Kuglof od bundeve

Nekoliko dana miholjskog oktobra provela sam daleko od grada. Šetala sam se obroncima Golije i Javora i uživala u vatrometu boja koji samo priroda može da priredi. Čist kičeraj koji blagotvorno utiče na dušu. Šipka ima na svakom koraku tako da sam se vratila kući sa punom kesom. Samlela sam ga na ručnoj mašini za meso i ostavila da se suši kod mame u ostavi. Sa prvim hladnim danima biće to pravi, prirodni viramin C, a kako sam ga brala na visini od 1500 metara može se reći da je 100% organski. 

Ipak, najjači utisak na mene, tokom boravka u ivanjičkom kraju, ostavila je poseta Osnovnoj školi "Svetozar Marković" u mestu Kovilje. Izlet je bio planiran kao poseta manastiru Kovilje, a vodič nam je predložio da još malo prošetamo i posetimo školu. Delovalo je nadrealno, jer mi smo zagazili duboko u šumu, bez ikakve naznake da osim manastira i budućeg konaka postoji još nešto.

Od Ivanjice do Kovilja ima oko 30-ak kilometara (mapu možete videti ovde - od krajnje tačke na mapi do škole ima još 200 metara). Od glavnog puta vodi oko 5km neasfaltiranog puta kroz šumu do škole i manastira. Za planinarenje i beg od gradske vreve idealno. Za svakodnevni život - veoma teško. Nekada je ovde postojao pogon tekstilne fabrike "Javor" iz Ivanjice i zaposlenje su imale mnogi roditelji iz okolnih sela. Na žalost, više ne radi. Škola se nalazi na proplanku, uz tok reke Nošnice, okružena šumama Javora i Golije. Školu je nekada pohađalo oko 700 đaka. Danas ih je 14 zajedno sa predškolskim. Učionice možda pamte i neke bolje dane, ali su vesele, ispunjene dečjim crtežima. U svakoj je peć na drva, takozvana "bubnjara" koja najbolje greje promrzle nogice posle dugog pešačenja po zimi. Đaci obično pešače od 3-11km. Nastavnici dolaze uglavnom iz Ivanjice. Kažu da se put zimi čisti i da je prohodan dok ne krene mećava, koja na planini može da bude poprilično opasna. Ovde su zime duge, hladne, šuma je puna zveri, ljudi su upućeni jedni na druge, jer samo tako u ovim vrletima mogu da opstanu. Kako sam saznala od vodiča, škola je bila pred zatvaranjem, a uz energičnu direktorku i monahinje iz obližnjeg manastira takođe su uticale da škola opstane. Jer, gde bi ljudi iz okolnih sela? 

Bilo je dosta reportaža o đacima pešacima i o udaljenim školama po zabačenim delovima Srbije, ali kada to stvarno vidite, doživite, popričate sa meštanima i decom, ostaje vam samo da im se divite. Više informacija o školi možete pronaći na veb sajtu: http://www.oskovilje.edu.rs/kontakt

Svoje utiske podelila sam sa jednom domaćicom od koje sam kupila razne đakonije proizvedene u njenom domaćinstvu. Kaže da se deca uglavnom odlučuju za nastavak školovanja u gradu i da na kraju u gradu i ostanu. Lakše je. Kada sam je upitala da li su bundeve koje ima na prodaju, ona je upitala "Treba ti za bundevaru? Ova ti je slatka!!" Tako sam na poklon dobila najslađu bundevu na svetu i od nje sam napravila bundevaru, čorbu i kolač koji sam nekoliko puta pravila sa šargarepom, ali ovog puta je to bio kuglof sa bundevom. Kuglof koji će ubuduće mirisati na lepe uspomene. Recept sam malo izmenila, a pronašla sam sam ga ovde 

Kuglof od bundeve

Sastojci:
4 jaja
1 šolja šećera
3 šolje izrendane šargarepe ili bundeve
1 šolja krupno seckanih oraha
40 grama suvog grožđa (po želji)
2 kašičice cimeta
1/2 kašičice muskatnog oraha
2 kašičice bikarbon sode
2 kašičice praška za pecivo
1/2 šolje vode ili mleka
1/2 šolje ulja
2 šolje bezglutenskog brašna

Umutiti jaja sa šećerom i uljem. Dodati brašno pomešano sa praškom za pecivo, cimetom, bikarbon sodom i muskatnim orahom. Dobro izmešati pa dodati vodu ili mleko, šargarepu (bundevu) i na kraju iseckane orahe (ja sam pravila sa pola šolje oraha i pola šolje badema). Sipati u podmazan kalup za kuglof (ili neki drugi pleh većeg prečnika npr. 28cm) i peći na 180°C oko 45 minuta ili duže u zavisnosti od jačine rerne. Ako ne volite cimet ili muskatni orah, možete ih izbaciti pa dodati aromu po želji. Ohlađen kolač posuti sveže samlevenim šećerom u prahu.