U Novoj godini želim vam puno lepih trenutaka koje ćete pamtiti i koje ćete kasnije, sa osmehom prepričavati! ❤❤❤
Bezglutenska posna torta sa bananama
Sastojci za kore:
7 šoljica šećera
1 kafena kašičica bikarbon sode
1/2l vode
2 šoljice ulja
3 nakisele jabuke
1 kafena kašičica džema po izboru
1 šolja mlevenih oraha
20 kašika brašna
5 kašika gustina
Sastojci za fil:
2 pudinga od vanile
2 kašike gustina ili brašna
1 litar soka od pomorandže
250 grama margarina
250 grama prah šećera
5-6 banana
Priprema:
3 šoljice šećera sipati u šerpu i zagrejati pa kada šećer porumeni i rastopi se, sipati 1/2 litra vode, skloniti sa vatre, dodati bikarbon sodu i 2 šoljice ulja. U ohlađeno dodati krupno izrendane jabuke, 4 šoljice šećera, kašičicu džema po izboru, orahe, brašno i gustin. Sve to varjačom lepo pomešati i od mase ispeći dve kore u rerni zagrejanoj na 180°C. Dužina pečenja zavisi od jačine rerne, ali prosek je oko 30 minuta. Pekla sam u kalupu prečnika 25cm sa pomičnim ivicama.
Fil:
U soku od pomorandže skuvati 2 pudinga od vanile pomešanog sa 2 kašike gustina ili brašna. Posebno umutiti margarin sa prah šećerom, pa kada se puding ohladi, dodavati kašiku po kašiku margarina u fil i dobro umutiti.
Filovanje:
Koru premazati tankim slojem fila, pa poređati banane isečene na kolutove, preko banana staviti jednu polovinu fila (možete i preko fila staviti još banana), pa preklopiti drugom korom i celu tortu premazati ostatkom fila. Ukrasiti po želji.
Torta je ukusnija ako se pripremi dan ranije i ostavi na hladnom da prenoći.
Za sve koji su alergični - orahe možete zameniti istom količinom kokosovog brašna. U tom slučaju možete dodati još jednu jabuku ili tortu natopite sokom, ako vam se učini da je kora malo suvlja.
Banane možete zameniti voćem po želji.
Uvek ispecite posebno dve kore. Jednom sam htela sebi da olakšam, pa sam ispekla jednu koru i presekla je na pola. Nije to baš bila najsrećnija varijanta, jer se gornji deo malo presušio pošto se dugo pekla, a u sredini je ostala malo žilava. Po originalnom receptu potrebno je 25 kašika brašna, ali sam to izmenila i dodala sam 5 kašika gustina i 20 kašika brašna jer je kora u ovakvoj kombinaciji nekako lepša. Možete umesto gustina staviti i pirinčano brašno.
Kada sam bila mala, moja mama se dosta namučila po pitanju moje ishrane. Ja ništa nisam jela. Ništa. Katastrofa. Bila sam previše osetljiva i previše mazna, a mama nežna i blaga, pa je bila presrećna kada bih pojela više od dve kašike nečega što je spremila. Kada sam joj se kasnije žalila da moja deca mrljave i da neće da jedu, ona bi samo odmahivala i govorila "oni su sjajni, kakva si ti bila"! Ono što sam od nje usvojila i dosledno se držala je to da kada su bolesni da im spremam isključivo hranu koju vole da jedu, pa makar je jeli tri dana uzastopno. Bolje i to nego ništa. Sad se više i ne sećam svih caka, oni su veliki momci, ali znam da je testenina mogla u bilo kom obliku. Kada sam im to kasnije pričala, smejali su se i nisu verovali šta sam sve radila da bi oni bar nešto pojeli ma koliko bili bolesni. Uz testeninu bi preživeli i brokoli i spanać i šargarepu. Uvek sam je imala u različitim oblicima, sa slovima, mašnicama, medvedićima, jelima sam davala neka posebna imena, ah znaju svi koji imaju malu decu kako to biva...
Jednom sam napravila flekice sa kupusom i taj naziv flekice im je bio tako zanimljiv da je sve moglo uz flekice. Nisam baš neki majstor za razvijanje kora, nemam ni onu specijalnu mašinu ali vremenom sam naučila da to malo testa tanko razvijem i da pravim razne flekičaste oblike. Uglavnom isečem na kockice ili sa reckavim nožićem isečem na trake da podsećaju na čipkane rezance.
