Bezglutenski način ishrane - kako dalje? Najveći problem nastao je, u stvari, kada smo došli kući nakon lekarskog pregleda. Imali smo izveštaj na kome je naznačeno koje proizvode možemo da kupimo a da su bezbedni, ko su proizvođači brašna kao i da postoji pekara koja pravi isključivo bezglutenske proizvode u Novom Sadu. Google je prikazao na stotine stranica vezanih za ishranu bez glutena. Odakle krenuti? Suprug i ja smo ceo vikend proveli istražujući. Lako se dolazi do informacija u današnje vreme. Teško je u obilju istih pronaći one prave. Kako ih primeniti na naš svakodnevni život? Kako skuvati ručak? Šta spremiti za užinu? Kako umesiti hleb?!? Šta kupiti u prodavnici?
Pročitala sam knjigu Novaka Đokovića i zaključila da ne mogu da nabavim med sa Novog Zelanda i da nikada nisam koristila amarant. Nakon drugog čitanja shvatilla sam da je iz knjige najbitniji stav da "koristite u ishrani namirnice sa vašeg podneblja." Odlično! Ne moram na kraj sveta po kokosovo ulje. Čovek je opisao svoj način ishrane, a mi treba da pronađemo način koji ćemo prilagoditi sebi. Najviše mi je pomogao sajt https://bezglutena.wordpress.com/ Ovde su slikovito prikazane namirnice koje su dozvoljene, kao i liste proizvoda bez glutena različitih proizvođača. Kakvo olakšanje. Moja sestra se dosta angažovala po pitanju nabavke određenih proizvoda, prijatelji su često fotkali namirnice bez glutena i slali nam sličice, a ja sam poslala desetak mejlova različitim kompanijama sa molbom da mi proslede spisak proizvoda bez glutena. Nakon dve-tri nedelje dobili smo početnu osnovu za drugačiju ishranu.
Tog prvog dana napravila sam u jednoj svesci spisak dozvoljenih namirnica. Čisti mlečni proizvodi (u našem slučaju mleko bez laktoze, jogurt, sir, kajmak, kiselo mleko, kefir, pavlaka), jaja, meso i riba, sveže voće i povrće. Domaći džem od šljiva iz rerne i džem od kajsija bez konzervansa. Kao i od smokava i mandarina. Živele bake! Na prvi pogled, veoma zdrava ishrana. Brašno: namensko bezglutensko brašno, krompirovo, kukuruzno, heljdino, pirinčano, proseno, amarant, kvinoa. Za početak i više nego dovoljno. Bezglutenska testenina. Rezanci za supu. Pomislila sam da i nije tako strašno i da mi neće trebati bogatstvo da bi se prehranili. Gotov bezglutenski hleb je poprilično skup, pogotovo ako se uzme u obzir da je nama jedno pakovanje trajalo jedan dan. Ovde možete pročitati kako sam uspela da napravim sinu prvu bezglutensku užinu (za veliki odmor). Pravljenje hleba bilo je ipak za napredni kurs kuvanja.
Hleb sam prvi put napravila po uputstvu na kesi. Da napomenem da osobe koje imaju alergiju na gluten, nemaju pravo da dobijaju brašno na recept. Samo oboleli od celijakije. Nisam verovala da bezlična masa koju sam zamutila u činiji može da postane hleb. Brašno je podsećalo na gustin, a pomešano sa vodom lepilo se za ruke pa mi je trebalo dosta vremena da operem i spiralne nastavke od miksera i činiju u kojoj sam mutila, a kasnije i ruke jer sam testo rukama pokušala da rasporedim po plehu. Hleb je nakon pečenja bio tvrd kao kamen. U mislima sam se vratila u srednju školu kada sam pokušavala da umesim slano pecivo. Hleb bez glutena nikada neći biti mekan i vazdušast, a to je ono što sam pokušavala da izvedem. Imala sam na desetine recepata, isprobavala, bacala i na kraju uspela da pronađem odgovarajuću razmeru.
Za decu sa bilo kakvom alergijom užinu za školski odmor morate posebno spremati. Mi smo došli u situaciju da on mora da nosi 2-3 užine ako pravo iz škole, posle popodnevne smene ide na utakmicu. Tada posebno pakujem užinu koju će pojesti na velikom odmoru, pa užinu za posle škole, pa za posle utakmice ako su gostujuća ekipa, jer tada ne igra u školi u kraju, pa mu treba vremena dok stigne do kuće. Potrebno je spremiti dovoljno hrane koja će nadoknaditi energiju za period od 13:30 kada ode od kuće pa do 22-23h kada se vrati. Naravno, ovo se ne dešava baš toliko često, ali i takve situacije treba predvideti. Ne može samo da odšeta do prvog kioska sa pljeskavicama i kupi jednu. Ili na primer, šta spakovati za ceo dan na Adi kada ode sa društvom. Pni se uglavnom dogovaraju posle buđenja i od sastojaka koje pronađem u kuhinji u trenutku treba da mu spremim hranu za ceo dan. Poznato vam je ovo, zar ne? Uvek imam pakovanje gotovog hleba sa dužim rokom trajanja za ovakve situacije. Zatim ekskurzija?! Odlazak na pripreme?! Spisak situacija za snalaženje je beskonačan. Imali smo u komšiluku devojčicu koja je bila alergična na jaja i laktozu i uvek se setim priče njene mame kako se snalazila da joj spremi hranu (naročito je bilo teško krajem devedesetih). Složićete se da je danas lakše. Ako nisu dostupne namirnice (kao na primer kore za lazanje, koje nam dragi prijatelji uvek donose iz inostranstva) onda su saveti o pripremi hrane na dohvat ruke. Ne očajavajte ako pecivo ili hleb ne uspe odmah, posle nekoliko pokušaja savladaćete i ovu veštinu. Samo je bitan broj pokušaja.
Sastojci:
300 grama bezglutenskog brašna
1 dl jogurta
2 kašike ulja
1,5 dl tople vode
2 kašičice kvasca
po 1 kašičica soli i šećera
Priprema: Sipajte brašno u činiju, dodajte so, šećer i kvasac. Dodajte vodu, ulje i jogurt i viljuškom zamutite (nije potreban mikser) da testo bude malo ređe i mekano. Po potrebi dodajte još 1-2 kašike vode, jer sam primetila da kada pravim sa Senza brašnom moram da dodam još malo vode, dok sa Schar-ovim je sasvim dovolja mera iz recepta. Prekrijte krpom i ostavite 30 minuta da odstoji. Posudu za pečenje obložite papirom. Špatulom odvojite testo od ivica posude i sipajte u pleh i lepo rasporedite. Ostavite u pleh još dvadesetak minuta da naraste. Rernu zagrejte na 180C i pecite oko 40 minuta, u zavisnosti od jačine rerne. Izvadite hleb na rešetku da se ohladi.
Svaka čast za sve tekstove. Sigurno ću nešto od ovoga praviti
ОдговориИзбришиhttp://milanasweetlife.blogspot.rs/
Hvala Milana!
ОдговориИзбриши