaša od heljdinih pahuljica, jabuke i brusnice




Pahuljice od heljde slučajno sam otkrila u prodavnici u kojoj uvek kupujem suvo voće, razne vrste brašna, mahunarke, kokosovo ulje i ostale sitnice. 


                                                           Proizvod nije deklarisan.

Prodavačica mi je rekla da mogu da ih koristim kao i sve druge pahuljice tj. da ih prelijem mlekom ili jogurtom i dodam malo suvog voća. Nisam baš ljubiteljka heljde ali sam pomislila da bi ovo bila odlična varijanta za brzinski doručak. Auuuh, pahuljice su odlične!! Znate one situacije, kada vam se nešto baš svidi, pa svaki dan to jedete u nekoj drugačijoj varijanti. To je bio slučaj sa nama i heljdinim pahuljicama. Bila sam prilično iznenađena kada im je ostatak društva dao odličnu ocenu. Kaša od heljdinih pahuljica postala je obavezan i uvek raznolik doručak zbog velike mogućnosti kombinovanja namirnica. 

*Tekst nije sponzorisan.

Kaša od heljdinih pahuljica, jabuke i brusnice

Sastojci:
6 supenih kašika heljdinih pahuljica
2,5 dl mleka
1 jabuka
1 kašika iseckanih brusnica
1 kašika iseckanih badema
nekoliko celih brusnica za ukrašavanje

Sipati mleko u odgovarajuću posudu, staviti na ringlu i kada počne da struji dodati heljdine pahuljice i kuvati na srednjoj temperaturi 2-3 minuta. Dodati izrendanu jabuku i iseckane brusnice i kuvati još 2-3 minuta uz obavezno mešanje. Dužina kuvanja zavisi od gustine koju želite da dobijete, a ako se kaša zgusnula više nego što želite, dodajti još mleka i vratiti na kratko na šporet. Skloniti sa ringle, zasladiti po ukusu i želji sa šećerom, medom, voćnim sirupom. Kašu sipati u činiju, dodati bademe, lagano promešati i ukrasiti brusnicama. Možete narendati i malo crne čokolade po vrhu.

U periodu kada moj sin nije koristio kravlje mleko, ovu kašu sam pravila sa sojinim mlekom, ovsenim pahuljicama (sada ih ne koristimo jer oboje imamo problem sa varenjem istih), kokosom i svežim voćem. Ponekad sam dodavala mak, cimet ili rogač, jer je takođe postojao period kada smo koštunjavo voće koristili sa velikim oprezom. Uz kandirano voće, suve kajsije, grožđe ili šljive, kao i razne vrste semenki, trudila sam se da kašice uvek budu drugačije.

Osim jabuka u kašu možete dodati i kruške, dunje (sitno izrendati, pa ih nije potrebno dugo kuvati), breskve, a možete dodati i izgnječenu bananu u već gotovu kašu. Kao što rekoh, kombinacija svežeg, koštunjavog i suvog voća kao i ostalih sastojaka zavisi samo od vašeg ukusa i mašte. Uživajte!




20. новембар 2016.

Bezglutenski grisini




Školska užina je često ozbiljan problem za roditelje čija deca imaju neku alergiju na hranu. Obično sve ono što se prodaje u kioscima i pekarama oko škole je od pšeničnog brašna, pa je samim tim neprihvatljivo kao užina za sve one koji muku muče sa intolerancijom na gluten ili celijakijom. Svakodnevno osmišljavanje užine koju će dete hteti da ponese i pojede u školi je, pa slobodno mogu reći - poduhvat. Alergije na jaja, mleko, gluten, orašaste plodove, crveno voće, kakao... spisak je beskonačan, a često se desi da dete ima reakciju na nekoliko namirnica. Što su stariji, može da bude sve teže. Veliki broj dece u tinejdž periodu ne želi da se izdvaja iz društva, pa će neki ili gladovati ili kupiti nešto što smeju u prodavnici (na primer čips), a ignorisaće ili će baciti hranu koju ste im spremili za užinu. A na čipsu je teško izdržati 6-7 časova u školi.


Klincima zaista nije lako, pa sam se sa sinom dogovorila šta je to što bi on nosio od kuće za užinu. U startu su odbijene sve varijante hrane spakovane u plastičnu kutiju. Mogu kolači, keksi, sendviči, slane grickalice, pite, proje, mafini u svim varijantama, voće... Spakovano u foliju ili salvetu. Odahnula sam. Uz malo truda i mašte, užina može da bude raznovrsna. Uglavnom sam sve to pravila uveče (često i za večeru) pa ostavim i za sutrašnju užinu. Komplikovano je kada radite od 8-16h, a dete ide popodne u školu, a posle škole na primer pravo na trening. Koliko hrane će biti dovoljno? Kakve hrane? Kako raspodeliti i spakovati?

