Bezglutenski grisini

Školska užina je često ozbiljan problem za roditelje čija deca imaju neku alergiju na hranu. Obično sve ono što se prodaje u kioscima i pekarama oko škole je od pšeničnog brašna, pa je samim tim neprihvatljivo kao užina za sve one koji muku muče sa intolerancijom na gluten ili celijakijom. Svakodnevno osmišljavanje užine koju će dete hteti da ponese i pojede u školi je, pa slobodno mogu reći - poduhvat. Alergije na jaja, mleko, gluten, orašaste plodove, crveno voće, kakao... spisak je beskonačan, a često se desi da dete ima reakciju na nekoliko namirnica. Što su stariji, može da bude sve teže. Veliki broj dece u tinejdž periodu ne želi da se izdvaja iz društva, pa će neki ili gladovati ili kupiti nešto što smeju u prodavnici (na primer čips), a ignorisaće ili će baciti hranu koju ste im spremili za užinu. A na čipsu je teško izdržati 6-7 časova u školi.

Klincima zaista nije lako, pa sam se sa sinom dogovorila šta je to što bi on nosio od kuće za užinu. U startu su odbijene sve varijante hrane spakovane u plastičnu kutiju. Mogu kolači, keksi, sendviči, slane grickalice, pite, proje, mafini u svim varijantama, voće... Spakovano u foliju ili salvetu. Odahnula sam. Uz malo truda i mašte, užina može da bude raznovrsna. Uglavnom sam sve to pravila uveče (često i za večeru) pa ostavim i za sutrašnju užinu. Komplikovano je kada radite od 8-16h, a dete ide popodne u školu, a posle škole na primer pravo na trening. Koliko hrane će biti dovoljno? Kakve hrane? Kako raspodeliti i spakovati?

Nekako mi je ta popodnevna smena uvek problematična. Škola počinje u 14h (znači u 13h najkasnije mora da ruča ako nema predčas - ako ima, onda je ručak u 12:15). Časovi se uglavnom završavaju u 19:10 nekad i u 20h. Za takve dane (7 sati u školi) imam nekoliko varijanti, a jedna je da ujutru napravim lepinju u koju stavim parče piletine izgrilovane prethodne večeri, sa krem sirom, malo salate (zelena, krastavci, paprika, u zavisnosti od sezone) i kečapom. Uz neku voćku ili grickalicu, bude sasvim dovoljno. 

Grisini su jedna od varijanti grickalica za užinu. Imam nekoliko varijacija, a recept sam pronašla u brošuri Santameda.


Bezglutenski grisini

Sastojci:
1,5dl vode ili mleka
200 grama maslaca
20 kašika brašna
1 kašičica praška za pecivo
1 kašičica soli

Za posipanje: krupna so

Priprema:
U omekšali maslac sipati brašno, prašak za pecivo i so. Postepeno dodavati mlako mleko i zamesiti testo. Ostaviti u frižideru 1-2 sata da se stegne. Vlažnom rukom izvaditi testo, staviti na radnu ploču posutu brašnom i premesiti. Ako se lepi za ruke dodati još jednu kašiku brašna. Testo podeliti na 3 jednaka dela, od svakog napraviti kobasicu, iseći je na jednake delove i praviti grisine debljine po želji. Poređati u pleh obložen papirom za pečenje, po grisinama posuti krupnu so i peći u rerni zagrejanoj na 180°C 10-15 minuta (dužina pečenja uglavnom varira, jer nisu sve rerne iste, pa prilagodite prema vašoj rerni). Kada sam prvi put pravila tanke grisine, morala sam sve da bacim jer sam ih prepekla. Ovi deblji su bolje prošli. Inače, tanke grisine pečem 5-7 minuta na temperaturi od 180° (nisu baš kao iz kesice, ali mogu da prođu :-))
Vruće grisine možete premazati vrućom vodom tj. umočite četkicu u vruću vodu i premažite ih. Prekrijte krpom da se ohlade.