Kolač sa jagodama

16.maj je Svetski dan obolelih od celijakije. Ako na ambalaži proizvoda koji kupujete postoji znak precrtanog klasa pšenice možete biti sigurni da ste kupili bezbednu namirnicu. Za obolele od celijakije i najmanje prisustvo glutena može dovesti do zdravstvenih problema, pa stoga oni moraju paziti i da ne dođe do kontaminacije sa glutenskim namirnicama. Pored namirnica i posuđe u kojem se priprema hrana, daske za seckanje, kuhinjske krpe moraju se posebno koristiti i čuvati u određenim delovima kuhinje. U mnogobrojnim porodicama, gde 2-3 člana ili pak cela porodica imaju celijakiju kod njih je kuhinja sterilna, bez pristustva i najmanjeg traga glutena. 

Na žalost u našoj zemlji svest o problemima koje gluten može napraviti u organizmu celijakičara ili alergičara još uvek nije na nivou razumevanja šire zajednice. Helenina priča je još jedna u nizu da ni lekari ne umeju često da prepoznaju simptome celijakije. Obično se bezglutenska ishrana dovodi u kontekst modernog načina ishrane ili kao odlična dijeta koja će vam pred letovanje tih nekoliko kilograma istopiti. Moram priznati da sam i ja bila pomalo skeptična kada ju je doktor mlađem sinu prepisao kao terapiju. Upravo zbog raznih tekstova u dnevnoj štampi i časopisima koji promovišu novi trend koji će biti aktuelan ove i možda sledeće sezone, a onda pasti u zaborav. Terapija za obolele je samo pravilna ishrana. Doživotna. Na recept se odnedavno može podići 7kg brašna umesto nekadašnjih 5kg. Kada potrošite brašno koje ste dobili na recept nove zalihe morate kupiti od svojih sredstava. Brašno je kod nas užasno skupo. Kao i slatkiši, grickalice, testenine. Deci morate posebno spremati i pakovati hranu za školsku užinu, ekskurziju, sportske pripreme, na letovanje nosite kompletan pribor za jelo i kuvanje kao i namirnice. Zaposleni takođe nose kutijice sa hranom na posao i veliki problem im predstavljaju poslovni susreti koji se završavaju banketom ili ručkom u nekom restoranu. U mnogim restoranima često ostanete gladni jer osoblje nije dovoljno upućeno šta tačno znači "sigurno bez glutena". Verujte, nije preterivanje, već način života koji uopšte nije lak. 

Kolač sa jagodama pronašla sam kod Marine na blogu pod nazivom "Kolač Žižine mame". Lako se pravi, potrebne namirnice imate uvek u kući i ubraja se u one starinske, večne recepte. Jagode se mogu zameniti i drugim sezonskim voćem.


Kolač sa jagodama

Sastojci:
4 jaja
20 kašika šećera
20 kašika mleka
20 kašika ulja
20 kašika bezglutenskog brašna*
narendana korica od limuna
1 prašak za pecivo
400 grama jagoda

*možete staviti 15 kašika bezglutenskog i 5 kašika pirinčanog brašna;

Priprema:
Obložiti papirom kalup prečnika 26-28cm. Umutiti belanca sa šećerom u čvrst šam. Posebno umutiti žumanca, mleko, ulje, koricu od limuna i brašno pomešano sa praškom za pecivo. U smesu sa žumancima dodavati kašiku po kašiku umućenih belanaca i lagano žicom ili najsporijom brzinom miksera sjediniti.

Zagrejati rernu na 170°C. Pola smese izliti u kalup i zapeći desetak minuta. Izvaditi iz rerne, poređati osušene i iseckane jagode, preliti ostatkom smese i vratiti u rernu da se ispeče. Ja sam pekla oko 30 minuta na 170°C, mada svako treba vreme pečenja da prilagodi jačini svoje rerne. Sačekati da se kolač sasvim ohladi pa ga izvaditi iz kalupa. Posuti sveže samlevenim šećerom u prahu.

Kolač sam pravila nekoliko puta. Najbolja varijanta je sa kombinacijom bezglutenskog i pirinčanog ili nekog drugog brašna, jer jagode su sočne i puste dosta soka pa vam se može desiti da biskvit bude malo gnjecav. Kao što se meni desilo, možda se vidi na fotografijama. Pirinčano brašno podseća na oštro brašno i odlično se ponaša u testu kod voćnih kolača. Naravno, možete ceo kolač napraviti samo od bezglutenskog brašna, ništa nećete pokvariti.