Nekako mi je ta popodnevna smena uvek problematična. Škola počinje u 14h (znači u 13h najkasnije mora da ruča ako nema predčas - ako ima, onda je ručak u 12:15). Časovi se uglavnom završavaju u 19:10 nekad i u 20h. Za takve dane (7 sati u školi) imam nekoliko varijanti, a jedna je da ujutru napravim lepinju u koju stavim parče piletine izgrilovane prethodne večeri, sa krem sirom, malo salate (zelena, krastavci, paprika, u zavisnosti od sezone) i kečapom. Uz neku voćku ili grickalicu, bude sasvim dovoljno. 



Grisini su jedna od varijanti grickalica za užinu. Imam nekoliko varijacija, a recept sam pronašla u brošuri Santameda.


Bezglutenski grisini

Sastojci:
1,5dl vode ili mleka
200 grama maslaca
20 kašika brašna
1 kašičica praška za pecivo
1 kašičica soli

Za posipanje: krupna so

Priprema:
U omekšali maslac sipati brašno, prašak za pecivo i so. Postepeno dodavati mlako mleko i zamesiti testo. Ostaviti u frižideru 1-2 sata da se stegne. Vlažnom rukom izvaditi testo, staviti na radnu ploču posutu brašnom i premesiti. Ako se lepi za ruke dodati još jednu kašiku brašna. Testo podeliti na 3 jednaka dela, od svakog napraviti kobasicu, iseći je na jednake delove i praviti grisine debljine po želji. Poređati u pleh obložen papirom za pečenje, po grisinama posuti krupnu so i peći u rerni zagrejanoj na 180°C 10-15 minuta (dužina pečenja uglavnom varira, jer nisu sve rerne iste, pa prilagodite prema vašoj rerni). Kada sam prvi put pravila tanke grisine, morala sam sve da bacim jer sam ih prepekla. Ovi deblji su bolje prošli. Inače, tanke grisine pečem 5-7 minuta na temperaturi od 180° (nisu baš kao iz kesice, ali mogu da prođu :-))
Vruće grisine možete premazati vrućom vodom tj. umočite četkicu u vruću vodu i premažite ih. Prekrijte krpom da se ohlade.




13. новембар 2016.

Bezglutenski kuglof sa makom bez brašna




Pre desetak godina, u službi gde sam tada radila, kolači sa makom su u jednom periodu bili veoma popularni. Razmenjivali su se recepti, kolači koje su koleginice donosile na degustaciju bili su remek dela, o štrudlama se pričalo danima, a bilo je i torti, baklava, sitnih kolača... Nije bilo recepta koji nije sadržao mak. Samo što ga u supu nismo stavljale. Ja sam volela štrudlu i rezance sa makom i tu se priča "sve od maka" ili "mak na hiljadu načina" završavala. Previše maka dovelo je do toga da sam ga jedno vreme zaobilazila u širokom luku. Kasnije sam ga vratila u štrudlu i rezance, sve dok nisam pronašla ovaj recept po kome već nekoliko godina pravim kuglof. 

Mojoj porodici kuglof je jedna od omiljenih vrsta kolača. U Sremskim Karlovcima, svake godine poslednjeg vikenda u junu, održava se festival kuglofa. Tih dana zaboravlja se na bikini figuru, sve dijete padaju u vodu pred slasnim i mirisnim kriškama. Uvek smo se vraćali kući sa nekoliko novih recepata i sa mirišljavim, u šuškavi celofan upakovanih, kuglofa. Tada još nismo bili na bezglutenskom režimu ishrane. Sve o izradi kuglofa možete pročitati ovde , a možete se prošetati do Karlovaca i "virnuti" u prodavnicu.





Među prvim bezglutenskim kolačima koje sam napravila je kuglof sa makom. Ne sadrži brašno. Pravim ga uglavnom sa bademima, ali ako upotrebite i orahe, nećete pogrešiti. 


Bezglutenski kuglof sa makom (bez brašna)

Sastojci:
180 grama maslaca
180 grama šećera
6 jaja
180 grama mlevenog maka
180 grama mlevenog badema

Glazura:
150 grama čokolade za kuvanje
125 grama maslaca


Penasto umutiti omekšali maslac sa 140 grama šećera. Dodati jedno po jedno žumance i mutiti dok smesa ne postane kremasta. Dodati mak i bademe i lagano umešati žicom za mućenje. Posebno umutiti belanca sa 40 grama šećera u čvrst šam i žicom umešati u testo. Podmazati maslacem kalup za kuglof i posuti pirinčanim brašnom, a može da posluži i pirinčani griz (ako nemate bezglutenske prezle). Ne treba koristiti brašno, jer se testo za brašno zalepi i sasvim drugačije izgleda kada se ispeče. Posle nekoliko pokušaja i ovo sam naučila.
Peče se oko sat vremena na temperaturi od 160° -170°C (u zavisnosti od jačine vaše rerne). Na pari otopiti maslac sa čokoladom i preliti preko ohlađenog kuglofa. Trebalo bi lako da se izvadi iz modle. Možete oštrim nožem lagano proći između ivica kalupa i testa i prevrnuti na tanjir ili rešetku za hlađenje. Ja sam kolač stavila na rešetku, ispod sam stavila papir za pečenje i prelila sam ga čokoladom.