Od bezglutenskog brašna flekice se mogu napraviti bez nekih velikih problema, a moji dečaci ih danas jedu uz malo više bibera i rena. Malo svežeg rena izrendam preko testa ili kašičicu rena pomešam sa 2-3 kašičice pavlake i napravim umak. Idealno protiv prehlade :-)
Flekice sa kupusom
Sastojci:
1/2 glavice kupusa
1 glavica crnog luka
ulje
so
biber
Iseći luk na rebarca i propržiti na ulju. Dodati kupus isečen na rezance i dinstati dok ne omekša tj. dok se ne uprži. Posebno obariti testeninu, dodati u šerpu sa dinstanim kupusom i promešati. Služiti toplo sa začinima po želji. Ja koristim biber, ren i malo parmezana.
za flekice (testeninu):
100 grama bezglutenskog brašna
1 jaje
1-2 kašike vode
1 kašičica soli
Umutiti viljuškom jaje, posoliti, dodati jaje u brašno i zamesiti. Dodati vodu po potrebi i umesiti čvrsto testo koje treba umotati u foliju i ostaviti u frižideru pola sata da se stegne. Posuti brašnom podlogu za mešenje, što tanje razvaljati testo i iseći željene oblike (kvadratiće, trakice..). Staviti na krpu da se malo prosuši. U posudu sipati vodu da provri uz dodatak soli i ulja pa po malo dodavati testeninu. Kuvati 2-3 minuta u zavisnosti od debljine testa, vaditi rešetkastom kašikom i pomešati sa kupusom.
Možete upotrebiti i najobičniju bezglutensku testeninu, skuvati po uputstvu i pomešati sa kupusom.
Bob sam prvi put probala pre petnaestak godina na Korčuli. Komšinica Ana još uvek gaji autohtonu sortu tako da svake godine donesem 3-4 kese za Beograd i smestim ih u zamrzivač. Moja svekrva sprema razna variva od boba, pravi ga i u kombinaciji sa artičokama i zelenišem, ali pihtije nikada nije pravila. Kao što su mi artičoke svojevremeno bile izazov, pa se nešto preterano nisam oduševila, tako sam rešila da pokušam da napravim bobove pihtije, pa šta bude. Sa pihtijama sam oduševljena! Recept sam pronašla na ovom blogu i samo sam umesto suvog, upotrebila svež bob. (Klasične pihtije sam počela da jedem tek pre 2-3 godine i to samo kod kuma na slavi jer ih pravi maestralno).
Pihtije od boba su tradicionalno posno jelo koje se nekada služilo na slavama. Još uvek se sprema na jugu i istoku Srbije mada ja na pijacama u Beogradu bob u svežem obliku nisam pronašla.
Pihtije od boba
Sastojci:
300 grama svežeg (mere se samo zrna) ili suvog oljuštenog boba
120 ml ulja
3-4 čena belog luka (izgnječenog)
3 pune kašike bezglutenskog brašna
1 puna kašičica slatke aleve paprike
so
ulje i aleva paprika za preliv
Priprema:
Potopiti bob u činiju sa hladnom vodom i ostaviti preko noći. Sutradan procediti i isprati bob pa odvojiti opnu od zrna i staviti da se kuva. Ja ga za pihtije kuvam u ekspres loncu i za svež bob, koji je odstajao preko noći u vodi, potrebno je oko 30-40 minuta kuvanja da bi se dobio rastresit bob koji će se lepo ispasirati. Suvi bob nikada nisam koristila, pa ne znam koliko mu je potrebno da se skuva. Možda kao pasulj? Procediti bob i sačuvati malo vode (jedna kutlača) u kojoj se kuvao. Ubaciti u blender ili na neki drugi način ispasirati (može kroz cediljku) i malo razrediti sa vodom po potrebi. Na vrelom ulju kratko propržiti (paziti da ne porumeni) izgnječen ili izrendan beli luk, pa dodati brašno i alevu papriku i brzo promešati da ne izgori. Dodati ispasiran bob, vratiti šerpu na ringlu i energično mešati oko 3-4 minuta na umerenoj vatri. Treba da podseća na kačamak. Po potrebi dodati još soli ili belog luka.
