Film "Žena u zlatu" govori o neverovatnoj sudbini slike "Portret Adele Bloh Bauer I" koja je nakon mnogo peripetija, vraćena od strane države Austrije naslednici Mariji Altman.
Portet Adele Bloh Bauer iz 1907. preuzeto: https://www.google.rs/imgres?imgurl=https://upload.wikimedia.org/wikipedia
Gustav Klimt je na svojim slikama predstavljao dame iz visokog bečkog društva. Bogate naslednice, žene industrijalaca, trgovaca, bankara, profesora ostale su upamćene na njegovim slikama. Klimt je voleo žene. Slikao ih je u punoj lepoti, erotične, smele i ranjive, a govorkalo se da je nastanku svake slike prethodila ljubavna afera. Gustav Klimt se nikada nije ženio, a imao je četvoro priznate i kako se pretpostavlja još desetoro nepriznate dece. Njegova muza je bila Emili Floge koju je obožavao i često je dizajnirao tkanine za njen modni salon "Schwestern Flöge". Oni su imali poseban odnos koji nije narušio Klimtov smeo i raskalašan život. Možda je mir sa svojom dragom Emili pronalazio pored jezera Ater, gde je nastala jedna velika izuzetna kolekcija pejsaža. U blizini zamka Kamer na jezeru Ater 2012. otvoren je Centar Gustav Klimt.
Ferdinad Bloh Bauer, industrijalac čije su fabrike snabdevale Austriju šećerom, naručio je od Klimta portret voljene žene Adele. Postoje dva njena portreta, završena 1907. i 1912. i to je jedina žena koju je naslikao dva puta. Na žalost, Adela je umrla 1925. u 44. godini i tako na neki način izbegla tužnu sudbinu svoje porodice kojoj su nacisti sve oteli. Ferdinand je pred dolazak nacista uspeo da pobegne u svoj dvorac u Češkoj, da bi se na kraju domogao Ciriha gde je i umro 1945. Iako je Adela u svom testamentu slike ostavila Nacionalnoj galeriji Belvedere, Ferdinand je tužan i nesrećan zbog svega što mu se desilo, tu odluku poništio i sve slike ostavio naslednicima tj. deci svog brata. Tako je Marija Altman postala naslednica pet vrednih umetničkih dela koje su pripadale državi Austriji. Marija je za vreme aneksije Austrije sa mužem Frederikom Altmanom, operskim pevačem,uspela da pobegne i zauvek se nastani u Los Anđelesu. U početku je radila kao šnajderka, dok nije započela svoju proizvodnju i prodaju džempera od kašmira. Od bogatstva koje su nekada posedovali nije ostalo ništa jer su nacisti sav nakit, umetnička dela i nekretnine konfiskovali.
Nacistima nisu bile po ukusu Klimtove slike pa su tako one završile u galeriji Belvedere. Kada je 1943. godine održana izložba, portret Adele Bloh Bauer preimenovan je u "Žena u zlatu" jer u nacističkoj Austriji čak ni vrhunska dela nisu mogla da nose ime jevrejske žene. Za Austrijance ovo delo bilo je u rangu "Mona Lize". Zaštitni znak muzeja. Kada je pokrenut prvi sudski proces, bili su sigurni da nikakva odluka suda ovu sliku ne može izmestiti iz galerije u kojoj se nalazi skoro 65 godina. U Austriji je 1988. donet zakon kojim se nalaže vraćanje umetničkih dela zaplenjenih od strane nacista. Oko stotinu umetničkih predmeta još uvek čeka prave vlasnike. Ovaj slučaj uzdrmao je umetnički svet i bacio Austriju na kolena, a 24.4.2006. svih pet slika koje su vraćene Mariji Altman izloženo je u Los Anđelesu u muzeju LACMA.
Marija Altman nije slike zadržala u privatnoj kolekciji da bi im se divila uz jutarnju kafu. Nije imala ni mogućnosti ni sredstava da ovako vredna umetnička dela drži u svojoj kući. A nije ni htela. Slike su prodate na aukciji kod Kristija i kako pravila nalažu, o imenima novih vlasnika se ne govori. U pitanju su slike: "Brezova šuma", "Pejsaž sa jezerom", "Jabuka I" i "Portret Adele Bloh Bauer II"( iz 1912.)