06. новембар 2016.

Bezglutenske kiflice od kokosa



Sa dolaskom jeseni čajni keksići i suvi kolači preuzimaju počasno mesto umesto kremasto-voćnih poslastica. Kuhinja miriše na cimet, vanilu, muskatni orah, dunje i suvo voće. Starinski keksići i kolači podjednako dobro se mogu napraviti i od bezglutenskog brašna. Kiflice od kokosa podsećaju me na detinjstvo i mirišljavi špajz kod babe Dese, od koje još uvek sestre i ja zapisujemo recepte kako bi ih sačuvale od zaborava. Kako kreće sezona slava, biće još ovakvih recepata za sve one koji ne smeju pšenično brašno, a uživaju u slatkim zalogajima.




Bezglutenske kiflice od kokosa

Sastojci:
250 grama bezglutenskog brašna
100 grama kokosa
100 grama kristal šećera
100 grama šećera u prahu
125 grama putera
1 jaje
1dl mleka
1 kašičica praška za pecivo
1 vanil šećer

Umutiti omekšali puter sa obe vrste šećera, dodati jaje (razmućeno), mleko i kokosovo brašno. Ja sam sve mutila viljuškom. Dodati brašno i prašak za pecivo i dobro zamesiti. Ostaviti u frižideru da se stegne, pa testo podeliti na 3 dela i napraviti kobasice. Iseći komade širine 1cm i od njih praviti valjke koje zatim oblikovati u kiflice. Poređati u pleh obložen papirom za pečenje. Rernu zagrejati na 180°C i peći kiflice 15 minuta. Pazite da se ne prepeku. Ispečene poređati na rešetku da se lepo ohlade. Pažljivo ih izvadite iz pleha jer su dosta mekane dok su tople. Kada se ohlade, uvaljati u sveže samleven prah šećer pomešan sa vanil šećerom. Količina šećera u receptu se može smanjiti. Ako vam je potrebno više kiflica, slobodno duplirajte sastojke, biće dovoljno za tri velika pleha od rerne. 





30. октобар 2016.

Kuglof od bundeve




Nekoliko dana miholjskog oktobra provela sam daleko od grada. Šetala sam se obroncima Golije i Javora i uživala u vatrometu boja koji samo priroda može da priredi. Čist kičeraj koji blagotvorno utiče na dušu. Šipka ima na svakom koraku tako da sam se vratila kući sa punom kesom. Samlela sam ga na ručnoj mašini za meso i ostavila da se suši kod mame u ostavi. Sa prvim hladnim danima biće to pravi, prirodni viramin C, a kako sam ga brala na visini od 1500 metara može se reći da je 100% organski. 








Ipak, najjači utisak na mene, tokom boravka u ivanjičkom kraju, ostavila je poseta Osnovnoj školi "Svetozar Marković" u mestu Kovilje. Izlet je bio planiran kao poseta manastiru Kovilje, a vodič nam je predložio da još malo prošetamo i posetimo školu. Delovalo je nadrealno, jer mi smo zagazili duboko u šumu, bez ikakve naznake da osim manastira i budućeg konaka postoji još nešto.



Od Ivanjice do Kovilja ima oko 30-ak kilometara (mapu možete videti ovde - od krajnje tačke na mapi do škole ima još 200 metara). Od glavnog puta vodi oko 5km neasfaltiranog puta kroz šumu do škole i manastira. Za planinarenje i beg od gradske vreve idealno. Za svakodnevni život - veoma teško. Nekada je ovde postojao pogon tekstilne fabrike "Javor" iz Ivanjice i zaposlenje su imale mnogi roditelji iz okolnih sela. Na žalost, više ne radi. Škola se nalazi na proplanku, uz tok reke Nošnice, okružena šumama Javora i Golije. Školu je nekada pohađalo oko 700 đaka. Danas ih je 14 zajedno sa predškolskim. Učionice možda pamte i neke bolje dane, ali su vesele, ispunjene dečjim crtežima. U svakoj je peć na drva, takozvana "bubnjara" koja najbolje greje promrzle nogice posle dugog pešačenja po zimi. Đaci obično pešače od 3-11km. Nastavnici dolaze uglavnom iz Ivanjice. Kažu da se put zimi čisti i da je prohodan dok ne krene mećava, koja na planini može da bude poprilično opasna. Ovde su zime duge, hladne, šuma je puna zveri, ljudi su upućeni jedni na druge, jer samo tako u ovim vrletima mogu da opstanu. Kako sam saznala od vodiča, škola je bila pred zatvaranjem, a uz energičnu direktorku i monahinje iz obližnjeg manastira takođe su uticale da škola opstane. Jer, gde bi ljudi iz okolnih sela? 





