Moja razmišljanja o pisanju bloga čija će tema biti bezglutenska kuhinja prestala su da budu razmišljanja nakon jednog razgovora u čekaonici dečje bolnice. Upoznala sam se sa mamom čija je devojčica otpuštena sa dijagnozom celijakija. Žena je bila skrhana. Ono malo što je saznala od lekara, uz brošuricu i nalog za brašno koje će podizati u lokalnoj apoteci, nije bilo dovoljno da je ohrabri da će sve to ići nekim svojim putem i da će se ona u svemu tome snaći. Ispričala sam joj kako se sve to kod nas izdešavalo, da je malo komplikovano dok se ne uđe u štos... Prekinula me je rečima "Da, kada imate dostupno sve što vam je potrebno. Ja u selu imam jednu jedinu prodavnicu i u njoj ne mogu ponekad da pronađem neke uobičajene namirnice koje sam navikla da koristim, o bezglutenskim ne smem ni da razmišljam. Samo za brašno moram da idem u mesto koje je 20km udaljeno od mog sela." Uh, baš sam se osetila postiđenom. Jer Srbija nisu samo veliki gradovi u kojima ima svega, Srbija su i zabačena mesta gde takođe žive roditelji koji imaju decu sa alergijama, dijabetesom, celijakijom... Uglavnom svi sada imaju internet, kako je rekla, nije problem doći do informacija, nekada je problem upravo u snabdevanju.
Ovog puta se čekanje odužilo, a nas dve smo se lepo raspričale. Ipak, život na selu na jugoistoku Srbije može da se shvati i kao prednost za zdravo odrastanje deteta. Voće od kojeg će praviti džemove, sokove, kompote i slatka je organsko, neprskano, baš kao i povrće. Jaja su od koka koje kljucaju po dvorištu. Ima tu i druge pernate živine. Domaće mleko, sir, kajmak... Meso, ako ništa drugo, bar će za dete biti domaće. Neke namirnice će se i kupovati, naravno, ali baza je domaća, organska. Nešto o čemu mi u gradu možemo samo da maštamo. Na mesečne spiskove potrebnih namirnica kada krene u grad u nabavku dodaće i bezglutenske, a kako sam joj rekla, nešto se može naručiti i online, danas brza pošta stiže i u najudaljenije krajeve naše zemlje. Napomenula sam da variva može da zgusne sa ovim brašnom, niko od ukućana neće primetiti, a sebi će mnogo olakšati. Odmah je dodala da će probati da napravi i rezance za supu od ovog brašna, jer već ih pravi od običnog. Zaverenički smo se pogledale i konstatovale da te male izmene opet niko u njenom velikom domaćinstvu neće primetiti. Jer ukus je drugačiji, to su i moji govorili dok se nisu navikli. Ubrzo su one prozvane, kasnije i mi pa se više nismo ponovo srele. Verujem da se snašla, uopšte nije delovala kao nesnalažljiva osoba, već samo kao zbunjena nečim što se često propagira kao trend u ishrani, a ne kao doživotna terapija za obolele. Jer za celijakičare hrana je lek i sramota je što je kod nas toliko skupa. Ali o tome neki drugi put.
Tako sam i krenula u ovu avanturu blogovanja. Ideja mi je da većina recepata bude jednostavna, da sastojci mogu da se pronađu u svim prodavnicama, da vam nije potrebno bogatstvo da bi napravili kolač ili tortu i da uz male izmene možete napraviti skoro sve iz zbirke recepata koju imate.
Recept sam pronašla ovde i malo sam ga izmenila.
Bezglutenske posne čokoladne kocke sa pomorandžom i orasima
Sastojci:
350ml soka od pomorandže
4 supene kašike džema po izboru
100 grama šećera
2 vanil šećera
180 grama oraha
100 grama bezglutenskog brašna
2 kašike kakaa
100ml ulja
1 prašak za pecivo
Glazura:
100 grama čokolade
150ml soka od pomorandže
2-3 kašike džema
Priprema:
Iscediti sok od pomorandži (meni je bilo potrebno 5 da bih dobila 350ml soka ili jednaka količina soka iz tetrapaka), dodati džem, šećer, vanil, orahe, brašno, kakao i ulje i sve promešati viljuškom ili varjačom (nije potreban mikser). U podmazan i pirinčanim brašnom posut pleh uliti smesu i peći na 180°C oko 30 minuta, u zavisnosti od jačine rerne. Pirinčano brašno ili griz koristim za posipanje pleha umesto bezglutenskog brašna jer se ne zalepi za ulje ili puter kojim je pleh podmazan. Dimenzije pleha u kome sam pekla su 35x23cm, ali možete praviti i u manjem četvrtastom ili okruglom, po izboru.
Prohlađen kolač premazati sa 2-3 kašike džema.
Na pari otopiti čokoladu u soku od pomorandže (bile su mi potrebne 2 velike) sa 3 kašike džema i vruć fil preliti preko prohlađene kore.
Ukrasiti iseckanim orasima.
Lepe su kocke,ali je i tanjir lep.:-)
ОдговориИзбришиBez njega ni kolači ne bi imali poseban ukus...
ИзбришиАутор је уклонио коментар.
ОдговориИзбришиDanas sam vidjela Vas recept,imala sve sastojke i napravila super ukusan kolac.Hvala:)
ОдговориИзбришиDrago mi je da Vam se kolač dopao :-)
ИзбришиCijeli taj mit o kompliciranosti BG prehrane je ipak samo mit. Vrijeme je da se vratimo PRIRODNOJ ishrani temeljenoj na voću, povrću, grahoricama, orašidima, sjemenkama i žitaricama koje prirodno nemaju gluten (heljda, proso, kukuruz). Kombinacijom tih namirnica mogu se pripremiti sva moguća jela i uopće ne treba koristiti nikakva posebna bezglutenska brašna koju su industrijski proizvedeni ekstrakti škrobova i u konačnici im je jedina korist sličnost okusa sa pšeničnim brašnima, a takav škrob i dalje šteti tijelu! Jednostavna jela od sezonskih namirnica su jedini temelj zdrave prehrane i svatko tko izbaci gluten iz prehrane je blagoslovljen. Iz svog iskustva znam da je to lakše učiniti svojevoljno bez liječničke dijagnoze, ali kako god da je želim svima da to prihvate kao blagoslov.
ОдговориИзбришиInteresantno zapažanje. Hvala na podeljenom mišljenju!
ИзбришиImam iste ovakve tanjire, nasleđene od svekrve :) A kolač ću praviti danas, samo ću umesto oraha (jer smo alergični) staviti bademe.
ОдговориИзбришиJa sam nasledila od mame :-) Umesto orašastih plodova alergičari mogu koristiti kokosovo brašno.
Избриши