Tri meseca pre aukcije, "Portret Adele Bloh Bauer I" prodat je za 135 miliona dolara Ronaldu Loderu, kolekcionaru i nasledniku imperije Este Loder. Jedini zahtev Marije Altman bio je da slika bude uvek svima dostupna. Tako je Žena u zlatu započela svoj novi život u "Neue Galerie" u Njujorku.
2018. godine obeležava se stogodišnjica od smrti Gustava Klimta (1862-1918). Na nekoliko mesta u gradu organizovane su izložbe u čast ovog umetnika koga je licemerni i konzervativni Beč sa početka dvadesetog veka nazivao besramnim pornografom. Zahvaljujući damama iz agencije Baja turs zaputila sam se u Beč da posetim izložbu posvećenu ovom umetniku kome se divim još iz detinjstva. Naime, preturajući po dedinoj biblioteci iz jedne knjige ispale su dve razglednice. Jedna je bila slika Emili Floge u plavičastoj haljini, a druga svetlucava, zlaćana slika "Poljupca". Razglednice su bile upućene članu moje familije od jedne prefinjene berlinske frajle. Mogla sam danima da ih posmatram i da im se divim.
U Leopold muzeju prikazana je Klimtova zbirka slika, crteža, skica, upotrebnih predmeta, fotografija, detalja iz salona Emili Floge. Posebno mesto je zauzela njegova grandiozna slika "Život i smrt" za koju je 1911, dobio prvu nagradu na izložbi u Rimu.
Avgust Lededer kupio je 1915. godine sliku Betovenov friz za koju je Klimt pronašao inspiraciju u čuvenoj Devetoj simfoniji Ludviga van Betovena. Ovo delo je vraćeno vlasnicima nakon II svetskog rata, a kasnije je prodato republici Austriji. Od 1986. Betovenov friz vraćen je u Palatu Secesije, a prostorija u kojoj se nalazi dostupna je posetiocima nezavisno od drugih izložbi.
Na kraju dana dočekala nas je blistava, raskošna palata Belvedere. Moj prvi susret sa Bečom, pre mnogo godina bio je upravo ovde, u Belvedereu. Slika koju sam poznavala sa jedne razglednice, stajala je ispred mene u punoj svojoj lepoti. Danas sam se ponovo divila "Poljupcu" koji uz magičan, zlaćani odsjaj oslikava život onakav kakav je Klimt voleo. Pun ljubavi, strasti i žudnje za životom.
Recept za tortu sam pronašla kod Ivane na blogu i mislim da je zaista prigodna za poslepodnevno posluženje i sumiranje utisaka uz bečku kafu ili uz film "Žena u zlatu" sa divnom Helen Mirer.
Gustav Klimt torta (bez brašna i glutena)
Sastojci:
Kora:
170g maslaca
180g šećera (150g ako ne želite puno slatku tortu)
9 jaja sobne temperature
kora od 1 limuna
1 kašika vanila ekstrakta
230g pečenog samlevenog lešnika
70g prezli bez glutena
Fil:
5-6 kašika džema od maline
Glazura:
230g čokolade
160g šećera (120g šećera, ako ne želite puno slatku tortu)
60g meda
120ml vode
Priprema:
Prvo pripremiti pleh sa pomičnim ivicama, podmazati ga i staviti papir za pečenje. Umutiti puter dok ne postane mekan pa dodati polovinu šećera. Mutiti dok ne posvetli. Dodavati jedno po jedno žumance uz lagano neprestano mućenje, pa kada se smesa lepo sjedini dodati kašiku ekstrakta od vanile i izrendanu koru od limuna. Varjačom umešati u smesu lešnik i prezle.
Posebno umutiti belanca sa prstohvatom soli. Dodavati kašiku po kašiku preostalog šećera pa kada se dobije čvrst šam lagano umešati žicom u smesu sa žumancima i lešnikom. Kada se lepo sjedini sipati u pleh. Peći na 170°C oko 50 minuta tj. dužinu pečenja prilagodite vašoj rerni.
Izvaditi iz rerne i ostaviti da se potpuno ohladi. lagano je izvaditi iz pleha, skinuti papir sa kore i preseći je na dva dela. Premazati džemom od malina. Poklopiti drugom korom, staviti na rešetku koju potom stavite u pleh od rerne i prelijte glazurom. Kada se glazura potpuno ohladi i stegne, lagano tortu prebaciti na tacnu za serviranje. Torta će podjednako biti divna ako je prefilujete sa čokoladnom glazurom (150g čokolade, 50g maslaca).
Tortu poslužiti sa šlagom.
Нема коментара:
Постави коментар