Bilo je dosta reportaža o đacima pešacima i o udaljenim školama po zabačenim delovima Srbije, ali kada to stvarno vidite, doživite, popričate sa meštanima i decom, ostaje vam samo da im se divite. Više informacija o školi možete pronaći na veb sajtu: http://www.oskovilje.edu.rs/kontakt

Svoje utiske podelila sam sa jednom domaćicom od koje sam kupila razne đakonije proizvedene u njenom domaćinstvu. Kaže da se deca uglavnom odlučuju za nastavak školovanja u gradu i da na kraju u gradu i ostanu. Lakše je. Kada sam je upitala da li su bundeve koje ima na prodaju, ona je upitala "Treba ti za bundevaru? Ova ti je slatka!!" Tako sam na poklon dobila najslađu bundevu na svetu i od nje sam napravila bundevaru, čorbu i kolač koji sam nekoliko puta pravila sa šargarepom, ali ovog puta je to bio kuglof sa bundevom. Kuglof koji će ubuduće mirisati na lepe uspomene. Recept sam malo izmenila, a pronašla sam sam ga ovde 





Kuglof od bundeve

Sastojci:
4 jaja
1 šolja šećera
3 šolje izrendane šargarepe ili bundeve
1 šolja krupno seckanih oraha
40 grama suvog grožđa (po želji)
2 kašičice cimeta
1/2 kašičice muskatnog oraha
2 kašičice bikarbon sode
2 kašičice praška za pecivo
1/2 šolje vode ili mleka
1/2 šolje ulja
2 šolje bezglutenskog brašna

Umutiti jaja sa šećerom i uljem. Dodati brašno pomešano sa praškom za pecivo, cimetom, bikarbon sodom i muskatnim orahom. Dobro izmešati pa dodati vodu ili mleko, šargarepu (bundevu) i na kraju iseckane orahe (ja sam pravila sa pola šolje oraha i pola šolje badema). Sipati u podmazan kalup za kuglof (ili neki drugi pleh većeg prečnika npr. 28cm) i peći na 180°C oko 45 minuta ili duže u zavisnosti od jačine rerne. Ako ne volite cimet ili muskatni orah, možete ih izbaciti pa dodati aromu po želji. Ohlađen kolač posuti sveže samlevenim šećerom u prahu. 





27. октобар 2016.

Domaći začin za jelo bez glutena




Začini koji dodaju aromu jelima su takođe namirnice koje treba koristiti sa velikom pažnjom. I ovde važi pravilo da je najsigurnije domaće. U inostranstvu sam kupovala teglice na kojima piše "gluten free" počev od različitih vrsta bibera, kurkume, karija, miksa začinskih trava ili začina sličnih našem "Začinu C". Problem je bio u tome što bih brzo potrošila sve jer su pakovanja zaista mala. Domaću alevu papriku kupujem u Martonošu, začinske travke uglavnom donosim sa mora (origano, nanu, lovor, žalfiju...) a počela sam da pravim i domaću varijantu "Začina C" ili "Vegete". Mama mi je prosledila recept koji je imala, a bio je vrlo popularan krajem 80-ih. 
















Nije me nešto oduševio, pa sam kod Tanje na blogu http://www.kuhinjazaposlenezene.com/2015/12/domaci-zacin-od-povrca-homemade.html  pronašla jednostavniju varijantu i uz neke izmene napravila začin koji koristim već tri godine. U početku mi je bilo neobično, jer industrijske začine koristim ceo život i nisam mogla da zamislim da jedem paštetu, a da je ne pospem krupnim mrvicama Vegete. Sada ne mogu da zamislim pečeno povrće bez ovog začina.




Domaći začin od povrća

Sastojci:
1 kg šargarepe
1 kg korena peršuna
500 grama celera
500 grama paškanata
500 grama luka
3 čena belog luka
1 zelena paprika
1/2 crvene paprike
1/2 glavice malog karfiola (oko 200 grama)
1 veza lista celera
1 veza lista peršuna
800 grama soli

Poređati oprane i osušene tegle u hladnu rernu, uključiti na 100°C i sat vremena sterilisati tegle.
Povrće dobro oprati i očistiti. Iseći na sitnije komade i samleti u multipraktiku. U vangli ili dubokoj činiji mleveno povrće i so dobro rukama izmešati da postane kompaktno, pa puniti tegle. Odložiti na tamno i hladno mesto, najbolje i najsigurnije je u frižideru. Povrće se ne suši u rerni već se sveže stavlja u tegle. 