Posudu za serviranje pouljiti i sipati pire od boba pa kašikom ili špatulom lepo poravnati. Ja sam koristila poklopce od okruglih vatrostalnih posuda. Ohlađeno iseći na kocke. Preliti zaprškom koja se pravi tako što oko 100ml ulja pomešate sa alevom paprikom, zagrejati dok ne počne da cvrči pa vrelo ulje preliti preko hladnih pihtija. Ulje treba da prekriva pihtije oko 1-2mm. Ako želite da ga koristite kao namaz, nije potrebno prelivati uljem. Ako imate osetljiv stomak i ne podnosite zaprške, možete vreo bob, raspoređen u posude i isečen na kocke preliti hladnom mešavinom ulja i aleve paprike.
Pihtije možete koristiti kao predjelo uz kiseli kupus, turšiju ili kao namaz. Jelo je jako, kalorično i veoma ukusno.
Pahuljice od heljde slučajno sam otkrila u prodavnici u kojoj uvek kupujem suvo voće, razne vrste brašna, mahunarke, kokosovo ulje i ostale sitnice.
Proizvod nije deklarisan.
Prodavačica mi je rekla da mogu da ih koristim kao i sve druge pahuljice tj. da ih prelijem mlekom ili jogurtom i dodam malo suvog voća. Nisam baš ljubiteljka heljde ali sam pomislila da bi ovo bila odlična varijanta za brzinski doručak. Auuuh, pahuljice su odlične!! Znate one situacije, kada vam se nešto baš svidi, pa svaki dan to jedete u nekoj drugačijoj varijanti. To je bio slučaj sa nama i heljdinim pahuljicama. Bila sam prilično iznenađena kada im je ostatak društva dao odličnu ocenu. Kaša od heljdinih pahuljica postala je obavezan i uvek raznolik doručak zbog velike mogućnosti kombinovanja namirnica.
*Tekst nije sponzorisan.
Kaša od heljdinih pahuljica, jabuke i brusnice
Sastojci:
6 supenih kašika heljdinih pahuljica
2,5 dl mleka
1 jabuka
1 kašika iseckanih brusnica
1 kašika iseckanih badema
nekoliko celih brusnica za ukrašavanje
Sipati mleko u odgovarajuću posudu, staviti na ringlu i kada počne da struji dodati heljdine pahuljice i kuvati na srednjoj temperaturi 2-3 minuta. Dodati izrendanu jabuku i iseckane brusnice i kuvati još 2-3 minuta uz obavezno mešanje. Dužina kuvanja zavisi od gustine koju želite da dobijete, a ako se kaša zgusnula više nego što želite, dodajti još mleka i vratiti na kratko na šporet. Skloniti sa ringle, zasladiti po ukusu i želji sa šećerom, medom, voćnim sirupom. Kašu sipati u činiju, dodati bademe, lagano promešati i ukrasiti brusnicama. Možete narendati i malo crne čokolade po vrhu.
U periodu kada moj sin nije koristio kravlje mleko, ovu kašu sam pravila sa sojinim mlekom, ovsenim pahuljicama (sada ih ne koristimo jer oboje imamo problem sa varenjem istih), kokosom i svežim voćem. Ponekad sam dodavala mak, cimet ili rogač, jer je takođe postojao period kada smo koštunjavo voće koristili sa velikim oprezom. Uz kandirano voće, suve kajsije, grožđe ili šljive, kao i razne vrste semenki, trudila sam se da kašice uvek budu drugačije.
Osim jabuka u kašu možete dodati i kruške, dunje (sitno izrendati, pa ih nije potrebno dugo kuvati), breskve, a možete dodati i izgnječenu bananu u već gotovu kašu. Kao što rekoh, kombinacija svežeg, koštunjavog i suvog voća kao i ostalih sastojaka zavisi samo od vašeg ukusa i mašte. Uživajte!