22. октобар 2016.

Bezglutenska zimnica - kiselo-slatki krastavčići



Najsigurnija zimnica je ona koju sami spremite. Domaći džemovi, sokovi, turšija po receptima naših baka, bez konzervansa i aditiva, neće vam oduzeti puno vremena, a dobićete zdravu zimnicu, što je posebno važno za sve one koji muku muče sa alergijama. Recept za ove krastavčiće našla sam na blogu http://hlebilale.com/2013/09/kiselo-slatka-nedelja/ Nikada nisam kiselila krastavčiće, jer sam bila ubeđena da ništa ne može da zameni industrijske. Zbog, za mene neobične kombinacije sastojaka, odlučila sam da napravim samo polovinu preporučene mere. Nisam bila sigurna da li će nam se dopasti. Šta da vam kažem, ponovo sam kupila krastavce (ovog puta sitne kornišone, da ne moram da ih seckam) i nove tegle, pa se spremam za vikend akciju pripreme zimnice.




Kiselo-slatki krastavčići

Sastojci:
(za desetak tegli)
6 kg krastavčića
1 kg luka (isečenog na režnjeve)
6 čenova belog luka (izgnječiti)
100 gr soli
2l vode
750 ml sirćeta (jabukovo ili vinsko)
1 kg šećera
2 kašike slačice
1 kašika kurkume

Priprema:
Dobro oprati krastavce i istrljati četkicom da se uklone nečistoće. Čiste tegle staviti u hladnu rernu i uključiti je na 100°C. Kada rerna dostigne temperaturu od 100°C ostaviti tegle u njoj još 10 minuta. U velikoj vangli ili činiji rukama pomešati krastavce, isečen crni i izgnječen beli luk, pa sve ređati u tople tegle tako da bude što kompaktnije složeno. Obavezno staviti na vrh plastičnu mrežicu koja sprečava da se sadržaj podiže.
Sirće, šećer, slačicu i kurkumu sipati u šerpu i staviti da provri. Kada provri, preliti vrelom mešavinom krastavce tako da sav sadržaj bude prekriven. Ostavite da se ohladi, pa staviti na tamno i hladno mesto. Ja ih držim u frižideru, ali kakoviše nije toplo, novu turu ću držati u ormariću na terasi. Nakon dvadesetak dana spremni su za konzumaciju, mada što duže stoje biće sve bolji.



09. октобар 2016.

Bezglutenski režim ishrane - moje iskustvo 2.deo i bezglutenski hleb sa jogurtom


Bezglutenski način ishrane - kako dalje? Najveći problem nastao je, u stvari, kada smo došli kući nakon lekarskog pregleda. Imali smo izveštaj na kome je naznačeno koje proizvode možemo da kupimo a da su bezbedni, ko su proizvođači brašna kao i da postoji pekara koja pravi isključivo bezglutenske proizvode u Novom Sadu. Google je prikazao na stotine stranica vezanih za ishranu bez glutena. Odakle krenuti? Suprug i ja smo ceo vikend proveli istražujući. Lako se dolazi do informacija u današnje vreme. Teško je u obilju istih pronaći one prave. Kako ih primeniti na naš svakodnevni život? Kako skuvati ručak? Šta spremiti za užinu? Kako umesiti hleb?!? Šta kupiti u prodavnici?

Pročitala sam knjigu Novaka Đokovića i zaključila da ne mogu da nabavim med sa Novog Zelanda i da nikada nisam koristila amarant. Nakon drugog čitanja shvatilla sam da je iz knjige najbitniji stav da "koristite u ishrani namirnice sa vašeg podneblja." Odlično! Ne moram na kraj sveta po kokosovo ulje. Čovek je opisao svoj način ishrane, a mi treba da pronađemo način koji ćemo prilagoditi sebi. Najviše mi je pomogao sajt  https://bezglutena.wordpress.com/ Ovde su slikovito prikazane namirnice koje su dozvoljene, kao i liste proizvoda bez glutena različitih proizvođača. Kakvo olakšanje. Moja sestra se dosta angažovala po pitanju nabavke određenih proizvoda, prijatelji su često fotkali namirnice bez glutena i slali nam sličice, a ja sam poslala desetak mejlova različitim kompanijama sa molbom da mi proslede spisak proizvoda bez glutena. Nakon dve-tri nedelje dobili smo početnu osnovu za drugačiju ishranu.


Tog prvog dana napravila sam u jednoj svesci spisak dozvoljenih namirnica. Čisti mlečni proizvodi (u našem slučaju mleko bez laktoze, jogurt, sir, kajmak, kiselo mleko, kefir, pavlaka), jaja, meso i riba, sveže voće i povrće. Domaći džem od šljiva iz rerne i džem od kajsija bez konzervansa. Kao i od smokava i mandarina. Živele bake! Na prvi pogled, veoma zdrava ishrana. Brašno: namensko bezglutensko brašno, krompirovo, kukuruzno, heljdino, pirinčano, proseno, amarant, kvinoa. Za početak i više nego dovoljno. Bezglutenska testenina. Rezanci za supu. Pomislila sam da i nije tako strašno i da mi neće trebati bogatstvo da bi se prehranili. Gotov bezglutenski hleb je poprilično skup, pogotovo ako se uzme u obzir da je nama jedno pakovanje trajalo jedan dan. Ovde možete pročitati kako sam uspela da napravim sinu prvu bezglutensku užinu (za veliki odmor). Pravljenje hleba bilo je ipak za napredni kurs kuvanja.


Hleb sam prvi put napravila po uputstvu na kesi. Da napomenem da osobe koje imaju alergiju na gluten, nemaju pravo da dobijaju brašno na recept. Samo oboleli od celijakije. Nisam verovala da bezlična masa koju sam zamutila u činiji može da postane hleb. Brašno je podsećalo na gustin, a pomešano sa vodom lepilo se za ruke pa mi je trebalo dosta vremena da operem i spiralne nastavke od miksera i činiju u kojoj sam mutila, a kasnije i ruke jer sam testo rukama pokušala da rasporedim po plehu. Hleb je nakon pečenja bio tvrd kao kamen. U mislima sam se vratila u srednju školu kada sam pokušavala da umesim slano pecivo. Hleb bez glutena nikada neći biti mekan i vazdušast, a to je ono što sam pokušavala da izvedem. Imala sam na desetine recepata, isprobavala, bacala i na kraju uspela da pronađem odgovarajuću razmeru.





Kada imate dete u razvoju i koje pored školskih obaveza ima pet ozbiljnih treninga nedeljno sigurno je da ste u kuhinji dobar deo dana. A tek ako dete ima alergiju na hranu?!?! Onda iz iste ne izlazite. Testeninu uvek spremam odvojeno - posebno za nas dvoje, posebno za muža i starijeg sina. Kolače samo od bezglutenskog brašna. Pite i pice posebno. Rezance za supu isključivo bezglutenske, kao i brašno koje koristim da zgusnem variva. Vremenom sam naučila da sebi olakšam pripremu hrane i kada smo prešli na ovaj režim, dugo sam zapisivala šta sam sve spremala i na koji način, tako da mi te beleške često posluže kad ne znam šta ću da kuvam.

Za decu sa bilo kakvom alergijom užinu za školski odmor morate posebno spremati. Mi smo došli u situaciju da  on mora da nosi 2-3 užine ako pravo iz škole, posle popodnevne smene ide na utakmicu. Tada posebno pakujem užinu koju će pojesti na velikom odmoru, pa užinu za posle škole, pa za posle utakmice ako su gostujuća ekipa, jer tada ne igra u školi u kraju, pa mu treba vremena dok stigne do kuće. Potrebno je spremiti dovoljno hrane koja će nadoknaditi energiju za period od 13:30 kada ode od kuće pa do 22-23h kada se vrati. Naravno, ovo se ne dešava baš toliko često, ali i takve situacije treba predvideti. Ne može samo da odšeta do prvog kioska sa pljeskavicama i kupi jednu. Ili na primer, šta spakovati za ceo dan na Adi kada ode sa društvom. Pni se uglavnom dogovaraju posle buđenja i od sastojaka koje pronađem u kuhinji u trenutku treba da mu spremim hranu za ceo dan. Poznato vam je ovo, zar ne? Uvek imam pakovanje gotovog hleba sa dužim rokom trajanja za ovakve situacije. Zatim ekskurzija?! Odlazak na pripreme?! Spisak situacija za snalaženje je beskonačan. Imali smo u komšiluku devojčicu koja je bila alergična na jaja i laktozu i uvek se setim priče njene mame kako se snalazila da joj spremi hranu (naročito je bilo teško krajem devedesetih). Složićete se da je danas lakše. Ako nisu dostupne namirnice (kao na primer kore za lazanje, koje nam dragi prijatelji uvek donose iz inostranstva) onda su saveti o pripremi hrane na dohvat ruke. Ne očajavajte ako pecivo ili hleb ne uspe odmah, posle nekoliko pokušaja savladaćete i ovu veštinu. Samo je bitan broj pokušaja.