Školska užina je često ozbiljan problem za roditelje čija deca imaju neku alergiju na hranu. Obično sve ono što se prodaje u kioscima i pekarama oko škole je od pšeničnog brašna, pa je samim tim neprihvatljivo kao užina za sve one koji muku muče sa intolerancijom na gluten ili celijakijom. Svakodnevno osmišljavanje užine koju će dete hteti da ponese i pojede u školi je, pa slobodno mogu reći - poduhvat. Alergije na jaja, mleko, gluten, orašaste plodove, crveno voće, kakao... spisak je beskonačan, a često se desi da dete ima reakciju na nekoliko namirnica. Što su stariji, može da bude sve teže. Veliki broj dece u tinejdž periodu ne želi da se izdvaja iz društva, pa će neki ili gladovati ili kupiti nešto što smeju u prodavnici (na primer čips), a ignorisaće ili će baciti hranu koju ste im spremili za užinu. A na čipsu je teško izdržati 6-7 časova u školi.
Klincima zaista nije lako, pa sam se sa sinom dogovorila šta je to što bi on nosio od kuće za užinu. U startu su odbijene sve varijante hrane spakovane u plastičnu kutiju. Mogu kolači, keksi, sendviči, slane grickalice, pite, proje, mafini u svim varijantama, voće... Spakovano u foliju ili salvetu. Odahnula sam. Uz malo truda i mašte, užina može da bude raznovrsna. Uglavnom sam sve to pravila uveče (često i za večeru) pa ostavim i za sutrašnju užinu. Komplikovano je kada radite od 8-16h, a dete ide popodne u školu, a posle škole na primer pravo na trening. Koliko hrane će biti dovoljno? Kakve hrane? Kako raspodeliti i spakovati?
Nekako mi je ta popodnevna smena uvek problematična. Škola počinje u 14h (znači u 13h najkasnije mora da ruča ako nema predčas - ako ima, onda je ručak u 12:15). Časovi se uglavnom završavaju u 19:10 nekad i u 20h. Za takve dane (7 sati u školi) imam nekoliko varijanti, a jedna je da ujutru napravim lepinju u koju stavim parče piletine izgrilovane prethodne večeri, sa krem sirom, malo salate (zelena, krastavci, paprika, u zavisnosti od sezone) i kečapom. Uz neku voćku ili grickalicu, bude sasvim dovoljno.
Grisini su jedna od varijanti grickalica za užinu. Imam nekoliko varijacija, a recept sam pronašla u brošuri Santameda.
Bezglutenski grisini
Sastojci:
1,5dl vode ili mleka
200 grama maslaca
20 kašika brašna
1 kašičica praška za pecivo
1 kašičica soli
Za posipanje: krupna so
Priprema:
U omekšali maslac sipati brašno, prašak za pecivo i so. Postepeno dodavati mlako mleko i zamesiti testo. Ostaviti u frižideru 1-2 sata da se stegne. Vlažnom rukom izvaditi testo, staviti na radnu ploču posutu brašnom i premesiti. Ako se lepi za ruke dodati još jednu kašiku brašna. Testo podeliti na 3 jednaka dela, od svakog napraviti kobasicu, iseći je na jednake delove i praviti grisine debljine po želji. Poređati u pleh obložen papirom za pečenje, po grisinama posuti krupnu so i peći u rerni zagrejanoj na 180°C 10-15 minuta (dužina pečenja uglavnom varira, jer nisu sve rerne iste, pa prilagodite prema vašoj rerni). Kada sam prvi put pravila tanke grisine, morala sam sve da bacim jer sam ih prepekla. Ovi deblji su bolje prošli. Inače, tanke grisine pečem 5-7 minuta na temperaturi od 180° (nisu baš kao iz kesice, ali mogu da prođu :-))
Vruće grisine možete premazati vrućom vodom tj. umočite četkicu u vruću vodu i premažite ih. Prekrijte krpom da se ohlade.
Pre desetak godina, u službi gde sam tada radila, kolači sa makom su u jednom periodu bili veoma popularni. Razmenjivali su se recepti, kolači koje su koleginice donosile na degustaciju bili su remek dela, o štrudlama se pričalo danima, a bilo je i torti, baklava, sitnih kolača... Nije bilo recepta koji nije sadržao mak. Samo što ga u supu nismo stavljale. Ja sam volela štrudlu i rezance sa makom i tu se priča "sve od maka" ili "mak na hiljadu načina" završavala. Previše maka dovelo je do toga da sam ga jedno vreme zaobilazila u širokom luku. Kasnije sam ga vratila u štrudlu i rezance, sve dok nisam pronašla ovaj recept po kome već nekoliko godina pravim kuglof.