Bezglutenski hleb sa jogurtom

Sastojci:
300 grama bezglutenskog brašna
1 dl jogurta
2 kašike ulja
1,5 dl tople vode
2 kašičice kvasca
po 1 kašičica soli i šećera

Priprema: Sipajte brašno u činiju, dodajte so, šećer i kvasac. Dodajte vodu, ulje i jogurt i viljuškom zamutite (nije potreban mikser) da testo bude malo ređe i mekano. Po potrebi dodajte još 1-2 kašike vode, jer sam primetila da kada pravim sa Senza brašnom moram da dodam još malo vode, dok sa Schar-ovim je sasvim dovolja mera iz recepta. Prekrijte krpom i ostavite 30 minuta da odstoji. Posudu za pečenje obložite papirom. Špatulom odvojite testo od ivica posude i sipajte u pleh i lepo rasporedite. Ostavite u pleh još dvadesetak minuta da naraste. Rernu zagrejte na 180C i pecite oko 40 minuta, u zavisnosti od jačine rerne. Izvadite hleb na rešetku da se ohladi.







02. октобар 2016.

Bezglutenski režim ishrane - moje iskustvo i "zvezdice" bez glutena


(Pokušaću ovim postom da opišem moje iskustvo sa bezglutenskom ishranom, a u sledećem će biti osvrt na osvajanje kuvarskih veština).

Uskoro će tri godine kako je moj mlađi sin na bezglutenskom režimu ishrane. Tri godine snalaženja. Strahova. Osluškivanja. Merenja - više težine nego visine, mada je sve bilo uglavnom u korist visine. Kontrole. Savetovanja. Uspeha! 


Pre više od dvadesetak godina saznala sam da je unuk jednog našeg prijatelja alergičan na pšenicu i da umesto hleba mora da jede proju. Tada sam prvi put čula da je neko alergičan na pšenicu. Bilo mi je čudno da neko može da bude alergičan na hleb. Jer pšenica je bila jednaka hlebu. 

Moje mlađe dete je od rođenja prilično osetljivo. Od šestog meseca borili smo se sa opstruktivnim bronhitisom, pa nam je taj rani period bio obeležen stalnim inhalacijama, zatim ekcemom, a kasnije i jakom reakcijom organizma ispoljenom u vidu alergije na određenu vrstu hrane. Kikiriki i kakako su u svim oblicima izbačeni iz ishrane, kravlje mleko je zamenjeno kozjim i sojinim. Mislim da deca koja imaju određene zdravstvene probleme to prihvate na neki svoj način i trude se, da se koliko toliko pridržavaju istog, iako nemaju baš pravu svest o svemu što ih je snašlo. Parafraziram vaspitačiu Dudu, koja mi je jednog popodneva, kada sam došla po decu, prišla i pružila veliku belu Milka čokoladu. Jedno dete je slavilo rođendan i većina posluženja je bila od sastojaka koje moj sin nije smeo i to je i rekao vaspitačici. Rekla mi je da je bila zadivljena malim čovekom i izašla je da mu kupi najveću čokoladu bez kakaa. 

Kada je krenuo u prvi razred, inhalator je postao prošlost, ishrana više nije bila ograničena i mi smo mislili da su "dečje bolesti" iza nas. Prve ozbiljnije simpotome primetili smo na letnjem raspustu između četvrtog i petog razreda. Celo leto na moru prošlo je u sporadičnim, jakim grčevima. Sve se to nastavilo, samo još učestalije dok u novembru nije završio u bolnici. Tokom mesec dana ispitivanja otkriven je Hašimoto tiroiditis (doktor nas je pitao da li mi imamo neke bolesti, pa kako ja nemam štitnu žlezdu urađene su analize). Alergije na hranu - negativne. Isključena je celijakija. Nakon nekoliko seansi kod psihologa, rečeno nam je da nismo za nju. Svi zajedno. Sve u svemu, određeno je praćenje uz redovne kontrole. Krenuli smo i sa alternativom, ali bez nekog velikog boljitka. Malo je ojačao imunitet, malo smo pripazili na hranu kod smene godišnjih doba, da bi se izbegle tegobe koje mogu da imaju osobe osetljivog stomaka. Mislim da smo se sve vreme vrteli u krug. On nije prestajao da trenira košarku, ali često ne bi mogao da izdrži ceo trening, ujutru se budio sa podočnjacima, dugo vremena je trebalo organizmu da se oporavi. Rastao je, ali kilogrami su se negde gubili iako nije imao problem sa količinom hrane koju je mogao da pojede. Zatim se desio jedan ozbiljan pad leukocita i samo zahvaljujući našoj dragoj dr Ani, koja je po ko zna koji put verovala u njega, izgurao je sve bez odlaska u bolnicu. Mi smo bili skroz skrhani. Nismo mogli da nađemo način da poboljšamo zdravlje našeg deteta. 

Tako sam jednom sva očajna otišla kod njegove doktorke u Dom zdravlja po recepte i onako, pošteno sam joj se izjadala. To su one situacije kada ništa ne očekujete, samo vam je potreban neko da vas sasluša. Ona mi je predložila da odemo kod jednog doktora jer, neki roditelji su imali pozitivno iskustvo u lečenju svoje dece, pa eto, da probam. Nisamo ništa očekivali. Više se i ne sećam kod kojih smo sve doktora bili. Svi su oni vrsni u svojim oblastima, ali jednostavno nekad uz svu dobru volju, nije bilo dobrih rezultata. Otišli smo, naravno. Doktor je posle detaljne analize njegovih rezultata, predložio bezglutenski način ishrane. Rekao je da ima slične probleme kao Đoković. Toga sam se i plašila. Sad smo fancy family, hranimo se bez glutena. Verujte, to je bio moj komentar. Nisam verovala. Za razliku od mene, moj muž je je po prvi put pomislio da je to dobar put. 

Prvi savet o bezglutenskoj ishrani dobila sam kada sam vežbala kod trenera Marka. Predložio mi je, s obzirom na moje zdravstveno stanje (hipotireoza), da probam bezglutenski način ishrane. Da je to odličan način za sve koji kubure sa autoimunim bolestima. Pročitala sam sve na Internetu i shvatila da mi je to prilično komplikovano. Nije mi baš toliko loše pa da moram da izađem iz svoje zone komfora i da se bakćem sa bezglutenom. Negde u to vreme se pojavila i knjiga Novaka Đokovića i cela ta priča delovala mi je kao još jedan od načina trendi ishrane. Oooh, kako sam samo grešila!! Posle nekoliko meseci došla sam u situaciju da moram sve radikalno da promenim. Tada sam detaljno pročitala Đokovićevu knjigu i shvatila da se i na mene odnosi ona čuvena poslovica "Ko ne plati na mostu, plati na ćupriji" - na to me je podsetilo ovo moje nećkanje.

Doktor nam je dao smernice, šta je dozvoljeno od brašna, kako se hrana priprema, čuva... Moje dete je tada imalo 174cm i nestvarnih 43kg. I sad se stresem kad pomislim na to. Još je i napomenuo da može da dođe do jakih reakcija - od bolova u stomaku, gubitka težine, otežanog pražnjenja, grčeva. Na žalost, jednu od tih epizoda su, slobodno mogu da kažem, proživeli i naši prijatelji, kada je na snegu, zbog iznenadnog jakog bola u stomaku pao kao pokošen. Oko četrdeset dana organizmu je trebalo da očisti od otrova i da se vrati u normalu. Doktor je uglavnom na sva moja pitanja imao odgovor da je to samo jedna u nizu očekivanih reakcija i da će se stanje stabilizovati. I na kraju se stabilizovalo. Samo je bilo potrebno dosta strpljenja. Ili se to kaže živaca. 

Ja sam odlučila da mu se od starta pridružim. Setila sam se Markovih saveta i shvatila sam da je došlo vreme da ih primenim. Kod mene je situacija bila drugačija, ali napomenuću samo neka poboljšanja. Otoci su nestali. Konačno sam mogla da nosim prstenje. Da odem i da se vratim sa posla u istim cipelama. Dešavalo se da mi skočni zglobovi toliko oteknu da mogu da nosim samo patike. Sad bez problema šetam u visokim potpeticama. Ne znam da li bih bila baš toliko istrajna da sam bila sama u ovome. Ja ni dijetu nisam mogla da držim duže od deset dana. U društvu je i lakše i lepše. 

Uz obavezan eutiroks svakog dana, moj sin nema više nikakvu terapiju. Sad je on momak od 193cm i 66kg. Još uvek raste a i kilogrami se konačno "lepe". Mislim da je dovoljno vremena prošlo da mogu da kažem da mu je ovakav način ishrane promenio život. 

"Zvezdice" su bezglutenski keksić idealan za popodnevne čajanke. Najbolje su sutradan. Recept je iz Schar-ove brošure i zove se "Hrskavo testo". Mi smo ga preimenovali u "Zvezdice".




Bezglutenski keks "zvezdice" 

Sastojci:300 grama brašna (Mix B)
150 grama maslaca
2 jaja
75 grama šećera
2 kašičice vode
prstohvat soli
1 ravna kašičica praška za pecivo

Priprema:
Na kockice iseckajte hladan maslac i dodajte u brašno pomešano sa praškom za pecivo i dobro sve rukama dobro sjedinite. Dodajte ostale sastojke i zamesite testo. Prekrijte providnom folijom i ostavite u frižideru najmanje 30 minuta (može i duže). Razvaljajte testo i pravite modlicom zvezdice ili neke druge oblike. Peče se u plehu obloženim papirom za pečenje 10-12 minuta u rerni zagrejanoj na 150-180C. Ja pečem 10min na 150C.