Mojoj porodici kuglof je jedna od omiljenih vrsta kolača. U Sremskim Karlovcima, svake godine poslednjeg vikenda u junu, održava se festival kuglofa. Tih dana zaboravlja se na bikini figuru, sve dijete padaju u vodu pred slasnim i mirisnim kriškama. Uvek smo se vraćali kući sa nekoliko novih recepata i sa mirišljavim, u šuškavi celofan upakovanih, kuglofa. Tada još nismo bili na bezglutenskom režimu ishrane. Sve o izradi kuglofa možete pročitati ovde , a možete se prošetati do Karlovaca i "virnuti" u prodavnicu.
Među prvim bezglutenskim kolačima koje sam napravila je kuglof sa makom. Ne sadrži brašno. Pravim ga uglavnom sa bademima, ali ako upotrebite i orahe, nećete pogrešiti.
Bezglutenski kuglof sa makom (bez brašna)
Sastojci:
180 grama maslaca
180 grama šećera
6 jaja
180 grama mlevenog maka
180 grama mlevenog badema
Glazura:
150 grama čokolade za kuvanje
125 grama maslaca
Penasto umutiti omekšali maslac sa 140 grama šećera. Dodati jedno po jedno žumance i mutiti dok smesa ne postane kremasta. Dodati mak i bademe i lagano umešati žicom za mućenje. Posebno umutiti belanca sa 40 grama šećera u čvrst šam i žicom umešati u testo. Podmazati maslacem kalup za kuglof i posuti pirinčanim brašnom, a može da posluži i pirinčani griz (ako nemate bezglutenske prezle). Ne treba koristiti brašno, jer se testo za brašno zalepi i sasvim drugačije izgleda kada se ispeče. Posle nekoliko pokušaja i ovo sam naučila.
Peče se oko sat vremena na temperaturi od 160° -170°C (u zavisnosti od jačine vaše rerne). Na pari otopiti maslac sa čokoladom i preliti preko ohlađenog kuglofa. Trebalo bi lako da se izvadi iz modle. Možete oštrim nožem lagano proći između ivica kalupa i testa i prevrnuti na tanjir ili rešetku za hlađenje. Ja sam kolač stavila na rešetku, ispod sam stavila papir za pečenje i prelila sam ga čokoladom.
Sa dolaskom jeseni čajni keksići i suvi kolači preuzimaju počasno mesto umesto kremasto-voćnih poslastica. Kuhinja miriše na cimet, vanilu, muskatni orah, dunje i suvo voće. Starinski keksići i kolači podjednako dobro se mogu napraviti i od bezglutenskog brašna. Kiflice od kokosa podsećaju me na detinjstvo i mirišljavi špajz kod babe Dese, od koje još uvek sestre i ja zapisujemo recepte kako bi ih sačuvale od zaborava. Kako kreće sezona slava, biće još ovakvih recepata za sve one koji ne smeju pšenično brašno, a uživaju u slatkim zalogajima.
Bezglutenske kiflice od kokosa
Sastojci:
250 grama bezglutenskog brašna
100 grama kokosa
100 grama kristal šećera
100 grama šećera u prahu
125 grama putera
1 jaje
1dl mleka
1 kašičica praška za pecivo
1 vanil šećer
Umutiti omekšali puter sa obe vrste šećera, dodati jaje (razmućeno), mleko i kokosovo brašno. Ja sam sve mutila viljuškom. Dodati brašno i prašak za pecivo i dobro zamesiti. Ostaviti u frižideru da se stegne, pa testo podeliti na 3 dela i napraviti kobasice. Iseći komade širine 1cm i od njih praviti valjke koje zatim oblikovati u kiflice. Poređati u pleh obložen papirom za pečenje. Rernu zagrejati na 180°C i peći kiflice 15 minuta. Pazite da se ne prepeku. Ispečene poređati na rešetku da se lepo ohlade. Pažljivo ih izvadite iz pleha jer su dosta mekane dok su tople. Kada se ohlade, uvaljati u sveže samleven prah šećer pomešan sa vanil šećerom. Količina šećera u receptu se može smanjiti. Ako vam je potrebno više kiflica, slobodno duplirajte sastojke, biće dovoljno za tri velika pleha od rerne.
